GROTTO INTERVIEW: Tijana T

630
Tijana T intervju

Grotto ekipa je imala čast da posle par meseci uhvati devojku koja je klaber, voditelj, DJ, promoter noćnog života i veliki zaljubljenik u svu muziku, a poznata je pod imenom Tijana T. Povodom njenog večerašnjeg nastupa u klubu DOT sa Markom Milosavljević – popričali smo malo sa Tijanom o njenom nestandardnom DJ početku, iskustvima iz Berghaina, budućim planovima i još mnogo čemu! Zato zavalite se, pustite njen set iz Boiler Room-a i uživajte u ovoj intervjuu!

^1. Ćao Tijana, nadamo se da uživaš u ovom toplijem vremenu 🙂 Zato ajde odmah da se bacimo na pitanja! Reci nam čime se sve bavi Tijana T profesionalno, a čime u slobodno vreme?
Uvek sam imala problem da razdvojim to profesionalno i privatno ili vreme kada se radi i vreme kada se ne radi, u mom svetu sve ima neku funkciju, pa čak i šetnja po suncu. Profesionalno se bavim DJ-ingom, što ne znači samo odlazak u klubove i partijanje 😉 Po ceo dan slušam muziku, mikseve i smišljam kako bi moj sledeći set mogao da zvuči. Zakazujem gigove, komuniciram sa desetinama ljudi na dnevnoj bazi, vodim svoje profile na socijalnim mrežama, promovišem žurke, jednom nedeljno pravim svoju radijsku emisiju koja se emituje subotom na radiju B92. Sporadično se vraćam omiljenoj disciplini u novinarstvu – intervjuima koji se snimaju ili kao web video ili audio za radio. Ponekad dajem glas za reklame. U slobodno vreme najviše volim da šetam. Duge šetnje mi pune baterije.

^2 Ako ne grešimo ti si krenula malo drugačijim putem da gradiš karijeru. Bila si pre svega novinar na TV-u i radiju – kako ti je to pomoglo da se ostvariš muzički?
Kod mene je sve išlo nekim čudnim putevima, što bi moja baba rekla: “Kod tebe dete sve naopako.” I u novinarstvu sam se našla slučajno, ali sam se jako dobro snašla i uživala sam kreirajući muzičke emisije. Imala sam sreću da sam na televiziji počela da radim u vreme kada su mediji i dalje bili relativno slobodni, to jest nije svaki sekund programa imao imperativ da pravi milione. I tako sam kao neko klinče uspevala da kreiram muzički ukus nekih drugih klinaca. Neki i dalje dolaze na moje žurke i prepričavaju momente kako su im neke od tih emisija promenile percepciju muzike. Verujem da je iskustvo rada na televiziji imalo veliki uticaj i na moj DJ stil. Naučila sam da koketiram između muzike koja je prihvatljiva širokim masama i ove mračnije, bučnije, eksperimentalnije. I u emisijama i u setovima sam se uvek trudila da zavedem publiku, da im takoreći podvalim neki teški andergraund tako da svi poveruju da im se to zapravo sviđa.

^3 Mediji su ti sigurno dali pristupa da dođeš do velikih svetskih imena iz klupskog života – reci nam ko je na tebe najviše uticao kao artist i zašto?
Da, tokom novinarske karijere sam intervjuisala stotine DJ-eva i muzičara, od najvećih zvezda do najmanjih debitanata. Ono što je najvrednije je rečenica koju su svi veliki DJ-evi u intervjuima ponavljali. Govorili su: “U DJ-ingu je najbitnije da pustiš pravu stvar u pravom trenutku.” To mi je ostalo urezano u pamćenju, iako neko ko nema iskustvo DJ-inga pred publikom ne može u potpunosti da shvati te reči. Kasnije kada sam (opet slučajno) počela da puštam muziku ta izreka mi je mnogo pomogla da ne umrem od blama svaki put kad pogrešim tehnički. Baš dugo sam bila očajna u miksovanju, ali sam imala osećaj za muziku i trenutak i umela sam da pustim pravu stvar u pravom trenutku, To me je održalo na sceni. Ako bih uopšte mogla da navedem neke uticaje to bi bile žene – Cassy, Heidi, Miss Kittin, Steffi… i Slavka! Žene u DJ-ingu su heroji.

 

^4 Malo ljudi je radilo u legenardnom berlinskom Berghain-u. Reci nam kako se to desilo da te pozovu i kakvo je iskustvo raditi tamo?
Taj buking se desio preko nastupa u beogradskom Tube-u. Za to sam im večno zahvalna. Radila sam intro za Ben Klock-a koji je došao ranije i odslušao dobar deo mog seta i rekao mi na kraju: “Ti bi bila idealan DJ za Panorama Bar! Srediću ti gig tamo!” Razmenili smo mailove, naravno mislila sam da je pijan, medjutim dva dana kasnije mi je stigao mail od njihovog bukera koji mi je odmah ponudio neke datume. Benu nisam uspela ni da se zahvalim čestito, nestao je i srela sam ga tek posle skoro dve godine kada smo radili na istoj žurci u njujorškom Output-u. To je lepa priča o tome kako rezident nekog kluba može da ima veliki uticaj i kako ne morate da budete superstar da biste dobili dobar buking. Isto tako je Filip Xavi dobio buking u Tresoru kada ga je Dasha Rush preporučila nakon zajedničkog nastupa u Beogradu. Volela bih kada bi beogradski klubovi imali dovoljno poverenja u domaće DJ-eve da ih toliko podržavaju i promovišu i guraju kao što je Berghain promovisao Marcela Dettmanna i Ben Klocka. Zajedno su rasli i oni i klub i sada su svi nevidjeno uspešni.

