Na koga prvo naletiš kada uđeš na žurku? Vesele promoterke. Kako smo svi nekad nešto takvo radili, naravno da ćemo biti predusretljivi i saslušati devojke (a i često dele štošta na poklon). Ovaj put su prodavale Jeger i delile one narandžaste venčiće, pa smo svi bili uniformisano okićeni.

Stigli smo malo nakon početka seta Nevene Jeremić i bilo je gotovo prazno. Da li je žurka propala ako nije popunjen prostor? Nije! Samo imaš više mesta za đuskanje. Nevena ima svoju ekipu, svoju publiku koja je prati i oni su ti koji su zapravo, uz muziku, naravno, zagrevali atmosferu. Izašla je malo iz svoje uobičajene matrice puštajući nešto tvrđi minimal, pa se onda vraćala suvom minimalističnom zvuku, a te oscilacije, mogu slobodno reći, vešto sprovedene od strane mlade DJ-ice, su zapravo ono što nas je zavozalo kako smo stigli. Kako se Barutana punila, VJ je počeo da pušta animacije. Svaki DJ je imao svoje ime napisano na video bimu tokom seta osim Nevene Jeremić iz nekog razloga i to nije bilo kul. Set je završila remiksom Madoninog hitom Justify My Love koji su svi u glas pevali.


Pravili su pauze između setova, a mi smo odlučili da se pomerimo malo iz prvog reda jer se sad već zagužvalo. Nusha je počela eksplozivno. Instant promena saunda u sirovi techno. Gruvanje bez pauze, „rke-koke“, a publika je oduševljeno pratila njenu fantastičnu energiju. Kroz komentare ljudi iz publike zaključiili smo da je Nushin zvuk zapravo taj koji prija akustici Barutane. Odzvanjalo je. I da nisi hteo da igraš, morao si, muzika je takva da stvarno pokreće. Prema mom mišljenju, a i kompletnoj reakciji publike, ako je mogla da bude ostvarena kulminacija u ovom setu, ostvarena je trakom “Christian Smith – Initiate Sequence”. Pod parolom LetsTechno završava set, kao i Nevena, „pesmom sa rečima“.

Zvezda večeri je stigla. Nismo znali šta da očekujemo sada, ako se ovo što je Nusha radila protumači kao warm-up. U okolini sam čula neke momke kako pričaju da su je slušali već dvaput i da bi je slušali još sto puta. Retko ko ostavi takav utisak na publiku. Nakadia započinje set acid-om! Da li možete da zamislite kako je teklo dalje? Vozala se kroz žanrove spretno koristeći čak i neobičan etno melos u par navrata.

Na početku žurke prišao nam je jedan dečko sa majicom na kojoj piše “Thank You Nakadia – Begrade People” i pitao nas da se potpišemo, jer su se svi već potpisali. To će da baci Nakadiji kad bude puštala, da ima nekakvu uspomenu na Beograd i ovaj događaj. I tako i bi. Nakadia se obradovala, okačila majicu oko vrata i vratila se puštanju. Kao i prethodnice, Nakadia takođe završava set „pesmom sa rečima“ i to ni manje ni više nego “Underworld – Cowgirl”.

Žensko veče zaključuje host, domaća techno diva – Lea Dobričić. Iskreno, nadala sam se da neće biti ovako kako je bilo. S obzirom na to da sam je slušala stvarno mnogo puta, uočila sam da Lea nije promenila ništa puno u koncepciji svog seta. Kada sam posle žurke prepričavala drugaru kako je bilo, spomenula sam da je Lea ponovo pustila “Maceo Plex – Mirror Me” i on je rekao: „Samo mi još reci da je pustila i “Subzero” i da – jeste. Pustila je i Subzero! Nažalost skroz očekivano i tipično. To jeste zapravo kvalitetna muzika, ali u ovom izdanju je stvarno već izlizana. U svakom slučaju, mislim da Lea treba malo da poradi na selekciji numera koje vrti. Atmosfera se polako gasila, veći deo publike je otišao pre kraja žurke, neki kući, a neki u KPTM na „Girls On Decks“ after.

Bilo je i mladih naloženih rejvera, a i starijih, iskusnih, golih, bosih, u sandalama sa čarapama, u cipelama na štiklu, istetoviranih, našminkanih, ispoziranih i true ljubitelja. Žurka koja je zadovoljila sve njih je svakako uspešna žurka. 

TEXT: JELENA IVKOVIĆ 
VIDEO: JELENA IVKOVIĆ

Facebook Comments