Pre nekoliko nedelja UMEK je postavio izazov na svoj Facebook Fan Page i pozvao ljude da ga pitaju sve što žele. Ovde vam izdvajamo najbolja pitanja i odgovore, uživajte!
H Neil Sauer: “Da li više voliš ženske grudi ili guzu?”
– Sir Mixalot će odgovoriti umesto mene: “I like big butts and I cannot lie”. Grudi možete kupiti, ali guza je uglavnom zarađena teškim radom.
Antonio Sanchez: “Čega se plašiš?”
– Plašio sam se letenja, ali sam uspeo da prevaziđem taj strah tako što sam se edukovao online o tome šta sve može da se desi avionu u letu. Imao sam napade panike dok sam leteo, tako da sam veoma zahvalan autorima kursa “SOAR”. Ako putujete mnogo, a plašite se letenja idite na www.fearofflying.com, odličan sajt. Uglavnom nas plaše bezazlene stvari, mada ponekad imate osećaj kao da ćete pasti sa neba.
Eduardo Junio: “Koji pravac će biti sledeći aktuelan u house muzici i da li bi uradio traku tog podžanra?”
– Uvek sam zainteresovan za različite stilove muzike, a pogotovo volim da istražujem nove stvari. Možda će to biti mešavina house-a i EDM-a, ali nisam siguran koliko bi se to održalo na sceni. U Americi se trenutno dešava velika promena – većina DJ-eva polako napušta EDM i prelazi na house koji ima dozu EDM-a, svakako zvuči bolje.
Lucija Juraga: “Možeš li opisati trenutak kada si shvatio da želiš da postaneš producent?”
– Kada si DJ to dođe samo od sebe. Zainteresuješ se kako se trake prave i počneš da eksperimentišeš. Samo što sam ja počeo da eksperimentišem pre nekoliko decenija, kada je produkcija išla veoma sporo i nije bilo toliko naprednih tehničkih rešenja kao sada. Dva drugara (Uros, Vid) i ja smo počeli da se bavimo produkcijom na 4 mono kanala i 8-bitnom zvuku. Semplovali smo muziku sa kaseta i tako sedeli za kompjuterom po 15 sati dnevno i tako nedeljama dok ne napravimo traku. Zvučalo je užasno, ali tako smo počeli.
Ryan J Bark: “Zašto nikada nisi nastupao na TimeWarp i BPM festivalima?”
– Ceo moj tim pokušava da me ubaci na BPM, jer žele da provedu nedelju dana januara na Suncu, ali ja uglavnom oslobodim januar od svih obaveza i odem na skijanje i dobro se naspavam. Ako budem radio sledeću Novu godinu negde u blizini tog festivala, možda ostanem da odradim jedan gig. Što se tiče TimeWarp-a – tamo sam radio, čak sam i kompilaciju za njih izbacio. Poslednjih nekoliko godina ga izbegavam, da budem iskren, jer mislim da moj zvuk nije za taj festival.
Vid Sedej: “Znam da si fan košarke. Da li si nekada prisustvovao utakmici Evrolige ili NBA?”
– Kada sam u Americi pokušam da odem na utakmicu ili dve. Najbolja utakmica kojoj sam prisustvovao odigrala se u Majamiju kada sam gledao LeBron-a i mog zemljaka Gorana Dragića. Nadam se da ću uspeti da prisustvujem Miami Heat-u u martu. Dva Slovenca igraju za njih i bilo bi super da ih gledam.
Što se tiče Evrolige nisam gledao mečeve uživo, ali to ne znači da ne pratim na TV-u. Ipak NBA je na prvom mestu i mnogo puta nisam otišao na spavanje da bi ispratio neki meč.
Gabriel Alejandro Angio: “Da li uvek vrtiš na 4 CD plejera?”
– Nikada nisam vrteo na CD plejerima, ali zato jesam vrteo 4 ploče istovremeno kada sam bio mlađi. To je veoma teško, zahteva mnogo koncentracije i energije, a posle takvog nastupa sam mogao samo da se bacim u krevet.
Sada koristim Traktor koji mi omogućava da se izrazim na mnogo načina. Muzika ide na tri kanala, a ostali su rezervisani za efekte i Machine, što znači da često čujete zvuk koji dolazi iz 6 kanala. I dalje ne razumem ljude koji smatraju da nisi DJ ako koristiš modernu tehnologiju. Nije važno šta koristiš, već kako. Možeš imati svu tehnologiju, a opet nemati pojma šta radiš.
