Većina tekstova koji se danas osvrću na techno – tekno (kako se pravilno izgovara), ne prevazilaze sociološke i kulturološke studije.
Kako je nastao techno, gde, u kojim uslovima, ko ga je stvorio, zašto,…?
Sve se može svesti na par rečenica. Ali niko se ne osvrće na to šta je techno pravac stvorio – koncept umetnosti koji je pokrenuo lavinu u svetu muzike!
Zato mi je postalo malo dosadno da čitam stalno jednu te istu priču sa malo više detalja koji realno ne dodaju ništa značajno na priču. Niko ne zalazi dublje u nju. Možda je u pitanju lenjost ljudi kojima je dovoljno da dođu do površine, malo je zagrebu i zadovolje se.
Što se ne ode dalje i dublje u celu priču da se shvati zašto?
Verovatno ista ta lenjost sprečava ljude da naprave novi kreativni talas koji će uzdići techno muziku na novi nivo.
Renaat Vandepapeliere, osnivač kultnog belgijanskog lejbla R&S kaže da je techno u jednom repetitivnom džepu godinama: ”Kao da slušam jedno te isto ponavljanje već 30 godina”.
Derrick May, jedan od začetnika ovog pravca se osvrće na današnji techno i napominje da je većina ove muzike smeće: “Većina ljudi ne bi trebala da bude uopšte povezana sa ovim imenom”.
Jeff Mills takođe napominje da se ništa inovativno ne dešava na polju techno muzike već decenijama.
Zašto?
Jedan od grafita na starom Tresoru glasi: “Ne verujte hajpu”. Većina današnje muzike se bazira isključivo na trendu, a ne kvalitetu (prvo što mi pada na pamet je Pop). Koliko se danas pominju hajp, muzička industrija i masovna produkcija, čovek bi pomislio da je techno postao mejnstrim.
A kako i ne bi?
Silne reklame, vatrometi, preduge liste DJ-eva na festivalima gde niko ne dobija dovoljno vremena da ispriča priču, povezivanja koncepta tehna i rejva sa drogom i opijanjem. Techno je postao vašar.
Da li mislite da je zbog ovoga napravljen?
Jedan mali bend koji je počeo sa bubnjarom i gitaristom, evoluirao je u revolucionarni pop sastav koji nije imao žanr. Najveći doprinos pop muzici, koji je Kraftwerk imao, bila je veza konstruktivizma i muzike.
Radikalne naslovne slike sa albuma, provokativne poruke u pesmama u kombinaciji sa androgenim izgledom, nov koncept shvatanja muzike kroz sopstvene instrumente koje su pravili uz pomoć svojih inženjera. Bezvremene melodije, struktura razgradnje pesme, inovacija u produkciji muzike i nastupu. Teme koje se provlače kroz svu muziku Kraftwerka su putovanje, komunikacija i harmonija života između čoveka, prirode i tehnologije, koji se nalaze stalno u pokretu.
Kreativnosti im nikada nije falilo.
Toliko su dobri bili da je producent Afrika Bambaataa-e, Arthur Baker, za Planet Rock semplovao “Trans Europe Express” i “Numbers”. Planet Rock se navodi kao proto techno.
Ceo koncept čoveka-mašine je kroz godine pokazao da ljudi zapravo postaju neodvojivi od tehnologije, čemu sude snimci gde ljudi ne prate koncert uživo, već snimaju i gledaju kroz svoje telefone. To je ta konzumacija čoveka-mašine u današnjem svetu, koju su komentarisali i posmatrali. Na neki način ih smatraju istoričarima koliko i komentatorima. To je bio doprinos Kraftwerka urbanoj evoluciji, kritika društva i objašnjavanje gde se nalazi duša čoveka kad se čovek pogubi u mašinama.
Kao uticaj Kraftwerka na stvaranje moderne muzike, navodi ih “Belvilska Trojka”. U Americi, tačnije Detroitu, Juan Atkins, Kevin Saudnerson i Derrick May su početkom 80ih godina imenovali novi pravac u elektronskoj muzici.
Čitajuci knjigu Alvina Tofflera “Techno Rebels”, Juan je bio opsednut futurističkom načinu pristupanja svetu. U knjizi se navodi kako je Tofflerova briga bila predviđanje budućnosti visoke tehnologije, brzo napredovanje post-industrijskog društva i odlučno reagovanje kao odgovor na prve 2 činjenice.
