EXIT Leto ljubavi sve je bliže. Izvođači koji su već potvrdili svoj dolazak su vam više nego dovoljan razlog da ove godine posetite najdraži nam festival Black Coffee, Duke Dumont, Hot Since 82, Jamie Jones, Paul Kalkbrenner, Solomun b2b Dixon,… Ideja je da nam pošaljete svoje najzanimljivije priče/iskustva sa najboljeg evropskog festivala, a mi smo za najbolje priče obezbedili vredne nagrade.

Kako učestvovati?

Potrebno je da nam na [email protected] pošaljete vaše najzanimljivije trenutke sa EXIT-a (iskustva, dan na Dance Areni, događaj,…). Rok za slanje priča je 20. jun, dok bi pobednike obavestili 1. jula.

Koji tekstovi će se naći u nagradnoj igri?

Svake nedelje EXIT i Grotto tim će birati od pristiglih tekstova u zadnjih nedelju dana najbolje koje će biti objavljene na našem sajtu i šerovane na Grotto i EXIT Facebook stranicama.

NAPOMENA: Priča ne sme da sadrži ničije lične podatke, bilo kakve kriminalne radnje i sve ostalo što može nekom da naruši identitet ili prouzrukuje materijalnu i svaku drugu štetu. EXIT i Grotto ne snose niti imaju bilo kakvu obavezu za tačnost podataka i zadržavaju sva prava da se tekst koriguje kako bi bio čitljiviji.

Grotto The Way Of Life EXIT festival EXIT prica

Koje su nagrade?

1. mesto:
2 ulaznice za EXIT + 2 VIP Dance Arena narukvice + 2 majice iz EXIT Shopa + clubbing ranac (sa clubbing akcesoarima) + 2 custom made clubbing maske za telefon + Grotto music compilation from DJs that played at EXIT.

2. mesto:
2 ulaznice za EXIT + 2 majice iz EXIT Shopa + 2 custom made clubbing maske za telefon + Grotto music compilation from DJs that played at EXIT

3. mesto:
1 ulaznica za EXIT + Grotto majica + Grotto music compilation from DJs that played at EXIT

A sada da pređemo na prvu EXIT priču.

EXIT može da ima puno priča, ali ona koja se nikad ne zaboravlja je tvoj prvi EXIT. Tako je i moj 2005. sa 17 godina bio poprilično “mind blown” iskustvo. Bez droga, bez alkohola i sa Line Up-om koji je tada izgledao ovako.

Iz perspektive klinca koji se tada ložio na bilo koju vrstu klupske muzike, videti Fatboy Slim-a nakon stotine pregleda Brighton Beach-a, je bila jedina želja tada. Taj isti EXIT je posetio i Carl Cox, Christian Varela, Underworld, Felix Da Housecat, Yousef, Bodyrockers (koji su tada imali ozbiljan hit) i Slayer, metal bend, koji sam igrom slučaja zakačio slušajući paralelno metal, hip-hop i elektroniku kao i većina klinaca toga doba.

Cela priča je krenula tako što je moja starija sestra imala kartu viška za sva 4 dana i mene je pozvala da dođem jedan dan pošto njen ortak ne može. Da li me je zvala da ne bi išla sama ili zato što je stvarno htela bratu da učini – nikada neću znati 🙂

U svakom slučaju, sećam se da mi je rekla “kreni za Novi Sad u nečemu starom.” Nisam tada ni slutio da su najavljivali kišu i da je EXIT 05 bio dosta promenljiv sa vremenom – ali nekako sam je polu-poslušao pa sam poneo samo staru duksericu i majicu. Kada me je videla počela je da se smeje i dala mi je svoje stare patike i pantalone (koje su srećom bile braon vojničke) tako da niko ne bi izvalio da su ženske. I tako posle kraćeg warm up-a u kom sam pio sok, a ona neko tužno MB pivo – krenuli smo ka EXIT-u.

U to vreme EXIT nije bio do te mere posećen pa je iole postojalo par mesta za nalaženje gde su ljudi mogli da se nađu. Pošto je bila to subota – ideja mi je bila da čujem Slayer u 21h, pa da se promuvam po festivalu dok ne krene Fatboy Slim koji je počinjao u ponoć. Pre Fatboy Slim-a mi smo trebali da se nađemo kod nekog drveta na Main Stage-u. I tako sa planom i tonom adrenalina u sebi krenuli smo ka tvrđavi.

Koliko se sećam, kiša je već krenula da pada lagano pre nego što smo ušli na tvrđavu. Sećam se da me je na ulazu obuzeo neki strah zbog karte koju sam imao, a koja nije bila moja – pa sam se uplašio da me neće pustiti – ali sve je prošlo u najboljem redu dok je moja sestra uspela da promuva i čokanj nekog ruma koji je posle onog piva pila (težak alkos, znam).

