Suština rejva bila je sloboda. Suština. Rejv. Sloboda. Bila… Danas, u ovom izopačenom vremenu, ne čudi i što se rejv malo izopačio. I zato je suština, nažalost, bila. Ko zna, možda će se nekada vratiti. Neki od vas i ne znate kako smo je oterali. Ne brinite, pružiću vam nekoliko primera. Neki se neće sa mnom složiti, ali dok ovo pišem, preko slušalica piče Freemasons-i i hitovi iz 2007. tako da hteo, ne hteo, briga me. Dakle, da ispljunem ove dlačurde sa jezika i uronim.

KUL JE KAD NISI KUL
Pozeri, fenseri, plastične kalašture, splavaruše, ovo je za vas. Pa nije Berghain lud što ima izbacivače/psihologe/modne kritičare na vratima. Ne možeš da mi dođeš u Tube (Tjuuub ?) u odelu sa sve kravatom. Ne, znači, ne. Lepo kaže Vanović: teget lone, bela čuka, vidi maju što je bruka. I to je sve što ti treba da đuskaš sa svima i da se prirodnije uklopiš u pekaru kad ujutru kupuješ kevi hleb da se ne muči žena. Isto tako, ako vam je smor, lepo idite. Zašto mučiš sebe i druge oko sebe svojom negativnom energijom? Ali znam ja što ostanete, jer je kul da budeš kao nešto viđen i čuo si da je DJ popularan pa moraš da ostaneš i praviš se da si hladan kao Teodosić kad šukne trojku za pobedu. Ne, prijatelju, na rejvu hoću da si više Štimac a manje Teo.

KAKO SMO UBILI SUŠTINU, sustinu

Poenta žurke i rejva je da se osetiš slobodno, a ne kul. Poenta je da se osetiš među hiljadu ljudi kao da si sam u svojoj sobi i đuskaš uz omiljenu pesmu. Poenta je da se osetiš SLOBODNIM da igraš, skačeš, smeješ kako baš u tom trenutku želiš a da te niko sa strane ne gleda kao ludaka. Zanemarite takve ljude, oni su smor i za rejv i za život. Da li je mene briga kada se već tradicionalno izujem u zoru nasred Dance Arene i vilenim bos? Žuljaju me, brate, patike, a sunce krene prelepo da greje, meni gušt da se izujem. Jer hoću. Jer smem. Ko će da mi zabrani? Iščuđavajući pogledi i krštenje kad vide moje dlakave senzualne šape broj 46? Mislite da me zanima šta ko misli? Na rejvu sam, ne sme, ne može i nije me briga. Što bi rekao ludi Mel Gibson: “FREEDOOOOOM”! A onda se oduševim kada nepoznati lik pored i sam izuje svoje patike i krene da skače sa mnom. U tih nekoliko sekundi mi je draži od brata rođenog. E, sad razmislite da li biste hteli nas dvojicu idiota ili dva namrštena lika pored vas dok Marco Carola baca neki nestvaran House na suncem obasjanu masu.

KAKO SMO UBILI SUŠTINU, sustinu

CAMERAS READY PREPARE TO FLASH
Da li ima nešto gore od toga da ti neko uperi blic u već osetljive zenice dok si se kompletno uživeo u muziku i prepustio se didžejevim talentima? Dobro, sigurno da ima, ali majku mu staru poljubim… Svako slikanje i snimanje po klubu treba svesti na sam minimum. Kako da se čovek lepo opusti kad neko stalno vreba da ga uslika u kompromitujućem položaju? Uslikaš malo da se vidi atmosfera i dosta. Naravno, za to nisu krivi ni fotograf, čovek samo radi svoj posao, ni organizatori žurki, naprosto je postala obaveza reklamirati se na svaki mogući način u moru konkurencije. Ironično, krivi ste svi vi koji izlazite da bi bili viđeni. Vi ste ti koji ste stvorili ovu nesnosnu potražnju. Velika šteta jer je stvarni svet mnogo lepši od virtuelnog iako na njemu izgledate lepše.

