Apside, novi koncept žurki organizacije Apgrade, za cilj je imao da ponudi drugačiji koncept događaja od uobičajenog. 5. decembra u Magacin Depou smo imali priliku da čujemo zvezde 3 muzičke škole, detoritskog Mike Huckaby-ja, švedskog Sebastian Mulaert-a (poznatijeg kao deo legendarnog dvojca Minilogue), internacionacionalno priznatog DJ i producenta Dejana Milićevića, te i kultni dvojac Gordana Paunoviča i Vladu Janjića. Imali smo čast da popričamo sa jednom od zvezdi večeri, legendom „motornog grada“ Mike Huckaby-jem.
Mike Huckaby ima besprekoran pedigre stečen na prestižnoj detroitskoj sceni, čiji je jedan od vodećih ambasadora u svetu. Vlasnik je legendarne prodavnice ploča „Record Time“ sa enciklopedijskom potkovanošću. Brigu o budućim generacijama pokazuje edukacijom mladih u detroitskom Youthwill centru, kroz časove rada u programima Ableton i Reaktor. Pored vođenja dve ugledne etikete „Deep Transportation“ i „SYNTH„, njegova lista saradnika sadrži imena kao što su Model 500, Juan Atkins, DeepChord, Terence Dixon, Vladislav Delay, te Loco Dice i brojni drugi.
Grotto (G): „Zdravo Majk. Drago mi je što si izdvojio vreme za Grotto. Možeš li nam reći kakvi su bili počeci u Detoritu i kako si to doživeo?“
Mike Huckaby (MH): „Ja sam armija od jednog čoveka. Nikad nisam bio deo ni jednog talasa. Tj. bio sam, ali nisam imao svojih traka na kompilacijama ni jednog od talasa detroitskog techno-a, iako sam bio tu od prvog dana. To je bio period kad je tebe muzika pronalazlila, a nisi je ti nalazio, koliko god to zvučalo kliše. Učestvovao si na bilo kom nivou, u bilo kom delu tog sveta, šta god radio, ali da si radio sa entuzijazmom. Bilo to na produkcijkom nivou gde si učio i koristo ritam mašine i sintisajzere, ili samo se bavio DJ-ingom, postojao je poziv za tebe na tom nivou.“
G: „Kakav je osećaj raditi u instituciji kao što je detroitski Youthville centar?“
MH: „Pa, prilično jedinstven. Youthville je jedini centar svoje vrste u zemlji. Ne postoji ništa kao ovaj centar nigde više u SAD. Sve je počelo tako što sam hteo da odradim jednokratnu demonstraciju Reaktor-a, gde smo pričom došli na ideju da držim redovno časove. Pokazali su mi ostatak centra, i sa oduševljenjem sam ih pitao kada počinjem. To je sve što sam želeo da čujem.“
G: „Priča se da poznaješ korene svih žanrova muzike, a i sam si izjavio da je ‘džez kišobran pod kojim house obitava’. Koliko smatraš da je obrazovanje o žanrovima ne-elektronske muzike bitno pre uplitanja u produkciju elektronske?“
MH: „Smatram da je danas način na koji koristiš svoje znanje bitniji od samog znanja. Trebaš biti funky i imati dušu za muziku. Naravno sve je to lepo, ali treba imati talenta i razumevanja kako bi to mogao da usmeriš u dobrom pravcu. Treba znati osnove muzike. Na primer, na početku produkcije u Detroitu, nisi morao znati ništa što se tiče produkcije i mašina. Dovoljno je bilo da se igraš sa mašinama i da pustiš da govore sa tobom. Tih dana više nema. Ima previše opcija, programa i funkcija. Tako da je danas ‘skil’ bitniji u mixdown-u, ali moraš biti jako kreativan.“
G: „Šta je ono za čim tragaš u muzici kad se baviš produkcijom?“
MH: „U suštini deep house. Volim dubinu, toplinu, snažne progresije akorda, jako dobar ritam povrh svega. To najviše tražim. Nakon svega želim da sve to pokida na podijumu. Moraš tu znati dosta o kompresiji i produkciji kako bi to sve zvučalo odlično. Prosečna traka sa dobrom produkcijom radi bolje nego ‘slađa’ traka sa više elemenata i interesantnijom pričom, ali slabijom produkcijom. Svuda gde odete, DJ-evi traže dobre trake koje mogu da se ponašaju dobro na podijumu. A ako je odlična u sadržajnom smislu, ali loše smiksovana, lepa je, ali neće dobiti previše pažnje.“
