GROTTO INTERVIEW: Mathew Jonson

194
Mathew Jonson intervju

21. avgust u Barutani se može nazvati prekratnicom na domaćoj klupskoj sceni kao prvi događaj u nizu kvalitetnih eventova najnovije organizacije na našim prostorima. Sa ciljem da se clubbing u Srbiji podigne na viši nivo, ekipa Apgrade-a ugostila je jednog od najvećih umova elektronske muzike današnjice – Mathew Jonson -a.

Mathew je jedan od onih ljudi koji muziku doživljava kao terapiju i čija kreativnost nema granicu. U svom studiju, prepunom analogne opreme, stvorio je hitove poput Marionette, Return of the Zombie Bikers i Learning how to Fly. Svoje obrazovanje klasične muzike stekao je još od malih nogu svirajući bubanj u marširajućem orkestru sa 7 godina, gde je sa 10 počeo da eksperimentiše sa elektronikom. Drum n Bass, kao i Hip Hop, ostavili su najveći trag na njegovo muzičko iskustvo. Kao deo Cobbleston Jazz i The Modern Deep Left Quartet bendova, imao je priliku da nauči kako se radi jedan od top 20 live nastupa na svetu, sudeći po prestižnom Resident Advisor-u.

Pred njegov nastup, imali smo priliku da uradimo intervju sa Kanadskim virtuozom. Pričali smo o kvalitetu muzike danas, inspiraciji, kao i šta njemu predstavlja muzika.

“To je kao ključ, koji otvara šta god se nalazi u tebi. Prolaz.” Na šta si mislio kada si to izgovorio? Kako ti shvataš muziku? Šta ona tebi znači?

Nije uvek tako. Muzika može biti mnogo stvari. Barem meni. Ali dublja i meditivnija strana muzike koju ponekad doživljavam, i koju moram da doživim, veoma je opuštajuća i smirujuća. Ako koristite umetnost i meditaciju da opustite um i telo, onda nekada može da vas odvede da vidite kako inače sebe ne biste videli, na dnevnom nivou. Pokazuje nam sa kakvim stvarima moramo da se suočimo sa poslom ili dnevnim stvarima. I ako imate vremena da ovo radite, može na vas da deluje terapeutski – dopušta vam da vidite sebe kakvi zapravo jeste, bez ega. I to zaista pomaže. Ovaj način stvaranja muzike, meditivniji način, je nepredvidiv i nikad ne znate šta ćete dobiti na kraju. Možete da se osetite jako srećnim, ili jako tužnim, da shvatite da ste ljuti na nešto ili nekog. I kada sam to rekao, fokusirao sam se na ovaj osećaj kada se preustite i zaboravite na svakodnevicu. To je ono što meni muzika dopušta da uradim. Moćete da vidite sebe kakvi se zapravo.

Voliš da menjaš muziku, koja se igra sa osećanjima i igra sa prelaskom iz dubine u površinu i nazad, iz durova u molove i obrnuto. Kako se igraš sa umom i dušom ljudi na taj način dok te slušaju?

Nekad život može biti gorak, a nekad zabavan. Možda se zaljubiš u nekoga, ali to znači da moraš nekome da slomiš srce da bi bio zaljubljen u drugu osobu. Ništa nije savršeno. I dok se igram sa ovim emocijama, na primer “super” srećom ali sa pritiskom iznutra, ponekad može biti lep odraz realnosti u kojoj živimo.

Imaš jako prepoznatljiv zvuk. Kada praviš muziku ili radiš live, da li voliš ljude da izvučeš iz muzike i postaviš ih tako da posmatraju muziku kao 3d skulturu ili oblik, koji se zapliće i raspliće, uvija i lomi? Ili voliš da ih postaviš u samo srce pesme, u centar prostorije gde je pesma ta “soba”, gde oko njih stvaras prostor i vreme, atmosferu i osećanje?

Da, definitivno volim da koristm prostoriju kao sredinu. Volim odbijanja zvuka od zidova, stvarajući posebne efekte namenjene za moje nastupe. To je zapravo ta lepota kad imaš toliko kontrole, da možeš da stvoriš kakvu god atmosferu želiš u klubu. Dosta je zabavno, jer tada si u mogućnosti da stvoriš tu sredinu u hodu, gde ti muzika zvuči kao putovanje kroz vreme. Možeš sebe da transportuješ sa jednog kraja na drugi kao i celu sobu u neku drugu dimenziju. I ako to možeš da oblikuješ kao muzičar, koristeći svoje alate (sintisajzere, ritam mašine, efektore), to može da bude jako moćno iskustvo. I ljude uvuče u muziku. Prelepo je koristiti taj kontrast.