Krećemo ka Main Stage-u držeći se zajedno sve vreme zajedno da se ne bi izgubio. Tada EXIT nije imao nikakve patoserije ili barem izravnan teren šljunkom – već čista zemlja i tona blata. Poređenja radi zaobilazili smo više bara, nego što je bilo stabilne zemlje za hodati. Tada sam skapirao zašto mi je sestra rekla “obuci nešto staro” i to praktikujem svake godine sada kada idem na EXIT.

Elem, ostavlja me ona na Main Stage-u, na Slayer-u (koja sjajna sestra) i odlazi svojim putem ka valjda Dance Areni. U suštini skoro do kraja večeri je nisam video.

Prvo što sam video na Slayer-u, u pokušaju da dođem do metalne ograde koja je bila jedini oslonac da ne “poginemo u vodu brate mili”, je bila KUKA?!?!? Lik ispred mene nosi kapetan Kuka – kuku i maše njom kao da juri decu iz Nedođije (izvini Petre Pane). I ništa tu nekako preživim Slayer, više izbegavajući, kuke i motike, mokre i “boli me k….” metalce jer njima kiša, blato i sve ostalo nije smetalo. Pošto piće da uzmem je praktično bilo nemoguće od gužve i blata – kupio sam tada neke svetleće štapiće na samom festivalu koje su prodavali random likovi.

Zanimljivo je da je EXIT tada mnoge stvari dozvoljavao, jer tim štapićima od 30-40 cm si mogao lagano da izbiješ nekom oko na primer. I tako sa crvenim i zelenim svetlećim dildom odlučim da iskoristim svirku Slayer-a i Ladytron-a za pozicioniranje.

Kao najveći broj 1. fan žrtvujem dobrih dva i po sata na Main Stage-u da bih kako je god moguće došao do te ograde koja je bila spas u novosadskom živom blatu. Apropro cele priče, tada su mi prvi put ponudili nešto da popijem – na šta sam rekao “Imam svoje piće” kako bih otkačio lika sa pecaroškim šeširom koji mi je nešto nudio. Nikada neću zaboraviti njegovu repliku koja je tada glasila “Ali ovo što imam sjajno opušta čmakicu”. Valjda sam izgledao pomalo gay sa onim ženskim pantalonama…?!

Sve u svemu, moram da napomenem da Dance Arenu nisam ni video, ni čuo jer su za mene tada svirali neki Infusion (Live), Danny Howells, Sasha i Lee Burridge koje sam smatrao “mekanim” – hahahahaha :)) Koji sam noob bio.

Sećam se kroz maglu da je Slayer bio vrlo dobar, Ladytron poprilično zanimljiv synth-pop bend dok konačno nije došao Fatboy Slim. 90% muzičkog sećanja me drži za taj set. Tada nije bilo Shazama da lako znaš pesme, neke običan mobilni telefon u koji upisuješ kao tekst poruke delove pesama ili pesme koje prepoznaješ.

Fatboy Slim je tada izvrteo, vrlo verovatno, i svoj poslednji FTB set po kom su ga svi znali. Od hitova kao što su “Olav Basoski – Waterman”, “Armand Van Helden – Hear My Name”, “Spankox – To The Club” pa do svojih kao što su “Praise You”, “Love Island”, “Rockafeller Skank” i naravno acapella tool “Fatboy Slim is Fucking in Heaven”. Tada je zab’o i Janis Joplin “Oh lord would you buy me a Mercedes Benz” i naravno Max Romea pred kraj sa pesmom “Chase The Devil” koju je Prodigy semplovao za pesmu “Out Of Space”. Tada sam prvi put video koji je genije Fatboy Slim i prvi put me je naučio da DJ ne mora da vrti sve klupske pesme da bi napravio festivalsku atmosferu.

Toliko smo skakali uz obradu pesme “Sunshine Of Your Love” od Cream-a da sam sa ona dva štapića slučajno udario u facu jednu Britanku. Hvala Bogu ništa joj se nije desilo – ali mislim da je zbog tako sličnih situacija EXIT posle izbacio sve te rekvizite uključujući i kuke.

Ubrzo nakon Fatboy Slim-a pokušao sam da nađem sestru, ali smo nekako ipak odlučili da je najbolje da se nađemo ispred. Od tada EXIT je u meni ostao nešto potpuno sirovo, energično i ludo da sam odlazio skoro svake naredne godine tamo.

I da one stare patike i pantalone sam na kraju bacio, jer ih toliko upilo blato da nije bilo drugog rešenja. Ionako mi nisu stajale.

Priču poslao: Kosta

EXIT @Official Site @Facebook
Grotto – The Way Of Life. @Facebook

Facebook Comments