G: „Čime hraniš dušu i telo u slobodno vreme?“
MH: „Dosta se bavim fizičkim aktivnostima, joga, ping pong, posebno volim da veslam i upravljam kajakom. Slušam dosta džeza, kao i producente koje volim. A njih je danas malo. Jovonn, Kerri Chandler, Masters at Work, Ron Trent, Glenn Underground, i još po neke momke, ali to je uglavnom to. Mene to radi. Malo sam deprimiran jer ne mogu naći ploče koje mi trebaju. Ali ono čime hranim dušu najviše je nov, uzbudljiv zvuk, makar bio u traci koju ne volim. Neka nova produkcijska tehnika, jer kad radiš u Youthville-u moraš znati kako je neko nešto uradio i da naučiš da reprodukuješ taj zvuk ili trik. Klinci mi dolaze i pitaju me kako je neko uradio taj i taj zvuk i moram da budem spreman. Tako da moram da učim stvari koje ne volim takođe.“
G: „Kako napreduje detrotiska muzika u SAD?“
MH: „Napreduje polako, ali ipak napreduje. Dobra je stvar zato što sad ne moraš biti i DJ i producent da bi uspeo, već imaš momke koji se samo bave DJ-ingom. Evolucija bez previše pritiska da mora da se koristi ista formula vezana za produkciju i DJ-ing kako bi se uspelo.“
G: „Naša omiljena Mike Huckaby traka je ‘The Upstairs Lounge’ sa ‘Tresor’ etikete. Možeš li mi reći nešto o tom izdanju i konekciji sa klubom?“
MH: „Više je bilo bazirano na mom DJ-ingu nego produkciji. Skoro sam se video sa Hegeman-om, pre tri dana, i opuštena je osoba. Pomaže mi oko Youthvill-a, stalno je u pokretu i konstantno pravi nove konekcije sa Detroitom. Tako da nije bilo teško izdati za ‘Trezor’. Prvo izdanje je bilo za 25. godišnjicu kluba. Pitao me je ako imam neko izdanje da kompeltira mix za 25 godina, na što sam mu odgovorio da baš nemam. Ali imao sam u pripremi za The Advent-a remix koji sam prilagodio i izdao za njega. Traka je radila i onda smo iz 12″ napravili veće izdanje.“
G: „Šta misliš o tome što želi da napravi klub u Detroitu u napuštenoj ‘Fisher Body Plant’?“
MH: „Bilo bi to dosta posla, ali smatram da je jedini ko bi to mogao da učini mogućim. I zahvalan sam mu što mi je učinio da budem deo istorije Tresor-a.“
G: „Kako ti se čini današnji ‘global underground’?“
MH: „Odličan je. Hahahah odličan. Haha generalizujem svoj odgovor, jer sam srećan da su pričali pre nekoliko godina da elektronska muzika odumre, ali smo idalje tu. Ljudi slušaju, kupuju, uživaju u muzici. Vinyl-i se opet prodaju. Nisu umrli. Preplašili su nas tom pričom o vinyl-ima. Mislili smo da će sve propasti. Ali ništa se nije desilo. Ljudi su se proredili i ostali su najbitniji.“
G: „Koliko je bilo teško voditi lejbl ranije? A koliko danas?“
MH: „Moraš imati odličnu traku i nakon toga da imaš doslednost u izdanjima. Takođe da paziš za koga izdaješ. Ali moraš znati kako se igra ova igra od početka do kraja.“
G: „‘Demolition Disco Night’, početak underground kulture, Chicago-Detroit veza. Možeš li nam reći o tim počecima?“
MH: „Derik, Kevin i Huan su bili napredniji, jer su od starta znali kako se pravi traka od mixdown-a i kontrolisanja mašina. Meni je trebalo skoro 10 godina da se upustim u igru. Imali su opremu i studio, što im je jako pomoglo. Ljudi u Detroitu su uticani sa svih strana, ne samo u Detroit. Slušali smo Kraftwerk i mi smo pokušali da napravimo tako nešto. Mašine i fabrike- magija Detroita, sve je to veliki deo koji je pomogao. Na sve je uticao Kraftwerk, Princ, B52, Planet Rock,…“