OK, da sam gluv, kako bi mi objasnio muziku?

Hmmmm, verovatno bi iskoristio vibraciju. postavio bih te ispred subwoofera i igrao se sa sub bassom.

Ponovo si počeo da učiš sviranje klavira. Šta želiš da postigneš time? Imaš li neki ultimativni cilj?

Počeo sam da sebe učim da sviram opet. Postižem to tako sto pišem muziku za klavir za sebe, i dok sviram pokušavam da načinim pesme komplikovanijim nego što jesu. Time gurajući sebe da budem bolji. U početku sam vratio sebe na period kad sam učio da sviram sa profesorom, kad sam bio jako mlad, ali sad sam daleko od onog perioda kad sam bio dete. Unapredio sam svoje znanje i umeće sviranja klavira. E sad, šta želim sa tim da radim? Ja sam muzičar, i što više znam o nekom instrumentu ili muzičkoj teoriji, i naravno sviranju tog instrumenta, pomaže mi u muzičkoj produkciji. I naravno, pomaze pri izvodjenju live actova sa bendovima u kojim sviram, i na kraju, pri izvodjenju ove muzike koju sam napisao za klavir. Ali još uvek nisam na tom nivou gde mogu da sviram ispred 1000 ljudi uživo solo klavir. To bi bio neki cilj vezan za skoriju budućnost. Što se tiče  krajnjeg cilja, samo želim da unapredjujem sebe, da znam što više mogu o muzici. Što više znam o muzici, više uživam u njoj!

Jesi li ikad imao momenat u životu kad te je miris, ukus, poljubac asocirao na nešto što ti je pomoglo da shvatiš vezano za svoju muziku? U smislu, ideš ulicom i nešto se desi i odjednom shvatiš šta ti je falilo u traci koju radiš, ili nešto vezano za život?

Pazi, sve dokle god imam inspiracije, ideje mi dolaze same od sebe. Stalno mi se to dešava. Najviše kad nisam u raspoloženju da stvaram muziku. Tako da kada kada stvaram, trudim se da imam dosta distrakcija u tom kreativnom procesu, kako bih dozvolio da ti momenti dodju sami od sebe. Pa čak i kad odem u studio ako ne ide sve glatko, pročitaću knjigu 5 minuta, i samo okretanje strana mi pomaže da mi dodje ideja, dok mi muzika radi tiho u pozadini. Volim sebe tako ad prevarim dok stvaram. Dolazi to do sebe tako intuitivno, samo od sebe. Odlazak u galerije. Taj vizuelni doživljaj mi pomaže da budem kreativan. Isto tako i kad radim introspekciju, zamislim se i zagledam duboko u sebe, razmišljam o stvarima koje mi se dešavaju u životu, i to mi pomaže oko inspiracije. Ali nikad se praktično ne trudim da pišem previše muzike. To je na neki način lepota u radu sa muzikom kad si školovani muzičar. To znanje koje imam u sebi i informacije o stvarima kako funkcionišu i pisanje akorda i harmonija, i melodije, pomaže mi da se ne trudim previše i da mogu opušteno da pišem muziku. Pustim u pozadini da ide sve i mogu na podsvesnom nivou da sve to uradim lagano bez mnogo maltretiranja. Tad je muzika najjača, i nije toliko opterećujuća.

Da li se sećaš nekog momenta kad si napravio neki hit gde je taj trenutak doprineo stvaranju-

Ma ja se svakog jutra probudim pevam u telefon. Jutros sam napisao pesmu. Napisao sam pesmu pre 2 dana. Jednostavno ustao, mislio sam na svoju devojku, došla mi je ideja na pamet. Ona je pevačica, i razmišljao sam o načinu na koji ona peva i o njoj, i od jednom imao sam celu pesmu u glavi na kojoj bi zajedno mogli da radimo. Otpevam bass liniju, melodiju, bubnjeve, harmonije, onda otpevam most, intro, outro. I sve imam na svom telefonu, i mogu kad odem u studio da odradim traku kad stignem.

Kako odmaraš svoj um i dušu, kako ostaješ svoj da možeš da radiš muziku?