KAKO SMO UBILI SUŠTINU sustinu

PALIM ZADNJU CIGARETU
“Tjaaaooo, da li si pušač?” NE! Da li mi to najozbiljnije promovišete novo revolucionarno ultra turbo slim pakovanje cigareta sa ukusom borovnice usred rejva??? Iako sam malopre ispušio 17 cigareta i možda razvio prvu metastazu karcinoma pluća, za tebe NISAM ZAPALIO CIGARETU U ŽIVOTU! Samo čekam dan kad će mi prići a ja ću implodirati kao gologrudi Braca na benzinskoj pumpi: JE*ITE SE, PROMOTERI, JE*ITE SE! Što je opet najsmešnije, nisu ni one jadne mučenice krive, devojke rade svoj posao. Jok, one vole što moraju da se provlače kroz iskrivljenu rejversku masu. I sad je tu kriv neko treći, četvrti, da ne davim, već kapirate. Ali, zar je važno ko je kriv? Nama koji ispaštamo nešto i nije…

BOMBE DEVEDESETIH
Droga. Uvek sveprisutna, na žurkama tek. Uvek sam se držao one izreke: sredina je zlatna. Znači, šta god radio, ne preteruj. Sa drogom posebno. Totalno dve različite stvari su konzumiranje droge radi poboljšanja muzičkog užitka i odlazak na žurku samo da bi se nadrogirao kao najgora narkomančina koga i rođena majka ne voli. Zaista je morbidno kada vidite kako osobu iznose sa žurke u polumrtvom stanju. I onaj jezivi isprazni pogled kao da mu je sama duša isisana a mozak istopljen. Kako posle da se maksimalno posvetiš muzici s takvom slikom u glavi? Ako hoćeš da se izdrogiraš, eto ti soba svoja, odvali muziku i uništi se sam koliko želiš, ne moraš da kvariš drugima raspoloženje. Stoko.

KAKO SMO UBILI SUŠTINU sustina

BERLINGRAD
Ova godina je, mislim, neponovljiva kada je reč o gostovanjima stranih didžejeva. Skoro svakog vikenda smo imali prilike da uživamo u setovima najcenjenijih umetnika elektronske scene. E, sada pripremite drvlje i kamenje jer ću reći sledeće – bilo bi bolje da broj žurki i rejvova bude manji. Da, da, manji. Zašto? Zato što mislim da silnim bukiranjem polako ubijamo ovu našu scenicu. Nestala je ona glad za provodom, ono slatko iščekivanje neke sjajne žurke. Ovako znam da svakog vikenda biće neko u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu… Imamo sjajne domaće didžejeve koji su neretko bolji od nekih zvučnih imena i možda bi trebalo malo više da kupujemo domaće. Naravno, sasvim je ok da se ne složite sa mnom jer je mišljene poprilično subjektivno, ali sam hteo da vam misli odvedem i u tom pravcu pa svakom svoje.

“EEE OOO”
Zadaviću vas, majke mi moje Radojke. Utuvi u tu svoju bigroom glavicu da je po našem bontonu to ekstremno nekulturno i neodobrivo. Izvoli na Hardwell-a i kompaniju pa viči šta hoćeš. Mada, nešto i nema više toga kod nas, hvala bogu. Bigroom propo.

I, za kraj ove moje balade, podeliću sa vama svoju omiljenu sliku jer kažu da slika govori više od hiljadu reči. Sliku punu suštine.

sustina, suština

Pogledajte svaku osobu na ovoj slici. Svi su slobodni. Svi su u nekom svom svetu, a opet sveprisutni. Svi smo potpuni stranci ali i istovremeno članovi jedne porodice. Porodice u kojoj brinemo jedni o drugima, dajemo žvaku, cigaretu, gutljaj vode kad je najpotrebniji, izuvamo se jedni zbog drugih, dižemo ti raspoloženje ako raspoložen nisi, prilazimo i odlazimo nasmejani, delimo radost i pružamo slobodu. Za mene, to je sve. Za mene, to je suština.

Autor: Aleksa Bažalac

Facebook Comments