Svrha ovih tekstova koji ćemo objaviti u nekoliko delova je ta da se šira (klupska) javnost upozna sa mehanizmima pod kojim se pokreće domaći klabing. Kroz par tekstova tu smo da kroz kolektivna iskustva koja smo stekli u poslednjih 10-15 godina kroz medije, organizaciju i samu muziku predstavimo što je realnije moguće svima koji se naše scene tiču. Pričaćemo i pisaćemo o promoterima, DJ-evima, producentima, sponzorima, festivalima, klaberima ali i nama kao medijima. Suština neće biti da se bilo ko tu proziva, već da se razume ova mala industrija koja kod nas uzima sve više maha. Voleli bi svakako da se i sami klaberi uključe u celu diskusiju iz koje bi možda mogli da nađemo neke predloge kako bi sve ovo bilo bolje. Pa da počnemo…

Promoteri vrlo verovatno najviše oblikuju domaću klupsku scenu. Oni organizuju, bukiraju i dovode imena koja mi želimo da čujemo ili koja oni misle da mi želimo da čujemo. Zašto “misle da mi želimo da čujemo?” Zato što promoteri nekada kao i svi mi greše i tehnički što više greše – to su bolji u svom poslu. Često poveruju u neki hype za nekim imenom, ili veruju u artista kog dovode sami da potpuno zaboravljaju kakva je prava potražnja na tržištu za istim. U ovom poslu većina promotera su muzički obožovaoci ili DJ-evi koji se kreću preko nedelje i koji vrte muziku. Ukoliko to nisu onda se savetuju sa mnogim DJ-evima oko imena koja bi trebala da se dovedu. Tu spadaju naša i strana imena.

Strana imena su ona koji su uvek traženija od domaćih, ali i skuplja, te je cela organizacija dovođenja gostiju komplikovanija. U Srbiji veća imena tehnički ne mogu da se dovedu bez podrške sponzora (o kojima ćemo u posebnom tekstu) tako da tu postoje i razna očekivanja. Neka od tih su:

– Koliko je poznat taj artist?
– Koliko ljudi može da dođe na njegovo ime?
– Koliko će ljudi generalno platiti karte?
– Kolika je okvirna cena karte za takvog artista ili će to biti besplatna žurka?
– Da li još nešto postoji tog datuma kao konkurencija?
– Da li će se proizvod tog sponzora prodavati na toj žurci?
– Koliko je okvirno cela produkcija nastupa uz marketing i sve ostale neplanirane troškove?

Uz sva ova pitanja postavlja se i glavno pitanje “šta je i svrha samog gostovanja?” Nekada je to “brand awareness” žurka povodom lansiranja nove platforme, brenda, proizvoda itd (svi se sećamo Marlboro žurki). Dok je u 90%+ slučajeva zarada. Idealan scenario za promotera u tom slučaju je da se “pokrije” sponzorstvima i da već od prve karte ima profit. U takvim slučajevima žurka je najidealnija za promotera.

Međutim, nije samo profit jedina stvar tu, promotera čeka par meseci ili nedelja reklamiranja tog događaja, priprema i koordinacija produkcije događaja. U slučaju da se nešto loše desi (npr. kiša ili otkazivanje artista) na udaru je promoter i njegov brend.

Nekada je motivacija promotera i samo dobar odnos sa određenim artistom. Tako da se često dešava da neko ime češće gostuje jer njihov odnos je prijateljski. U tom odnosu oni možda dele istu viziju zvuka, muziku ili pak služe jedna drugom kao odskočna daska za dalja izdanja. Mnogi promoteri su kroz imena koja su dovodila došla do toga da ih posle remixuju, da budu na njihovim promo listama, guest listama, pa čak i da nastupaju sa njima u inostranstvu itd.

Primer iz stvarnost:

Npr. većina ljudi ovih dana se žali što dolazi Solomun, Dixon, Deborah De Luca, Metodi Hristov kod nas (jer su često bili) – ali ne razumeju da su to imena koja trenutno prodaju žurku. Npr. Deborah De Luca je prodala više karata nego Dubfire u Barutani iako je ovo bilo otvaranje Barutane uz vrlo sličan (techno) zvuk. Tehnički Deborah ne može ni da košta, ni da bude veći artist od Dubfire-a ali to je ono što je tržište u tom trenutku tražilo. Zašto bi npr. promoter bukirao ime od 10.000e i prodao npr. 1200 karata, kad može da bukira ime od 4000e i da proda 1800 karata? Promoter mora u većini događaja da se vodi digitronom. Da to ne radi – ispao bi iz posla posle par žurki. Nekada se radi naravno i za vrednost i dovode se imena koja tehnički nikada ne mogu da budu isplativa (npr. Richie Hawtin) ali to je sve proračunat opet rizik ako promoter može da se pokrije koliko-toliko sponzorstvima.
Cilj u takvim akcijama je uglavnom jačanje brenda i građenje baze potencijalnih klabera. Jednom prilikom jedan naš poznati promoter je rekao “Na pet žurki sam bio u minusu 200 evra i na šestoj se isplatilo.” – što upravo govori o tome kakav je ovo posao.