Techno je uzet iz ove knjige kao primer razmišljanja koji su imali ovi pobunjenici iz knjige, gde je želeo da iskaže šta su muzički mislili on i ostali. Nisu očekivali da će se ovoliko proširiti uticaj onoga što su prvobitno smatrali slučajnim. Mada sve što su radili, ozbiljno su shvatali i želeli su svoju viziju muzike da iskažu na specifičan i futuristički način. Iako su oni bili začetnici, sa inicijalnom idejom šta treba da predstavlja techno žanr, drugi talas tehna je razvio celokupnu filozofiju koja pokreće ovaj žanr.
Kako se trojka prokomercijalizovala, i više otišla u house i mainstream, mladi radijski DJ po imenu Jeff Mills je ostao veran svom zvuku. Jeff je u intervjuima objašnjavao techno kao nešto što bi moglo da izgleda kao budućnost ili nešto u budućnosti:
“Može biti o viziji koju ste imali o godini 2050. u Nju Jorku”.
Filozofija koju je u saradnji sa Mike Banksom i Blake Baxterom, razvio kroz Underground Resistance, postala je obeležje Detroita. Želeli su da pokažu više kako njihova muzika zvuči, nego kako izgledaju. Želeli su da pokažu duh Detroita, osećaj slobode i da razviju celokupnu filozofiju. Cela ta vizija budućnosti koju je UR imao se može čuti u “X-102 Discovers the Rings of Saturn” iz 1992., kao fascinacija vrhunskom tehnologijom.
“Transition” je jedna od onih techno pesama koja rečima to objašnjava: “Zapitajte sebe… Jesam li srećan/na sobom? Jesam li srećan/na kako mi se život odvija?… Usmerite sebe u pravcu svojih snova… i napravite svoj prelaz.”
Zajednička stvar je opsesija budućnošću i kako bi ta budućnost mogla da izgleda. Nije sva muzika tako zainteresovana da spekuliše o tome, ili ideološki vezana za ideju da budućnost još uvek nije određena već da sadrži dosta mogućnosti koje mogu biti izabrane i ostvarene.
Jeff napominje u svojim intervjuima kako je vreme ono za čime traga u svojim trakama i da pokušva da odgonetne tajnu vremena.
Alex McKeown, nekadašnji bitni deo Most Wanted kolektiva iz Lidsa, je okačio svoje gramofone kako bi se posvetio filozofiji i radu na svom doktoratu. Kao strastveni ljubitelj tehna i filozofije, odlučio se da napise rad koji ce spojiti njegove dve strasti i time sebi postaviti izazov.
Na Filozofskoj i Muzičkoj Konferenciji, održanoj na Ioniskom Univerzitetu aprila 2012. godine, predstavio je svoj rad pod imenom Detroit Techno: Ideologija i fenomenologija vremena.
U jednom intervjuu on objašnjava šta je zapravo ideja tehna kad se uđe u samu suštinu njegove filozofije:
“U suštini, ako ste ikad pokušavali da apstrahujete ideje kao što je beskraj, počeci univerzuma i šta se dešava van njegovih granica, da li imate slobodnu volju, i ako ste na neki način pokušali da sve ovo svedete na logičku celinu, shvatili ste njegovu ideološku poentu.
Ako ste ikad bili u klubu, gde DJ pušta jako dobar techno, u mračnoj sobi, na prejakom ozvučenju, gde ste zarobljeni u ritmu i basu, gde ste se osetili hipnotizovano intezitetom muzike i repeticijom bita, kombinovan sa dezorijentisucim efektom dima i stroba koji uzima pojedine momente i zamrzavajući ih u tom trenutku u vremenu – ako ste osetili da je to stvorilo bezvremeni džep gde je normalni protok vremena sveden na ponavljajuću sadašnjost, onda ste shvatili njegovu fenomenlošku poentu.”
Shvatajući kako je techno evoluirao i kojom je putanjom išao, teško je shvatiti da je ubrzo stao sa svojim napretkom.
Od nečega što je možda moglo da promeni tok umetnosti u muzici idalje stagnira u mestu. Mills se osvrće na to pitanje sa rečima da će se nešto novo stvoriti, da se mora stvoriti: “…jer kad nekome nešto dosadi toliko, on iz tog stanja počinje da stvara nešto novo, nešto inovativno”.
Da li je vama dosadio techno (tekno)?
