Dan je drugi otkako smo bili na događaju i nastupu DJ Craze-a u Barutani. Još uvek se nisam oporavio i otrgao utisku “Čemu sam ja ono prisustvovao?”. Da ne budem lažno skroman, ovaj utisak i njegovu pozadinu ću vam ubrzo i obrazložiti, ali pre toga par reči o tome ko je ova nenormalno ’’krejzi” luda glava zvana DJ Craze.
Ovaj 37-ogodišnji momak je veoma poznat i priznat u kompletnoj DJ/Hip Hop/Turntablism zajednici. Kao jedan od ljudi zaduženih za širenje i pre svega unapređivanje DJ scene u Americi, a i svetu, i dan danas se za njega vezuju pojmovi kao što su znanje, inovativnost, perfekcionizam. On pripada grupi ljudi i DJ-eva koji su ponosno nasledili neke od najvećih DJ velikana i uopšte osnivača modernog hip hop zvuka. On je utabao put koji su postavili velikani kao što su DJ Cool Herc, Afrika Bambaataa, Gran Master Flash i drugi. DJ Craze i njegovi drugari su bili logičan nastavak i napredak onoga što je 90-ih nazvano zlatno doba hip hop-a. Svoje umeće i iskusto u drevnoj veštini zvanoj Turntablism je dokazao trostrukim uzastopnim osvajanjem DMC World Championship-a (za neupućene DMC slovi za najrespektabilnije i najpoznatije DJ takmičenje na svetskom nivou još od 1985. godine).
Kao što sam već rekao, osvajanjem trostruke uzastopne krune, Craze se u DJ svetu postavlja kao bastion znanja i samim tim kao jedan od najinovativnijih i nacenjenijih ljudi u hip hop kulturi. O njemu i njegovim podvizima, kao i o ostalim fantastičnim primerima razvoja Turntablism-a, kao i kompletne DJ scene, koja ne bi bila danas to što jeste da nije bilo ovakvih pionira možete pogledati u filmu iz tog vremena, kratkog naziva “Scratch”.
E sad zašto je sve ovo gore navedeno bilo bitno. Vrlo prosto i jednostavno, bilo je bitno napomenuti ko je ON, jer i da nikada niste odgledali film, slušali hip hop ili uopšte razumeli zašto ljudi pomeraju gramofonsku ploču napred-nazad stvarajući čudan neki zvuk (ziga ziga), u subotu ste mogli da prisustvujete nečemu što se olako moze nazvati “šištanje”. Zašto šištanje? Pa zato što je baraž zvukova koje je ovaj čovek bukvalno ispaljivao na publiku bio nešto najbliže šištanju koje se dobije kada se vreli čelik ili metal zagrejan do beskonačno stepeni spusti u hladnu vodu. Upravo taj zvuk i osećaj “prženja” su bili vidno iskazani na licima ljudi u publici kada je njegov set počeo.
Moj utisak o ovoj večeri počinje još tri meseca pre samog dogadjaja, kada se iznenada kao iz vedra neba pojavljuje događaj na FB. Sama pomisao da ova glava dolazi u Beograd po prvi put i da ćemo biti u prilici da vidimo apsolutnog maga na gramofonima je ulila osećaj euforije i nervoze.
Došao je i taj dan, subota, oko 23:58h, lagano ulazimo u drevno/kultno mesto u Beogradu, poznato po taloženju baruta i herojskih kostiju, a od skorije po istom barutu, samo u formi vatre i baraža zvukova koji dolaze sa kamene bine, na kojoj su svoje kosti ostavili neki od najvećih i najpoznatijih imena sadašnje muzičke scene.
Ulazimo unutra, atmosfera “intimna”. Nažalost svega i jedva 30 ljudi. Scena ne obećava. Kreće osećaj pribojavanja da ne dođe do smora, ne daj Bože otkazivanja žurke. No, naravno on nije utripovani megaloman ili ne znam kakva uobražena zvezda pa da mu je bitno koliko je ljudi došlo. On je genijalac i totalno opušteni lik koji do svog nastupa bleji na bini u razgovoru sa domaćim DJ-evima. Lagano kreće Barutana da se puni. Kapacitet ovog prostora je izgleda ipak bio preveliki zalogaj, ili zbog toga što je u isto vreme bilo previse događaja pa se pojavio manji broj ljudi od očekivanog.
