GROTTO REVIEW: Exit Festival 2017 – Dan 01

466

Prvi dan EXIT-a je prošao poprilično neočekivano s obzirom na to da smo od nekih headliner-a očekivali puno (možda baš zbog toga što su velika) dok su manja imena pokupila simpatije zalutalih posetioca.

Iščekujući najveće ime ovogodišnjeg EXIT-a, frontmena kultne grupe Oasis, Liama Gallagher-a uživali smo u sjajnom vatrometu i scenskom performansu na main stage-u gde se nizao hor dece, artisti, bubnjari i plesači pod parolom mira, ljubavi i jedinstva koji je pre 50 godina obeležio prvi “Summer Of Love”.

Vatromet je bio zaista na nivou dok smo čekali Liama da krene koji je kasnio dobrih 30ak minuta. Kada je krenuo sve je to nekako bilo “rezervisano” pošto je samo počeo sa žurkom i izvođenjem uglavnom nekih njegovih novih pesama. Liamov neosporni uticaj na muzičku scenu nama ovoga puta nije legao. Ne zato što je mahom pevao nove numere već zato što je dugogodišnja konzumacija alkohola uzela danak njegovom glasu. I dok Liam ostaje Liam mi smo ipak odlučili nakon 20ak minuta da produžimo dalje do manjih stage-eva kako bi sačekali Lost Frequencies na main-u.

Lutanje po manjim stage-evima i istraživanje drugih artista neplanirano se ovoga puta pokazalo kao dobar potez. Tako da smo se znatno duže zadržali na Aquaviva Latino stage-u nego što smo planirali. Stage je ove godine zauzeo poznati rov na kom se godinama unazad tu održavao AS FM stage. Između 1 i 2 ujutru uhvatili smo artista koji se potpisuje kao Tito i domaći bend JeuNS. Kombinacija latino ritmova kroz poznate radijske hitove je svakako napravilo kritičnu masu na stage-u koja je plesala kao da je ne zanima što propuštaju “najbitnije” izvođače. Tona pozitivne energije je malo splasnula kada je krenuo JeuNS koji je izvodio, nama nepoznate, ali svoje originalne pesme u kombinaciji francusko-brazilske lirike i groove-a. Dva vokala, bubnjar, dve gitare, flauta, saksofonista i perkusionista je svakako osvežilo “vodeni” Aquaviva Latino stage.

Nastavili smo dalje ka Fusion stage-u kada nas je odjednom presekla vidno čudna gitarska elektronika benda Samael sa Explosive stage-a. Bend koji je imao iza sebe ispisano velikim slovima SAMAEL je zvučao kao postapokaliptična soundtrack-a za neki film. Dark i industrial zvuk je neverovatno zvučao nakon čega smo saznali da ovaj švajcarski bend skoro 30 godina praši po dark metal sceni.

Usputno i prijatno iznenađenje nas je na kraju odvelo do Addiko Fusion stage-a sa kog je dopiralo masno bass odzvanjanje. Tu smo naleteli na simpatičnu devojku koja se potpisuje kao Princess Nokia. Njen izgled podseća na Aallayah, Sade i Halle Berry kombo. Mala reperka sa velikom dušom i samopouzdanjem 2Pac-a oduvala je Fusion svojim pesmama od kojih je u freestyle/acapella stilu izvela svoju prvu pesmu ikada “Destiny” (https://youtu.be/wiRfXSrf_4g), napisanu pre 7 godina kada je imala svega 17. godina. Malo je reći da smo bili iznenađeni lirikom, stavom, muzikom i celom fluidnošću ove njujorške dive koja nas neverovatno podseća na mladu Missy Elliot i Eve.

