Grotto ekipa je stigla po pozivu Apgrade-a na lice mesta u Hangar u Luci Beograd na dugo očekivani nastup Valentin Stip-a i Nicolas Jaar -a.
Oko 23:15 u Hangaru zatičemo tridesetak ljudi, ogroman prostor, hladno vreme i promotere. DJ booth je pripadao Olji Mašić, nama nepoznatoj osobi. Izvinjavamo se na tome, a kad smo već tu, izvinjavamo se i na sledećem. Muzika koju je puštala bila je nepodnošljivo dosadna i bez flow-a . Jednostavno, nije bilo dovoljno ni za cupkanje u mestu i zamišljeni pogled sa nagoveštajem osmeha, kako inače prolazimo kroz bolno dosadne warm up setove. Tako da smo rešili da iskoristimo prazan hangar, uputimo se u enterijer samog prostora, vidimo koje je piće najjeftinije i izvršimo sanitarnu inspekciju toi toi wc kabina. Nivo je bio zadovoljavajući.
To bi bilo to što se tiče Olje, zaista divan set.
Sledeći na redu je bio Valentin Stip. Valentin nije gubio vreme, i počeo je da zagreva onako kako i treba. Na iznenađenje publike koja je upućena u njegovu muziku, počeo je dosta tvrđe nego što to inače radi. Već posle dvadesetak minuta, iz njegovog DJ seta bilo je jasno da Nicolas neće vrteti samo trake sa Other People-a, o čemu su kružile priče. Po svojoj dinamici, set je dosta ličio na warm up od Acid Pauli-a, 2012. u bašti Sava Centra, kao i Valentin, Acid je radio i po zavrsetku Jaar-ovog nastupa.
Oko pola dva osećao se nemir u publici, jer je na stage trebalo da izađe Nicolas Jaar. Pripreme su se odvijale histerično, tražene su bombonice, sličice i ostale stvari koje deca vole neposredno pred headliner-a.
Jaar se popeo na binu, aplauz. U više navrata je uzeo mikrofon u ruke i čekirao. Svi su se pitali da li će to on ipak raditi live ili ne. Na žalost, motiv je bio sasvim drugačiji. Muzika se zaustavila, Nicolas se obratio publici i izjavio saučešće povodom terorističkih napada koji su se dešavali u to vreme u Parizu. Ovom prilikom ceo Grotto tim takođe izjavljuje saučešće pogođenima ovim nemilim događajem.
Nazad na muziku. Slobodno se može reći da je Nicolas počeo sa klasičnim Jaar-ovskim introm. Down-pitched ambijentalni zvukovi, dosta reverb-a, dosta delay-a. i tako desetak minuta, sve dok nije hipnotisao publiku i uvukao je u svoj trip odakle će sa lakoćom da manipuliše.
Posle toga, šta je bilo, najbolje bi znao da kaže neko ko je to gledao preko stream-a i nije imao kontakta sa celom situacijom i omniprisutnom energijom. BPM traka nije prelazio 117-118, ali subjektivni osećaj je bio dosta iznad toga. Setom su dominirali bluewave editi disko traka sa kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina, neretko u fuziji za tekno beat-ovima i space tekno synth-ovima koji su odzvanjali Hangarom. Povremeno, u kombinaciji sa zaista odličnim lighting-om, karakterističnim za njegove nastupe, su se iz publike čuli animalni krici, kako momaka tako i devojaka, bez sumnje, većina podstaknuta nekim od čulnih pomagala sa početka seta, ali zbog toga nisu ništa manje iskreni.
Naravno, bilo je tu dosta izgubljenih duša koje su bauljale, proklinjale život, petak trinaesti, svoje roditelje, Boga. Takođe, prisutni su bili i ljudi koji jednostavno nisu ljubitelji te muzike, ali poštuju delo Nicolas Jaar-a, ili bar ono što on predstavlja, a to je, sloboda, volja za eksperimentisanjem, brisanje nepostojećih granica, tolerancija, ljubav, koja kao takva, sve to sadrži u sebi i u svima. Sve što je potrebno jeste simbol koji rezonuje sa ljudima, nekome je to Nicolas Jaar, nekome Adele, nekome Ajfelov toranj, most uzdaha u Veneciji, Suncokreti od Van Goga ili recimo, Olja Mišić. poz za Olju.
Ostale snimke možete pogledati na našem YouTube kanalu!
Tekst: Miljan Zečević
Video: Marko Bjelić
Foto: Benny Take A Moment