Spavanje dosta pomaže. Kad sam na turneji san je najneophodniji. Kada imam dosta problema u životu, teško je raditi jer je svima nama potrebna inspiracija za kreativni rad. I zato mi treba odmor od svega. Pogotovu kad imas turneju pa nemaš vremena da završiš traku, pa razmišljaš o tome. A li kad imam vremena, i nisam opterećen, prilično sam kreativan i nemam problema. Dokle god sam naspavan dobro, i zdrav, sve je ok. Mislim da je sve vezano za izbalansiran način života. Ako jedem dobro i vežbam i spavam dobro, onda nemam problema sa kreativnošću. Ako nemam ove uslove, onda nemam baš nešto isnpiracije.

Zašto Wagon Repair (Popravka Vagona)? Kako si došao na ideju da daš ime svom lejblu?

Zapravo nisam ja dao ime, već moj drugar. Pričao je o jednoj mojoj traci koja ga je vratila u stvarnost, spustila na zemlju. U engleskom imamo izraz: “Oh, that will fix your wagon”. Ovaj izraz znači da će sve doći na svoje mesto. I odatle Wagon Repair.

Tvoj live sa Minilogue dvojcem na Weather festivalu je meni jedan od najinteresantnijih live act-ova ikad, kako je došlo do saradnje?

Na ART TV-u? Taj snimak je bolje snimljen nego što smo mi zapravo radili (smeh). U suštini taj set je bio malo požuren jer smo svirali oko sat vremena. Obično sviramo oko 3 sata, ad možemo da razvučemo sve i dobijemo na prostoru. Jer improvizujemo, i onda sat vremena nikad nije dovoljno za improvizaciju. Nekad samo pola sata je potrebno za prilagodjavanje na publiku i prostor. Ali snimak sa ART TV-a je stvarno profesionalno odradjen, mislim, to je ipak ART TV. Iskazali su stvarno šta smo sve radili. Da je bio samo audio ne verujem da bi smo ga objavili, jer samo sat vremena ne obuhvata esecniju onoga što mi radimo zapravo. Ali sviranje za toliku publiku i vreme na ART TV-u je stvarno posebno.

Gledao sam Minilogue video gde su pričali o jogi, meditaciji, prirodi i inspiraciji iz prirode. Nekako mi je spoj sa tobom bio logičan za live. 

Da, njihova muzika je posebna, Njihova filozofija i taj ezoteričan pristup muzici je poseban. I ja imam tu stranu sebe. Komplementarni smo u muzici, ali takodje možemo da damo jedni drugima odredjenu dozu kontrasta.

E sad, pitanje uvek prisutno u elektronskoj muzici u poslednje vreme. Šta je za tebe “underground”?

Pa, muzika koju se ne pušta u velikom klubu. Andergraund muzika je za mene nešto što ne možeš da čuješ u svakom klubu. Manje pristupačno. Uvek volim da odem negde i da čujem DJa kojem nije toliko stalo do ljudi u muzici, jer danas oko 50 posto publike nije došlo da se edukuje već da partija. Mada danas ljudi su malo zahtevniji i žele svu ovu muziku koja ne zvuči ni na šta, ali većinu vremena takva muzika nije baš nešto najzabavnija. Smatram da je andrgraund muzika takodje malo komplikovanija muzika. Muzika koja se ne prodaje sa namerom da se proda. Muzika koje se komercijalni DJ-evi plaše da puste. (smeh)

Jeff Mills je rekao da je spreman da iseče vezu sa publikom kako bi otišao dalje i kako bi ljude edukovao malo o muzici. Kako bi pokazao da muzika ne služi samo za zabavu i da postoji nešto više od 4×4 ritma. I sad si pricao o DJ-evima koje ne zanima 50 posto mase. Da li se slažeš sa Millsovim pristupom muzici?

Nisam siguran da li se slažem sa njim u terminima presecanja veze, jer na neki način, ako bih ja to uradio, idalje bih želeo vezu. Ali umesto sečenja, ja biram vezu sa ljudima, jer ne želim sa svima da se povežem. Ali ako ima idiota u prvom redu koji viču da idem brže i jače, ili slično, neću im udovoljiti ni malo. Ne gledam ih, ne slušam ih, ne reagujem na njih. Ja zapravo gledam devojke u publici. Jer obično za mene žene su otvorenije, ne samo da im se “puca” u lice, da se prihvata šta god izlazi iz zvučnika, ta agresija. Na festivalima i u klubovima, kada vidim da se žene dobro provode, u glavnom se fokusiram na njih. One daju meni energije koliko ja njima, na neki način. Razmena energije u najboljem svetlu. Dok muškarci samo žele od mene da uzmu i ne žele da vrate. Tako da, ko ih je*e. Mada nisu samo žene pokretači uvek. Ponekad će kul momci iz pozadine doći da igraju u prvi red sa ženama iz prvih redova, i tad znas da je žurka dobra. Ali moraš da se rešiš seljana prvo (smeh).