Sat je otkucavao skoro 2 i zaputili smo se lagano nazad ka Main Stage-u da dočekamo Lost Frequencies. Globalni fenomen koji se proslavio tropical house pesmom “Are You With Me” je trebao samo sat vremena da svira na mainu. Simpatični momak sa majicom “I don’t know where I am going but I am going” unapred je pokazao svoj pozitivan stav ka viđenju sveta počevši set bootleg verzijom pesme “We Are Your Friends” od Justice-a. Nizao je uglavnom svoje hitove kao što su “What Is Love”, “Sky Is The Limit”, zatim novu pesmu “Here With You” i naravno svoj najveći hit “Are You With Me”. Gledajući videobim u masi je bilo tona stranaca koji su znali i pevali ove pesme što je prijatno iznenadilo. Da to nije jedino iznenađenje bilo je i dva momenta kada je simpatični belgijanac pustio od Oxie “Domino” i pesmu “Kalypso” od Round Table Knights-a koju redovno vrti Carl Cox.

Na NSNS stejdžu odigrao se pravi mali spektakl. Na početku seta berlinskog DJ-a Moscoman-a nije bila gužva, baš zbog dobrog programa na Dance areni. U nekim trenucima je zvučalo kao da radi live set. Služi se afričkim zvukovima, u gotovo svakoj numeri koristi vokale, uglavnom ženske, upravo zato da bi doprineo specifičnosti tog plemenskog zvuka. “Tom Demac – Muyu” je traka kojom je Moscoman pokazao šta sve perkusije mogu da proizvedu i kako mogu biti tretirane kao melodičan instrument i  oduševio je publiku. Često je uspevao po nekoliko minuta da drži dve trake istovremeno i to vrlo spretno, tu pokazuje veštinu u selekciji. Šetao je od nekakvog bliskoistočnog, orijentalnog zvuka, preko Afrike, pa onda lagani letnji house i trake poput “Axel Boman – ABBA 002”, a zatim i techno. Perkusije su odlika svakog žanra koji koristi, svake numere. One su sveprisutne i čine njegov zvuk jedinstvenim. Pred kraj pušta “Wilfrido Vargas – El Africano” i seli ceo stejdž u egzotične predele.

Malo je reći da od momenta kada smo ušli na No Sleep Novi Sad stage muzika nas je odmah usisala. To se generalno retko dešava jer većini treba vremena da se adaptira malo na zvuk artista kog prvi put sluša. Međutim sa Denis Sultom ovo nije bio slučaj. Simpatični i donekle šašavi Škotlanđanin je spoj svega što smo čuli u house muzici. Chicago, Detroit, Disco i Acid House sa momentima latino i progressive zvukova je prevrnuo stage svojom pozitivnom energijom i plesačkim pokretima, samo njemu karakterističnim. Bilo bi glupo reći da je highlight njegovog seta ova ili ona pesma kada mu je ceo set highlight pakujući numere kome bi retko kome palo na pamet da zavrti u dva sata kao što su: Mancini – Supalova’ (Paul Cremona Remix), Unit 2 – Sunshine (Tiger & Woods Remix), Chez Damier – Closer (Derrick Carter Remix), Jeremy Olander – Mustela, Niels Van Gogh – Pulvertum (DJ Tomcraft Remix), Lock ‘N Load – Blow Ya Mind (DJ Icey Remix)I tako dalje…

Legendarni jazz muzičar Miles Davis je jednom prilikom rekao “Svako može da svira. Nota je samo 20 posto. Stav mamojebača koji svira tu notu je 80 posto.” I tako je bilo sa Denis Sultom. Bukvalno stav i samopouzdanje koje čovek ima da izvrti pred masom je ono što se računa više, a Denis je imao toga na pretek. Nije nikog ostavio ravnodušnim od klabera u poslednjim redovima do fotografa koji su fotkali okolo. Kada je završio prišli smo mu da se uslikamo i iznenadili se dodatnom skromnošću koje ima ovaj 24-godišnji DJ. Vidno umoran od puta je bio kada smo mu prišli bliže i to mu daje još jedan plus kod nas zato što nema težeg momenta za artista da izbaci taj extra gram energije na publiku kada bi radije spavao. Denis Sulta za ova dva dana je svakako ostavio najveći utisak na nas.