Samo iskustvo žurke tamo je dimenzija za sebe. Srećom, odlazim u Berghain kao posetilac od 2006, tako da mi je klub poznat i nisam se osećala prestravljeno od samog ulaska što može da bude preplavljujuće. Imala sam ogromnu tremu i pravila sam playlist mesec dana, želela sam da pustim sve svoje omiljene trake. Na kraju se ispostavilo da je trema posledica spoljašnjeg pritiska, digla se prašina oko toga. Kako sam stala u pult, sve je bilo poznato. Žurka kao žurka. Sem što je bilo 10 ujutro, a ljudi su i dalje dolazili u klub 🙂

^5 Ti si jedna od retkih koja je svoje ime izgradila čisto na DJing-u. Da li misliš da je to danas i dalje moguće s obzirom da se sve više traži produkcija kod DJ-eva?
To je večni problem i dilema. Često razgovaram o tome sa buking agentima i menadžerima. I uvek ih pitam – zašto su izdanja bitna? Zašto neko mora da izda svoju muziku ako je većina te muzike potpuno nezanimljiva i nebitna? Iz te potrebe da svaki DJ ima i svoju muziku se stvara prezasićenost izdanjima koja ničemu ne služe. Njihov odgovor je – zbog promocije. I tu dolazimo do kvake 22. Promocija može da se uradi vrlo lako i bez autorske muzike ako je neko zanimljiv karakter i ako ima šta da kaže, ako ima harizmu ili barem šarm. Verujem u izuzetnost, u životu i u muzici, mislim da se uspeh postiže samo ako pravite izuzetnu muziku ili ste izuzetan karakter. Najlakši i najbrži put do muzičkih novinara je preko produkcije, ali da se ne lažemo ako muzika ne valja to ništa ne vredi. A onda – koliko DJ-evi zaista imaju vremena da se posvete produkciji? Ne baš mnogo. Najčešće angažuju neke klince ili plate ozbiljne producente koji im prave pesme, oni se potpisuju i na kraju se sve to pretvara u ogromnu maglu koja se prodaje. Tako stoje stvari, a najdugovečniji su oni koji imaju veliku strast prema muzici i nevidjenu harizmu – Laurent Garnier, Sven Vath, Richie Hawtin, Carl Cox…to su sve neki zapamtljivi likovi. Aviciija se niko neće sećati za dve godine.

^6 Tvoj trenutni top3 što u house/techno muzici i van nje su?

Klupski favoriti:
Kangding Ray – Luna

Regal – Monomyth

Metamethod – Teknotik

Večni favoriti:
Kate Bush – Cloudbusting

Chris Rea – Josephine

Moloko – I Want You

^7 Gde možemo da te čujemo u narednim mesecima?
U martu radim prvi put u dva beogradska kluba što mi je nevidjeno uzbudljivo, mislila sam da sam radila svuda. Ovog petka u DOT-u, sledećeg u WATS-u. Između toga u Dragstoru kao podrška za JTC-a, veče posvećeno samo acid fanaticima. Zatim dovodim Black Madonnu u Dragstor početkom aprila, a onda idem u Berlin u studio, pa nastupam u Švedskoj i Finskoj prvi put.

^8 Laurent Garnier je nedavno u intervjuu izjavio da ga zabrinjava što poslednjih 10ak godina muzika stagnira. Muzika koju danas čuje je vrlo slična onoj od pre 10-15-20 godina, samo što je produkcijski bolja, ali kreativno ista. Šta misliš o tome? Koji je za tebe zvuk budućnosti?
On je potpuno u pravu. Volim staru muziku, uživam u starom house-u i tehnu, volim i disco, pa mi to ne smeta. Ali, oštrica je odavno nestala iz muzike. Sada su svi robovi tržišta i profita. Mora da se putuje i nastupa po 4 puta nedeljno, mora da se izdaje album na svake dve godine, pa EP jednom u šest meseci, mora da se bude prisutan na društvenim mrežama, pa da se snimaju podcasti….usled svega toga retki su oni koji sede nedeljama i mesecima i potpuno se posvećuju kreativnom procesu. Brže je ponavljati stare recepte koji rade. Došli smo do toga da ljudi toliko uživaju u svojoj udobnoj zoni da nisu ni spremni za inovacije. Nije moderno biti revolucionaran zato što je riskantno. Zaista ne znam šta je zvuk budućnosti. Volela bih da bude nešto što se poigrava sa emocijama, a ne isprobavanje novih sintisajzera ili produkcijskih softvera.

^9 I za sam kraj koji je najvredniji savet koji si ti dobila i koji bi volela da podeliš sa mladim DJ-evima i producentima?

“These are the good old times.” Rečenica koju je stalno izgovarao Abe Duque dok smo bili na iscrpljujućim turnejama. Što bi značilo – ceni svaku priliku koja ti se ukaže, svako iskustvo, jednog dana ćeš se toga sećati kao “starih dobrih vremena”. Moj savet mladim DJ-evima je da ne prave kompromise sami sa sobom. Bez obzira gde nastupaju i za koga, nek uvek puštaju muziku u koju veruju, tako će im i publika više verovati.

Hvala Tijana na odvojenom vremenu i vidimo se na dance floor-u!

Tijana T i Marko Milosavljević nastupaju večeras u klubu DOT

Tijana T @ Facebook

Tijana T @ SoundCloud

Intervju vodio: Vladimir Trifunović