PERLON \ˈpərˌlän\ – materijal sličan najlonu (sintetički polimer, prvi put sintetizovan u pred ratnoj Nemačkoj i široko korišćen u industriji ženskih čarapa i padobrana). Prema tehničkim spesifikacijama, karakteristike perlona su “elastičnost, izdržljivost, i sjaj”.
Hmmm… zanimljivo.
Sve ove karakteriistike su iskorišćene kako bi se opisala legendarna nemačka izdavačka kuča pod istim imenom. Ovaj projekat je produbio strukture house-a i techno-a širom celog sveta, čineći muziku mnogo interesantnijom i tripoznijom nego što je ranije bila. Dižući zadovoljstvo elektronske muzike na novi nivo, Perlon je postavio nove granice, lomeći i kriveći iste. Svaki put bi išli korak dalje kada bi ste čuli novo izdanje, pomislili biste – NE MOŽE BOLJE OD OVOGA! Ali može…
Kako bi objasnili Perlon, morate da shvatite neprestanu kreativnost i skromnost osnivača ove izdavačke kuće, Marcus Nikolai-a i Thomas Franzmann-a (ZIP). Umesto uživanja u statusu zvezde, koji su mogli lako da postanu zahvaljujući njihovoj kreativnosti i znanju, Macus i Zip kažu da jesdnostavno nisu šoumeni željni slave. Oni su hermetički tip umetnika koji uživaju u muzici i svemu što ona predstavlja, žele da budu shvaćeni zbog svoje muzike i introvertnog iskazivanja muzike, a ne zbog izgleda i glume. Čist kvalitet njihove umetnosti je cilj, početak i “kraj” njihove persone.
Markus je optičar sa preko 20 godina iskustva u elektronskoj muzici, tokom čega je objavio značajan broj izdanja pod pseudonimima Bigod20, Umo Detic i Pile. Zajedno sa Thomasom Franzmannom napravio je Perlon, jedan on najistaknutijih izdavačkih kuća koja uživa kultni status unutar muzičke scene. Sa hitovima kao što su „Bushes„, „Passion„ i „Shake„, uvek je bio na pragu komercijalnog uspeha. Ali njega je najviše zanimala njegova nezavisnost. Ta sloboda da kreira i izdaje šta voli bez pritiska ili roka, i da ne mora da se povinuje očekivanjima. “Pored muzike, optičar sam. Imam 2 radnje u Frankfurtu gde prodajem prelepe naočare. Prodajem samo najlepše, jer uživam dok to radim. A ne moram.”
Nije ograničen samo na jedan posao i da taj posao ne isključuje drugi i da ima kompletnu slobodu da radi muziku odvojeno od svog optičarskog posla. On uživa radeći oba: “Uvek radim nešto. Ovde sam, tamo sam, u radnji, u studiju, imam bukinge, idem na optičarske šouove širom celog sveta. I sve je to nekako isprepletano: kad sam na šouu u Tokiju, dobijem nove ideje za muziku, a kad puštam u Kaliforniji, otrkijem nov tip naočara. Sve ide zajedno.” Možete da vidte da defnitivno uživa u svom životu kao umetnik. kad god bi mu jedan projekat dosadio, prešao bi na drugi. Posle Pile projekta, koji je radio za Sony Music, osnovao je Perlon sa Zip-om. Mogli su da urade lejbl tako što bi zaposlili 10 osoba koji bi radili marketing i promociju, ali mesto pod reflektorima nije za njih, već “mesto gde ne žele da budu”.
Takodje, nemaju potrebe za izadavaštvom previše. Ako ne vidite izdanje za 3 godine, to samo označava kontrolu kvaliteta- izaćiće samo ako smatraju da izdanje radi u 100 posto slučajeva pri puštanju. To su ljudi koji ne mare za vreme za koje je odradjena muzika, jer to nisu obične tročasovne trake. Dosta putuje, radi turneje i takodje pravi puziku u hodu. Ali sve njegove trake počnu sa isečcima i lupovima tokom njegovog kreativnog procesa. Sve mora biti u svom tačnom mestu kako bi mogao da kaže da je pesma gotova, svaki detalj savršeno postavljen, čineći gruv bezvremenski. Takodje, radeći muziku lagano tokom tog procesa mu dozvoljava da svhati kako je napravljena i da shvati da li je tamo gde on želi ad njegovo delo bude.