Uh, Dance Arena i Booka Shade… Odlčan LIVE act sinoć i jako fina uvertira pred Kalkbrenner-a. Šteta što je sve trajalo samo 1h i 15ak minuta, ali svakako su napravili super atmosferu u kojoj su i sami jako uživali. Nekoliko puta su se i javno zahvalili publici koja im je uvek pozitivno uzvraćala. Bubnjevi koji su sastavni deo njihovog performansa su fenomenalno upotpunjavali svaku numeru, kao i čitav doživljaj na Dance Areni. Dva puta su kroz set provlačili melodiju i bassliniju njihove najpoznatije trake “Body Language”, gde je publika oba puta reagovala jako dobro.

 

BOOKA SHADE LIVE @EXIT FESTIVAL 2017 ?

Posted by Grotto – The Way Of Life. on Thursday, July 6, 2017

Ime večeri prvog dana festivala i ime za potpuni rispekt u svetu elektronske muzike je svakako Paul Kalkbrenner, koji je počeo svoj LIVE act na Dance Areni tačno u minut kako je planirano. Ljudi u euforiji su ga dočekali sa velikim aplauzom i jakim ovacijama. Set je započeo energično i magično sa progresivnim notama svog stila muzike, na šta je automatski prodobio većinu publike koja je u ovom trenutku bila na Dance Areni. Varijacije kvalitetnog Techno zvuka su se kroz set mešale sa odličnim House numerama, tako da je set bio dosta bogat i dinamičan. Naravno, zavrteo je i planetarni hit “Sky and Sand”, kao i još dosta svojih autorskih poput “Bengang”, “Revolte” i “Keule” kad je i atmosfera dostizala potpuni vrhunac! Iskustvo iz njega je govorilo svoje, pa je tako na sredini seta pametno ubacio svoju obradu pesme “La Mezcla” gde su emocije pukle do neba, a doza adrenalina malo splasnula – taman da bi se ponovo podigla za drugi deo ovog performansa. Svakako, Paul je opravdao očekivanja fanova i koliko smo mi imali priliku da primetimo, ljudi su bili prezadovoljni njegovim nastupom, kao i mi. 🙂

 

Veliki Paul Kalkbrenner i kultni “Sky And Sand” LIVE! #ExitFestival

Posted by Grotto – The Way Of Life. on Thursday, July 6, 2017

 

Na arenu posle maestralnog Kalkbrenera dolazi Recondite, zvezda live-a, umetnik, zaljubljenik u prirodu. Počinje poprilično ravno, ali nije lako početi posle onako velikog seta. Ubrzo se zagrejao i počeo da gruva. Njegovu numeru “Osa” ispratile su neverovatne ovacije, sjajna atmosfera, a ono što je najlepše je kvalitet njegovog zvuka koji je očaravajuć.

Po povratku na No Sleep Novi Sad, vidimo da su svi ljubitelji kvalitetnog zvuka tu. Zadržana je ta friendly happy atmosfera sa početka večeri. Izraelski duo Red Axes nastupa, svi su raspoloženi i svi đuskaju. Iako nismo bili sigurni kako će to da zvuči, da li je to prava muzika za jutro (ovaj set je počeo u 6 ujutru), jer znaju često da budu mračni na svojim nastupima (kao u Beogradu ove godine u januaru), ali bilo je sjajno, super su to izveli. Štaviše, bili su raznobojni i veseli, baš jutarnji. Sunce je polako izlazilo iz zidina tvrđave, a njihovi psihodelični sintovi su budili maštu. Bilo bi sjajno da su drugačije rasporedili izvođače, da recimo Moscoman nastupa neposredno pre Red Axes, to bi bila savršena kombinacija. Kompatibilni su u svakom smislu, Moscoman može da se posmatra kao nova generacija tog zvuka koji Red Axes gura.

Naš “prvi” dan se završio na Urban Bug stage-u gde smo nastupali u Beat i Grotto sastavu Calavera Manya, Peter Portman i M.U.T.O.R. O tome je glupo pisati, tako da možemo samo reći da nam je srce bilo puno zato što bez obzira na bilo koji line-up bilo gde, Urban Bug i dalje ima svoju ekipu klabera koja je uvek tu da pruži podršku domaćoj ekipi DJeva i na tome im neizmerno hvala!

Text: Vladimir Trifunović, Jelena Ivković, Marko Bjelić 
Photo: Jelena Simonović / JSimonovic – Photography 
Video: Marko Bjelić