GROTTO REVIEW: Exit Festival 2017 – Dan 04

1065

Poslednji dan EXIT-a je bio naglašen kao i uvek na jak mainstage i zatvaranje Dance Arene sa Ninom Kraviz. Prvi deo ekipe bio je fokusiran na nastup Roisin Murphy koja se proslavila kao glavni vokal grupe Moloko i Rag’n’Bone Man čuda koji je osvojio svet sa svojim soul/gospel vokalom.

Stigli smo oko 23h na Main stage koji uopšte nije bio toliko popunjen kao u subotu što je bio za vreme Jason Derula. Taman smo stigli na njenu pesmu “Overpowered” koju je potpisala baš pod svojim imenom. Zanimljivo je da se tokom celog nastupa Roisin presvlačila kako su se pesme menjale. Poruka tog presvlačenja nam nije bila baš najjasnija jer je u momentima imala lutku deteta preko glave, pa čak i dildo. Očigledno je Roisin Murphy jedan od oldschol vokala koji mora nečim da nam drži pažnju na stage-u ili su teške droge u pitanju. U svakom slučaju momenat šokiranja je poznat od perioda Alice Cooper-a pa do Lady Gage i to je nešto na šta smo navikli.

 

Roisin Murphy – Sing It Back LIVE \o/

Posted by Grotto – The Way Of Life. on Sunday, July 9, 2017

 

Da se vratimo na muziku – Roisin Murphy je blago rečeno imala najbolju muzičku podlogu iza sebe. Njen bend je išao od jazz momenata do techno elektronike i house-a. Eklektičnost zvukova i raznolikost progresija nas je konstantno držala u neizvesnosti. Čak i njeno uletanje sa lirikom iz “Sing It Back” pesme sa Molokom nas je sve u isto vreme i iznenadilo i obradovalo. Takođe je pevala i obradu svoje pesme “Jealousy”. Vrhunac samog nastupa je bio kada smo čuli bass liniju pesme “Forever More” koja je trajala skoro 8 minuta. Bukvalno su se ljudi oko nas ježili od same izvedbe. Završils je koncert malo iznenada u 23:45h, iako Rag’n’Bone Man treba da počne oko 00:30h. Sve u svemu njen vokal i lakoća pevanja je neuporediva sa izvođenjem artista kao što je Jason Derulo i Years & Years.

Napravili smo pauzu da sretnemo druge kolege novinare i da se osvežimo do početka Rag’n’Bone Man-a koji je počeo u 00:40h. Krupan čovek, bele puti, sa vokalom na koji bi Barry White, Gregory Porter i Cee Lo Green rekli “WOW”. Poželeo je svima dobro veče i zahvalio se skromno što ima priliku da svira pred EXIT publikom. Lepo od njega je to što je i najavio da će uglavnom izvesti pesme sa albuma “Human” koji većina zna uz par starijih pesama. Od prvog do poslednjeg sekunda kako je krenulo da peva ostali smo zabezeknuti. Kao da mu je rođena sestra Adele – čovek kog bi neko pomešao sa kamiondžijom je blago izdominirao na main stage-u pevajući hitove kao što su “Skin” i “Human” ali predstavljajući nam podjednako dobre, ako ne i bolje, a manje poznate “Guilty”, “As You Are”, “Ego” i njemu omiljenu “Hard Came The Rain” koja je izašla pre albuma “Human”. Ovaj britanac je zanimljivo najprodavaniji muški artist od 2010. do danas sa “Human” albumom i svakako zasluženo ime na svetskoj sceni s obzirom da kombinuje blues emocije, soul i gospe ekspresiju uz hip-hop i pop elemente. Svakako nas je ostavio sa tako dobrim ukusom “u ušima” da nismo želeli da idemo na Dance Arenu. Postoji izreka koja kaže “sa žurke treba otići kada je najbolje” i mi smo to i učinili zatvorivši ovaj EXIT sa osmehom na licu!

 

Za laku noć Rag’n’Bone Man sa svojom pesmom “Human” na main stage-u.

Posted by Grotto – The Way Of Life. on Monday, July 10, 2017

 

Jelena Ivković (Grotto):
Stigli smo na tvrđavu taman na početak seta Tijane T na Dance Areni. Iznenadili smo se što nije gužva jer je prethodnih dana ovo bilo neizvodljivo, a i publika je, iz nekog razloga opuštenija kad ima više ljudi i kad se guramo. Kad imaju prostora da igraju onda se sklanjaju u ćoškove, da li zbog sramote ili nečeg drugog, ne znam. Ona je takođe vrtela mnogo acida. Ovom EXIT – u to izgleda predstavlja najveći trend, ali gotovo isključivo je povezan sa No Sleep binom. Ove večeri acid preuzima i Dance Arenu. Vrti Boo Williams – Animation i polako počinje prostor da se puni. Čak i kod nas gore, gde nikog nije bilo kad smo stigli, sad već ima dosta ljudi. Puštala je i edit trake Wisdom To The Wise koju potpisuje čovek koji je u ovo vreme prošle godine nastupao na Dance Areni, Dave Clarke. Iako je od početka bila ozbiljna što se zvuka tiče, pred kraj se atmosfera baš zagrejala. Pustila je i kultnu traku Cowgirl koja uvek pokrene, bez obzira na to koji je put slušaš. Posle toga razređuje zvuk trakom Higher (Joyfull Family) i zatvara, u stilu Ben Klock-a, funk numerom.