Na primer, “Kiss your Mind” je puštao 3 godine pre nego što je objavljena. Voli da ponovo otkriva zvukove i gruvove i divi se Kraftwerkovoj jedinstvenosti i predanosti originalnosti, počevši od njihovih instrumenata koje su pravili sami. Još jedan ljubitelj analogije, što se može čuti u njegovim pesmama. “Važno je čuti pesmu kao celinu, kao i da imate dobro pojačalo i zvučnike. Pre je to bilo manje bitno, mislim, više se baziralo na zvukovima. Ali sam uvek cenio dobre zvučnike. Ako je ne možete čuti kako treba, neće ispasti kako treba.” Takodje kaže da bi voleo Sade, kao superstar saradnju sa svim Perlon umetnicima kako bi napravio novi zvuk, a ne samo remix. Kako bi izmislio nešto novo.
Ne bi bilo preterivanje da se kaže da je Zip jedan od najuticajnijih figura u tehnu. Kroz Perlon, pomogao je da oblikuje zvuk 90ih u Berlinu, dok su njegova dela neka od najapstraktnijih izleta ikad stvorenih u elektronskoj muzici. Njegovi DJ setovi su poznati po tome da oduševljavaju i začudjuju publiku u isto vreme po mestima kao što su Berghain, Fabric, kao i njegova poznata rezidentura u DC-10, poznata po pomeranju granica van onoga što se zove muzika za igru. Tokom perioda kad su se njegovi mnogi savremenici sa berlinske tehno scene izdigli do statusa superstara, pojavljujući se na naslovnim stranama raznih časopisa i kreirajući svoje modne linije, Zip je ostao na neki način enigma. Veliki igrač iz mraka elektronske scene. Ne bi trebalo da vas iznenadi da nije zainteresovan za intervjue. Jednom prilikom kada su a pitali šta ga privlači da objavi ploču za Perlon, odgovorio im je jako prosto: “Muzika”. Kratko. Precizno. Lakonski. ZIP. Medjutim taj kratak i precizan način razmišljanja doveo je Perlon tu gde su sad.
Kada ga pitaju za Perlonova izdanja na vinilu, njegov odgovor je: “Jednostavno nas ne privlači ideja da dozvolimo korporativnoj industriji da nam diktira format koji bi trebalo da koristimo da bi imali on-line prodaju. Posebno ako ne verujemo u taj format! Ne privlači nas ideja da prekinemo sa proizvodnjom vinila, jer je ovo bio najveći podstrek za nas pri osnivanju izdavačke kuće. Naravno da nas mami novac koji možemo zaraditi. Ali na sreću ovo nije naš glavni cilj.” Dodaje hitro: “Pokušavam da dam kratak odgovor, iako nije to moguće, tako da vas ostavljam na tome.” Činjenica da nije u ovome zbog novca dosta govori o Zipu. Iako je Perlon imao popularnih izdanja, kao latinski swing Nikolaieve trake “Bushes” ili emotivno pumpanje Portable-ove “Knowone Can Take Away”, idalje nije u skladu normi koje čine veliku dance traku. Iako ne postoji šablonska stilistička nit pri izdavanju, skoro svaka Perlon traka se sastoji od najbitnijih detalja, skoro gola, sirova, i eksperimentalna na neki način. Drugim rečima, ovo nisu trake sa kojima ćete videi neki veliki crossover uspeh. Šta Zip voli kod muzike koju stvara – “eksperimentisanje”. Uskoro, nakon što se turneja sa Bigod20 završila, on i Marcus su se fokusirali na mzuiku napravljenu za podijum za igru. Medjutim , to je bio postepeni prelaz od 8 godina koji je trebao Zipu da pravi tripozni tehno koji danas pravi. Idalje vidi te prve dane kao najbitnije, što nije za iznenadjenje kad se govori o njemu: “To vam je kao slagalica. Svaki deo je važan, nebitno koliko dugo vam je treebalo da ga nadjete kako bi imali širu sliku.”
Sada, kada smo upoznali očeve ovog prelepog 18-godišnjeg čudovišta, hajde da se okrenemo na neke interesantne stvari zbog kojih je lejlb takav kakav je danas.