G: „Electrifying Mojo? Možeš li nam reći malo više o tom kultu jednog DJ-a?“
MH: „Da, na sve nas je uticao njegov izbor traka. Broj 1 uticaj u Detroitu. Bili smo ‘zalepljeni’ za radio kada je emisija išla. Toliko je nove muzike puštao, puštao toliko novih umetnika,… Naracija njegovog showa, sletanje matičnog broda, bilo je… O čoveče! Bilo je uzbudljivo! Tvoja mašta je učestvovala u tom show-u. Kao Orson Vels i njegovo emitovanje, kako su svi bili uplašeni na smrt. Ali nema ništa slično toj emisiji. Ta emisija je postala nacionalna i globalna vest. Puštao je Princa pre nego što je postao hit, i time pokazao koliko zna i koliko je mogao da predvidi sledeći hit, tako da smo kroz njegovu muziku svi bili opčinjeni i znali šta slušamo. Imali smo proverenog hit DJ-a koji nas je obrazovao. Kad imaš nekog takvog možeš da se pouzdaš da ćeš slušati dobru muziku.“
G: „U to vreme kada je sva motorna industrija propala, šta je vama muzika bila?“
MH: „Izlaz, beg u bolju realnost. I oni koji su bili pametni koristili su je kao lek. Detorit je imao svojih problema: kriminal, nezaposlenost, ubistva, ali takođe i detroitsku muziku.“
G: „Kako ste tada videli Chicago?“
MH: „Kao braću i sestre. Levu i desnu ruku. Mogao si da odeš u zapadni Detroit i da uhvatiš njihove stanice i opustiš se. To je zapravo jedna od stvari koja je oblikovala detrotiski techno i house, baš kao što je Detroit oblikovao čikaški house i techno.“
G: „Da li ljudi cene muziku danas kao što ste je vi cenili tada?“
MH: „Ne! Ovo dolazi iz drugačije tačke u vremenu kada ti je muzika bila mnogo više. I ljudi danas ne znaju da cene. Tebi zapravo uređaj sa kog slušaš muziku najviše oblikuje njeno shvatanje i vrednost. To kontroliše dosta faktora koji ti obrazuju ukus, kao iPod, laptop, iTunes, mp3, vinyl, podcast,… Sam uređaj i oblik ti grade ukus. To nije bio slučaj u početku. Radio je pričao o ulici i zajednici. On je bio najbitniji format u kom smo uživali u muzici.“
G: „Na majici ti piše ‘My life with the wave’. Kako je nastalo istoimeno izdanje?“
MH: „Imam jedan skup sintisajzer, za koji sam skontao da mi ne donosi novac. I odlučio sam da ga iskoristim na način na koji će mi ga doneti- ili ću ga prodati ili napraviti muziku. Počeo sam da se igram sa semplovima, napravio kompilaciju i jednostavno izdao. Ali pre toga sam shvatio da je izuzetno redak sintisajzer i hteo sam da se poigram sa njim i stvorio trake koje su bile limitiranog izdanja. I time povratio novac. Za broj 2 možete očekivati doslednost u kvalitetu, ali nema techno traka, samo house.“
G: „Kako ti se čini Beograd?“
MH: „Beograd je postalo moje omiljeno mesto za puštanje muzike. Pored Budimpešte omiljeno u Istočnoj Evropi koje mi je otvorili nove vidike i želju za daljim istraživanjem. Dalo mi je volju i želju da dođem opet, poput klubova kao što su Wash i 20/44 gde je masa kao nešto što nikad nisam video. Ta energija od mase je jedinstvena. I nisam je zaboravio, niti ću. Imate lepotu neiskvarene mase koja nije razmažena i koja je željna novog kontigenta muzike. A i kad sam čuo kako ste živeli 90ih godina, podsetilo me je na Detroit. I odmah me kupilo. Partijali ste kao mi u to vreme.“
G: „Šta bi mogao da kažeš klincima koji su željni slave kroz muziku?“
MH: „Strpljenje, samo strpljenje.“
Mike Huckaby @Facebook @SoundCloud
Apgrade @Facebook
Intervju vodio: Apok