Znamo da je Rødhåd otkazao jer je bio sprečen, a pitanje je bilo ko će da ga zameni. Nakon silnih nagađanja naravno da nismo pogodili, bili su to Francois X b2b Antigone, DJ-evi koji je trebalo da zatvaraju No Sleep binu. Pored tog završnog trosatnog seta na NSNS sa prijateljima (bilo ih je desetak na bini u toku tog nastupa i smenjivali su se za opremom) dobili su još sat i po vremena na dance areni umesto Rødhåd-a. Sve je bilo sjajno, očekivano kvalitetno. Uvek me zaboli stomak kada iz publike čujem neartikulisane zvukove poput “eeeee ooooo”, ali šta da se radi, to je nečiji način da se izrazi, privuče pažnju. Puštaju trake Landside – Signs Of Change (Robert Hood remix), Judas – Disgrace II i Rod – Rspct. I oni prate taj acid trend što je počeo da nagriza ovogodišnji EXIT. Kada su pustili traku Scuba – Black On Black (Len Faki Goes Black remix) desna tribina pali baklje, sija cela arena. Čuli smo još i Florian Tonträger – Mne i još jednu Rodovu traku – Anindica pre nego što smo krenuli da se spuštamo, sad već kroz ozbiljniju gužvu na NSNS, da čujemo Voiskog.

Voiski je bio dosta laganiji u odnosu na zvuk Dance arene, ali nije nam to smetalo. On je još jedna osoba koja je žrtva acid trenda.Iako je većinom bio odličan, umeren i tačan, imao je nekoliko zbrzanih i zbrljanih prelaza, ali oprostili smo mu. Pustio je svoju traku From Sea To Sea, a zatim i Makarti – Behavior Dreams. Za vreme te dve numere publika je počela intenzivnije da igra i skače, pa se podigao ogroman oblak prašine iznad NSNS, što i nije toliko uobičajeno za taj stejdž, a i EXIT uopšte, ali delovalo mi je veće nego ikad. Voiski je puštao jedva sat vremena, ali tako je bilo i na satnici, pa nismo ni stigli da se bunimo, a i nastavljali su Francois X b2b Antigone + Friends trosatnim setom tako da nismo ni hteli da se bunimo.

Na bini je odjednom bilo desetak ljudi, uglavnom performera četvrtog dana, između ostalih i Tijana T i svi su vrteli muziku na smenu. Francois X i Antigone puštaju potpuno drugačije nego na areni, mnogo melodičnije, laganije. Prodisala je No Sleep bina nekom kombinacijom svih žanrova elektronske muzike. Pustili su traku Museum – Ddd, a kada je Tijana T počela da pušta imali smo priliku da slušamo nesvakidašnji, osvežavajuć zvuk, što posle sveg onog acida svakog dana mnogo dobro dođe i stvarno razumem ljude koji su ostali ovde, a nisu otišli na Ninu Kraviz. Tijana vrti Stephen J. Kroos – Reperfusion, Robert Armani – Up i Cajmere Ft. Terence F.M. – Feelin’ Kinda High. Ona je mnogo melodičnija i mekša nego na Dance areni, predstavila nam se za isto veče sa dva potpuno drugačija zvuka. Po povratku Antigone na binu zvuk se izoštrava, vrti još i traku Vincenzo Maurice – Appearance, a onda stvarno zacrni Ben Klockovom trakom Work koju je radio sa Junior Boys, ali Dettmann-ov remix. Kada smo izlasli sa No Sleepa stali smo u gužvu da malo čujemo Ninu, ali iako je verovatno bila kvalitetna, nisam uspela da osetim taj vibe, a i nisam htela sebi da remetim onaj osećaj koji sam imala dok sam slušala Feelin’ Kinda High. Uspela sam da uhvatim da je Nina pustila identičnu traku kao i Bjarki prethodno veče, Radial – Shinoba. Iako je i ona bila veoma brza, nema onog koji je brži od Bjarkija. Pobegli smo na Štrand da hladimo noge u Dunavu i da pijemo pivo pod suncobranima.

p.s. Ispratili smo Nicole Moudaber i Ninu Kraviz na Dance Areni, pa samim tim i zatvaranje iste. Bile su dosta tvrde i jednolične, prebrz tempo za naš ukus uz jako puno Acid-a (što je čak u nekim momentima jako dobro zvučalo). Sirovi Techno je odzvanjao Dance Arenom čitavu noć i celo jutro, a sve video klipove možete pogledati na našem youtube kanalu. 🙂 

Tekst: Vladimir Trifunović, Jelena Ivković, Marko Bjelić
Foto: Jelena Simonović
Video: Marko Bjelić, Vladimir Trifunović