Žurku su otvorili Kid Kimi i SMT#nG setom od 3h. Ovo im je bio ujedno i prvi put da rade b2b s obzirom na to da im se zvuk mnogo razlikuje, na početku uključuje dub techno, neki gotovo ambijentalni zvuk, pa čak i minimal ponekad, ali tim bolje, to je prostor za pomeranje granica. Atrijum sajma počeo je ubrzano da se puni oko pola 1, a samim tim i muzika počinje da se zgušnjava. Neko vreme smo stajali nazad, ali smo krenuli da se pomeramo ka bini zbog toga što je nazad odzvanjalo, duplirao se zvuk kao da se čuje iz nekog susednog kluba neka potpuno druga muzika, a to posle nekog vremena „neprimećivanja“ počinje da nervira.

Zagrevali su za headlinere sada već agresivnije brzim ritmovima poput „Wayne G – Twisted“. Fenomenalne reakcije publike, svi prate njihovu energiju. Vidi se da je u scenografiju, ali i kompletan venue, uloženo mnogo truda. Video bimovi su bili sa obe strane stejdža i na DJ pultu i sve vreme su bili usklađeni (nekada reklamni, sa najavama buduće Raveolution žurke, a češće onako ’istripovani’, kakvi i treba da budu). Poslednjih petnaestak minuta malko su smirili strasti, da odahnemo malo pred Mind Against i zatvorili set trakom „Ondo Fudd – Veto Plank“.


Velikim aplauzom i vriskom punog atrijuma sajma izvlačimo Mind Against na binu. U set uvode poprilično dosadno, ali uspevaju da iz toga izvuku fenomenalnu stvar. Vrlo brzo ostvaruju odličnu konekciju sa publikom. Na mene iskreno i nisu ostavili neki specijalan utisak. Imali su nekoliko bezveznih grešaka (upadi i sl.) koje možda neko ne bi ni primetio, ali zna da zaškripi kada obraćaš pažnju. Oni lepo rade kao tim, lepo sarađuju, dobro se poznaju i to je nešto što se čuje. Pustili su svoju poznatu traku „Astral“ koju su radili u saradnji sa Tale Of Us za Life and Death etiketu i taj momenat je stvarno bio upečatljiv (možda i najupečatljiviji u toku njihovog seta). Mnogo su brejkova imali, takve trake su birali i to neko voli, neko ne, ali je i to jedna stvar koja je možda za njih vrlo svojstvena. Za kraj hit „Isaac Tichauer – Higher Level (Bicep Remix)“. Videlo se da se i oni lepo provode na pozornici, a i publika je neumorno đuskala.

Primetila sam prilikom slušanja setova Kristijana Molnara da često voli da eksperimentiše sa muzikom, donekle i sa publikom, ali tako se gradi originalni zvuk. Kristijan nije žanrovski ograničen, radoznao je i njegove trake mi uglavnom nikada pre nismo čuli. On pušta novu muziku i jedinstven je baš zbog različitosti tog širokog spektra muzike koju pokriva, mnogo asimetrije, nepravilih ritmova i tribalnog zvuka. Već preumorni, mislili smo da krenemo, ali nikako da se pokrenemo, hteli smo da čujemo šta će Molnar ovaj put da uradi. I drago mi je što smo ostali. Specifičnost njegovog zvuka se najbolje videla kada je u sred seta pustio traku koja sadrži škripu kočnica na automobilu i snažan, preglasan prasak, a potom prekid i mrtvu tišinu. Iz tišine kreće da govori najdublji, zastrašujući glas par rečenica sa prekidima, toliko dugo da prikupi apsolutno svu pažnju publike i fokusira ih na ono što će tek da grune. Vraća muziku niskim bass-om, onim koji tuče u grudi i nastavlja.

Sada kad je gotovo, hajde da sumiramo utiske. Ne možemo da pomerimo fokus sa stranih headlinera na domaću podršku, ali možemo da ih tretiramo jednako. Odnosno, kada pričamo o ovom eventu, oni su ti koji su izneli žurku i mogu bez problema da idu rame uz rame sa svetski poznatim imenima. Pokazali su, sve i jedan, neverovatnu moć prilagođavanja i snalaženja u novim žanrovima. Naravno, headlineri su bili odlični, ali prema mom mišljenju, ova žurka će ostati upamćena po trojici izvođača, Kid Kimi, SMT#nG i Kristijan Molnar.

TEXT: JELENA IVKOVIĆ 
VIDEO: JELENA IVKOVIĆ

Facebook Comments