No nakon sat i po vremena situacija sa publikom se poprilično poboljšala. Iako i dalje to nije broj koji se mogao očekivati, sve više i više ljudi počinje da pristiže. Ono što mi je posebno bilo drago da vidim među posetiocima jeste popriličan broj domaćih DJ-eva koji su došli da isprate rad ovog maga na gramofonima, pokupe koju foru, a pre svega uživaju u demonstraciji nečega što se ne viđa svaki dan. Broj domaćih (poprilično poznatih) hip hop DJ-eva (kako starih, tako i novih mladih nada domaće scene) je bio takav da smo glat na licu mesta mogli da organizujemo mini hip hop festival bez da se guramo. Imalo bi materijala i ljudstva da se muzika vrti bar tri dana uzastopno, bez stajanja.
Zagrevanje pred Craze-a je odradio Iron u svom i više nego prepoznatljivom stilu. Čovek je promešao apsolutno sve, od klasičnog hip hop-a, do dance hall-a, reggeton-a, da bi u jednom trenutku čak zavrteo i neku salsu. Pomalo usporeni ovim poslednjim žanrovskim delom, ljudi su izgledali nekako odsutno, povremeno se njišući uz karibske ritmove.
Oko 2h iza ponoći na scenu stupa ON – DJ Craze!
Kao i svaki iskusni i posve značajniji DJ, uzima mikrofon u ruke i pozdravlja okupljenu masu, odaje počast prethodnom DJ-u, predstavlja sebe, svoj grad i državu i naravno poziva ljude da mu se pridruže u narednom period jednim gromoglasnim vriskom. Publika u ovom trenutku već poprilicno stisnuta ispred bine uzvraća gromoglasnom vikom, koja se čula do samog Pobednika. Osećaj fantastičan. Ono što je DJ Craze u narednom period puštao sa gramofona je bilo ravno topovskoj paljbi. Basovi, električne deonice, preglasni gitarski rifovi koji su kulminaciju imali “droppovanjem” nenormalno jakog i dubokog basa. Kompletan ovaj uvod je bio ispraćen fantastičnim scratch-evima, semplovima i mixevima za koje biste pomislili da su producirani i slagani godinama, samo da bi ubrzo shvatili da on to sve radi uživo, na licu mesta, da je to izuzteno dobro uvežbana rutina, da slaže, mix-uje, sempluje, scratch-uje, a sve to u savršenoj harmoniji koju samo svetski DMC Champion može da iznese.
Nakon uvodnog dela kreću naravno podjednako fantastično umixovani klasici američkog hip hop-a. Oda klasicima koji su proslavili ovu kulturu, njega i naravno celu jednu generaciju. Savršen sklop starih hitova sa novim, dirty, trap, dubstep momentima je nesto što je publiku zaludelo, ostavilo u čudu i zaprepašćenju. Pozivitnom naravno.
Nakon ovog fantastičnog mixa svega gore navedenog, DJ Craze pravi svojevrsnu “pauzu” ili bolje reći “presek” i uz snimljen govor o definiciji “dopeness-a” (pogledati dopeness u urbanom rečniku) najavljuje ono što sledi, a to je njegova poprilično poznata “Nova Rutina”!
Njegova šampionska rutina je bila savršen spoj svega gore navedenog. Od hip hop-a, preko dupbstep-a, trap-a, upotpunjeno pregrštom semplova, scratch-eva. Svega onoga zbog čega je ovaj čovek poznat. Ono što je bilo bitno napomenuti jeste da je ovaj omaleni čovek vlasnik izdavačke kuće Slow Roast Records, resident DJ u nekoliko klubova u Majamiju, direktan promoter Native Instruments, inovator i pasionirani kolekcionar ploča (kao što stvaki pravi DJ i jeste).
Sve ovo sam napomenuo iz jednog i osnovnog razloga. Publika nije stala ni u jednom trenutku njegovog seta! Tolika raznolikost zvukova, savršeno uklopljenih i umixovanih je nešto pored čega jednostavno ne možete da stojite i glumite da ste kul. On je ovu malobrojnu i probranu publiku protresao do kostiju. Nastupio je kao da pušta pred 20.000 ljudi a ne jedva 100, konstatno održavajući kontakt sa istom, otvorenu komunikaciju i nasmejano lice. Za to mu iskreno HVALA i jedno veliko SVAKA ČAST. Tako se radi posao!
Nakon završenog nastupa je sišao u publiku, slikao se, razgovarao, uživao, a i mi smo. Video sam da ga je ekipa posle čak vodila i na domaći roštilj. A zašto i ne bi? Vala zaslužio je. DJ Craze je bio i ostao, skroman, velikodušan, na gramofonima savršen i prepreden, uživo neverovatan, opušten, genijalan i posve “običan”. Pravi Šampion vredan svoje svetske titule.
P.S. Hvala mega Tzarevima sa Grotto portala koji su mi omogućili da prisustvujem ovome i pride napišem još jednu recenziju. Najjači ste!
Tekst: Duckey
Foto: UrbanBug