Kad si počeo 2001. i 2002. da izdaješ muziku. izdavao si dosta muzike. I ljudima je izgledalo da prepunjavaš tržište. Mada svaka tvoj produkcija tada je bila dobra. Za razliku od danas gde se tržište puni svakakvim generičkim smećem. Šta bi poručio današnjim producentima koj ise baziraju na kvantitetu više nego na kvalitetu, tj. onima koji rade trake koje se rade za 3-4h?

Pa možeš da izdaješ muziku danas, ako je dobra, ne mora biti hit. Ako je interesantna muzika, izdaj je. Ali nema potrebe da izdaješ muziku da bi je izdavao. naravno, sve zavisi od tvojih namera. Ako znaš da te muzika koju izdaješ čini srećnim, izdaj. Mada ni ne moraš da je voliš ti sam, ako ćeš nekoga drugog usrećiti, izdaj je. Ali ako samo izdaješ muziku da bi imao ploču, ili da bi imao još nastupa, ili želiš da izdaš jer kao DJ smatraš da ćeš dobiti još nastupa… Da ti neko drugi radi muziku kako bi imao veći portfolio… To nikako ne doprinosi muzičkoj industiriji. Niti sebi. Ako imaš brdo dobre muzike, super, izdaj je! Ako nemaš kvalitet, nemoj! Sačekaj, eksperimentiši.

Šta onda smatraš da je merilo kvaliteta muzike, jer danas imaš gomilu lejblova koji “štancuju” muziku samo da bi izašla muzika?  Mainstream ili underground, u principu sve se svodi na kvalitet, bilo to puštano na radiju, velikom klubu, ili tvojim slušalicama. Kakvo je tvoje mišljenje o toj klasifikaciji u muzici? Kako se radi kontrola kvaliteta muzike, i da li ona postoji danas na tržištu?

Danas ima ljudi koji smatraju da treba izdavati samo muziku, je ako ne izdaju nešto onda… U stvari to nije istina. hteo sam da kažem nešto što se odnosi na period od pre 10 godina. Ljudi su zapravo prodavali ploče u vreme kad si mogao da izdaš sra*nje i kad bi se idalje prodavalo, ono bi pokrivalo tvoj agenta, menadzera i izdavača, i sve ostale ljude kojima je trebalo da bude plaćeno. Tako da su ljudi kupovali i izdavali gomilu smeća. I radili su to iz biznis razloga, ne zbog kreativnih ili muzičkih razloga. Danas, možeš reći da se ISTO TO DEŠAVA U DRUGAČIJEM OBLIKU, jer danas ne moraš da izdaješ ploče, već sve možeš digitalno. Niko zapravo ne pravi neke pare od toga.  Ali idalje, sve zavisi od tvojih namera.

I jedno za kraj. Sedim na jednom afteru prošle nedelje i slušamo tvoj “Return of the Zombie Bikers”. Prva stvar koja mi je pala na pamet je folk. Opkladio sam se sa ljudima je folk uticao na produkciju tvoje trake. Jesam li pogrešio ili pogodio?

Moj otac svira 20 instrumenata, i svira u jednom bendu koji u svom repertoaru imaju i folk. I obilaze Australiju i slično. Tako da da, pogodio si! (smeh)

Mathew Jonson @Facebook

Intervju vodio: Apok

PODELI
Prethodni članakGROTTO REVIEW: OSTGUT Showcase Night
Sledeći članakPERLONIZACIJA!
Grotto
Grotto je prva srpska “house” internet zajednica, osnovana 2005. godine kao forum oko kog su se okupljali ljudi koji poštuju house zvuk. Sama reč “grotto” zapravo znači “pećina” (ital.) i ovde predstavlja jedan underground pokret koji je kroz klub osnovao ex-admin, Rem. Njegova vizija je bila da na jednom mestu privuče što više ljubitelja pravog house zvuka. Klub je promenjen, ali ta ideja i dalje je nastavila da živi… Iz nje se upravo rodio Grotto – ultimativni muzički web portal i forum! Naša misija je obrazovati i oplemeniti mlade ljude (ili barem one koji se tako osećaju) kroz jedno kvalitetno muzičko putovanje sa puno dobrih vibracija!