Perlon je ogromna porodica, i nije čudno zašto ne dele svoju promo adresu. Tako da, ako želite da izdate, morate biti prijatelj kuće. Tu počinju neke interesantne priče. Počnimo sa legendarnim Ricardo Villalobosem. “Upoznali smo se u Neuton distribuciji u Ofenbahu. Tek smo počeli lejlb i znao sam da je imao neke trake sa sobom tog dana. Tako da sam mu predložio da odemo do mene na kafu i čujemo. Rikardova ‘Frank Muller Melodrama’ je ubrzo izašla”, rekao je Marcus. Njegova priča od tome kako su izdali 3 Shackletonova EP-ja – zaprepašćujući spoj budućeg dubstepa i tehna, koji je završio na mnogim chartovima i uvršćen u mnoge “najbolje trake godine” – je tipičan način na koji Perlon radi svoj posao. “Sem (Shackleton) je tražio lejbl da izda 3 EP-ja. Znali smo se jer je za nas radio remix Ricardove trake. Svidele su mi se njegove pesme odmah i obojica smo došli na ideju da iznenadimo ljude. Jednostavno je sve sklopiljeno na jako prost način. To mi se svidelo”. Ili interesantna priča kako je Zip dobio svoje nerealno prosvetljenje slušajući Baby Fordov BFORD09. Navodi Forda čak kao svoj uticaj: “Snimali smo spot za Bigod20 u Los Andjelesu. Dobio sam album iz promotivnog kabineta. Ostao je u CD plejeru naših kola tokom celog puta. Nešto je promenio u meni.”
Kako objasniti zvuk Perlona? Delikatan kolaž minimalnih stilova, od latinskih uticaja Ricarda i Luciana do hrskavih modluliranih bitova Akufena i Cassy. Jedan kritičar koji je bio zadivljen lejblom okarakterisao je kombinujući zvuk Perlona kao “kristalne bitove, binarne ekskurzije i ritmična probadanja” pre nego što je završio sa “osećajem euforije koja naleće svakog minuta”. Zvuk koji su kreirali je u poptunosti drugačiji muzički univerzum. Minimalan, elektronski, elastičan, izdržljiv, i sjajan kao materijal po kome je dobio ime. Poznat po odbijanju da udovolje muzičkoj industriji i njegovoj mašineriji koja stvara hajp, kao i lejbl koji danas samo preko faksa možete kontaktirati,takodje ima kompilaciju koja se zove “Superlongevity”, koja je serija izdanja koju bi trebali definitivno da poslušate. To je esencija lejbla, sačinjena od prethodno neizdatih traka njegovih osnovnih članova. Njihov spektar umetnika je veoma impresivan. Sa imenima kao što su Luciano, Ricardo Villalobos (kao najveći doprinos Perlon familiji), Cassy (jedna od Zipovih rezidenata u Panorama baru), Akufen (i njegov Horror Inc alijas), Melchior Productions, Baby Ford, Jabberjaw (aka Audion, aka Matthew Dear), Stefan Goldman i Matt John su su samo neki koji od umetnika koji su potpisali za ovu kuću, gde slede Soul Capsule, Maayan Nidam, Fumiya Tanaka, Tobias, San Proper, Margaret Dygas, Cabanne, Dandy Jack…
Jedna od interesantnih stvari je njihov artwork koji je odličan i u kome možete videti uvek nešto novo, svaki put tripoznije, minimalno i inovativno. Jedan je od esencijalnih delova, koji je zapravo čini Perlon jednim od najprepoznatljivijih lejblova u tehnu, pored Kompaktove tačke. Ali gde je Kompaktova tačka ostala statična, Perlon je evoluirao i transformisao se tokom godina, gde su covere za albume ostalvili kao slobodno belo polje i prepustili svojoj mašti na volju da radi šta poželi. Prvi omoti su bili beli sa crnim i žutim Perlon logom, ali pri drugom štampanju prve ture singlova, lejblov glavni koncept je rodjen, gde su slova “PERLON” i kataloški broj izdanja razbacani po celom omotu. Prvo u crnom bold, žutom i belom printu, gde bi se kasnije smenjivli u kameleonskom stilu koji je evoluirao u još interesantnije kombinacije boja: “Nema neke logike u periodičnom smenjivanju boja na omotima”. Zip dodaje: “Kada nam dosadi, ištampamo nove. Kada nam ponestane covera, to je važno jer moramo da odlučimo ako želimo novu šemu. Nekad da, nekad ne, nekad sačekamo. Nema nekog reda.” I dizajn logoa je evoluirao tokom godina, igrajući se sa svim mogućim permutacijama sans-serif fonta, shadow-box nagibom od 45 stepeni. Ali promene su suptilne kao i varijacije sa haus i tehno šablonima. Na “Superlongevity 4” treba dosta vremena, strpljenja i pažnje da se shvati da se senčenje ispod slova ne poklapa.
Perlon je uspeo da zbuni i oduševi publiku tokom godina. Edukuje i pomeri muziku u nekom novom pravcu. Ostaje nam jedino da sačekamo novo izdanje sa nestrpljenjem i vidimo šta su nam Marcus i Zip sledeće spremili.