 

“Pet žurki sam bio u minusu 200 evra i na šestoj se isplatilo.”

Kada su u pitanju domaći artisti slične stvari se gledaju ali na mnogo manjem nivou. Klupski promoteri uglavnom vole da za celu sezonu naprave okvirnu ekipu DJ-eva koja će im vrteti. U to uvek spadaju imena koja su:

1) Aktuelna trenutno na sceni (svojom muzikom ili hajpom)
2) Prijatelji promotera
3) Random DJ-evi (koji dovode ljude ili koju imaju follow-up)
4) DJ-evi koji im se isplate

Ovo uglavnom pogađa druge DJ-eve jer “zašto vrti Žika, Pera, Mika ponovo, a ja ne vrtim?”. Odgovor je uglavnom između ove četiri stavke. Sa druge strane naši DJ-evi vrte bolje nego 90% stranaca koji dođu ovde jer poznaju publiku, uglavnom se samo bave selekcijom muzike i nisu toliko istrošeni od turneja i svega ostalog. Kao DJ ako se opet sa druge strane ne razlikujete po nečemu, mnogi će moći umesto vas da odrade podjednako dobar ili skoro kao vi dobar posao.

Sa druge strane naši DJ-evi vrte bolje nego 90% stranaca koji dođu ovde jer poznaju publiku, uglavnom se samo bave selekcijom muzike i nisu toliko istrošeni od turneja i svega ostalog.

Najveći problem promotera su ograničenost vikenda i kapaciteti sponzorstva. Ovde se u suštini i najveća bitka vodi jer ima samo 52 nedelje u godini uz možda par radnih dana kada se praznici koriste kao vikend. Pored toga, kapacitet sponzora je isto fiksan. Raspodela sponzorstva se uglavnom dešava krajem i početkom godine tako da ako jedan sponzor ima 10.000e da da za sponzorstva i to podeli na 2 promotera po 5.000e – to je to. Treći promoter neće imati mogućnosti za sponzorstvo, čak i ako sponzor želi u nekom momentu njegov projekat da podrži. U tim situacijama uglavnom se daje roba koja se kasnije pretvara u novac, ali koji uglavnom mnogo ne znači promoteru koji može da ima dosta fiksnih troškova unapred ili neposredno nakon žurke.

Prema svemu ovome se i promoteri dele na one koji:

1) Promovišu žurke radi čistog profita
2) Promovišu žurke radi profita ali i muzike koja im se dopada
3) Promovišu žurke radi muzike
4) Promovišu žurke radi ojačanja svog brenda i sebe kao promotera

Tehnički najbolje je kada se sve opcije poklope i promoter zaradi, prikaže neki svež zvuk, zadovolji publiku, ojača sebe i svoj brend na klupskoj sceni. Takve žurke uglavnom postanu žurke godine i njih je svega nekoliko godišnje koje postanu takvi kandidati.

Najveći problem promotera su ograničenost vikenda i kapaciteti sponzorstva.

Ono što je najčešća greška nekih promotera je “vera u stranca” i nedostatak želje da izgradi jak domaći DJ lineup (doduše ovde je i deo odgovornosti na DJ-evima o kojima ćemo posebno). Ruku na srce – preplaćivanje stranih artista, malo ulaganja u domaće artiste – nije samo problem kod nas nego i svuda u svetu. Uz to međusobna komunikacija između promotera može biti bolja, kako se ne bi preklapali sa jakim imenima koja samo dele publiku. Prema anketama koje smo radili sa drugim portalima u Srbiji ima aktivno između 3000 i 4000 klabera. Ovo su ljudi koji aktivno slušaju, redovno izlaze i voljni su da plate kartu za nekog DJ-a ili producenta.

…bitno je da klaberi na kraju dana koliko mogu podrže izbor promotera…

Sa druge strane, bitno je da klaberi na kraju dana koliko mogu podrže izbor promotera, a ne samo najtraženija i napopularnija imena kada dovode jer su i ona nekada bila tako malo poznata. Ne zaboravite da je Nina Kraviz bila u Wash-u, Deborah De Luca na Hot Mess-u, Kerri Chandler u Tube-u (kad je jedva došla možda 200 ljudi) i mnoga druga koja su sad velika, ali ih nismo dovoljno podržali na vreme. Ovo isto važi i za domaće i lokalne rezidente za koje ne treba da vam bude glupo da podržite kupovinom njihove pesme, plaćanjem karte ili barem share-ovanjem njihovih mikseva, traka i njihovog sadržaja.

To je možda dugačak put, ali svakako treba ići ka njemu. U narednom delu pišemo o sponzorima.

Facebook Comments