Ashley Hatcher: “Koliko pari patika imaš? Da li si svestan da možda imaš fetiš prema patikama?”
– Priznajem, mnogo volim patike. Imam sigurno 300 pari, ako ne i više. Često čak naručujem patike koje se prave posebno za mene i onda moram da se pohvalim time.
Demetra Georgiou: “Navedi jednu glupost koju bi voleo da imaš u svojoj rider listi.”
– Nema šta da želim, ja to već imam! Na mojoj rider listi se nalazi jednorog, a menadžeri klubova se utrkuju koji će mi naći nešto što je najbliže tome. Uglavnom mi nabavljaju plišane, ali menadžeri kluba „Windtalkers“ na Ibici su se najviše potrudili i nabavili mi pravog. Ustvari to je bio veoma lep konj sa rogom vezanim na njegovoj glavi, ali sam svakako zinuo kad sam ga video u backstage-u. Lepo su se pobrinuli za njega i pazili su da se ne izlaže glasnoj muzici.
Pravilo koje bih voleo da uvedem je da svako ko želi da se slika sa mnom ili dobije moj autogram stane u red. Jer nekada hoće da mi pocepaju stvari koliko me vuku. Smirite se, polako, sa svima ću se slikati i svakome dati autogram, samo budite strpljivi. Potrudite se da uključite kameru i oslobodite prostor na kartici pre slikanja, jer mi se mnogo puta desilo da čekam dok fanovi nervozno brišu slike sa telefona. A to stvarno nije lepo ni prema ostalima koji čekaju.
Amy Tigris Hvornum: “Koje ti je najbolje, a koje najgore iskustvo sa putovanja tokom karijere?”
– Voleo bih da imam snimljen svaki nastup, jer tu su i neki sjajni momenti koji se jednostavno zaborave. Menadžeri se uglavnom dobro brinu o meni, ali dok sam se probijao na sceni bilo je mnogo neprijatnih momenata.
Jednom su me smestili u sobu u studentskom domu, a u wc-u u šolji je bilo ogromno go**o koje nikako nije htelo da ode ma koliko puta pustio vodu.
Kada sam vrteo na Floridi 135 obukao sam jaknu na kraju nastupa i osetio da se nešto mrda u rukavu, a onda je ogroman pacov ispao iz njega.
Tokom jednog nastupa u Češkoj sam propao kroz rupu na stejdžu i slomio rebro. Da sve bude još gore fan, koji je hteo autogram, je propao kroz istu rupu par minuta pre mene. Autogram je svakao dobio, a i zaslužio ga je.
A što se tiče najboljeg iskustva – uglavnom je sve super sada, ali osećaj kada masa izgovara tvoje ime je neprocenjiv.
Jorn Tratsaert: “Zašto je pile prešlo ulicu?”
– Da bi prešlo na drugu stranu.
James Michael: “Koji ti je omiljen par patika?”
– LeBron 10. Platio sam ih 2500 dolara, a đubre od prodavca mi je poslalo lažnjake. Onda sam propustio priliku za povraćaj novca na e-Bay-u, što je sve ućinilo gorim. Kasnije sam uspeo da dođem do originala, ali sam takođe naučio jednu važnu i skupu lekciju.
Bianca Lujan: “Kada bi imao neku super moć koja bi to bila?”
– Voleo bih da putujem u budućnost. Nadam se samo da čovečanstvo nije toliko glupo pa da se istrebe. Mislim da će doći do apokalipse i da će onda sve biti kako treba. Znam da ću sad zvučati kao takmičarka za mis Amerike, ali bih voleo da vidim kao bi svet izgledao bez ratova i problema. Takođe bih voleo da vidim sve gedžete koje će budućnost doneti.
Take Over: “Zašto si ti DJ, a ne glumac, igrač ili policajac?”
– Zato što ne umem da glumim, igram, a i ne izgledam lepo u plavom. A i potrebna ti je vozačka da bi bio policajac. Ja više volim da zabavljam ljude.
Michael Muranaka: “Koja je tvoja duhovna životinja?”
– Krava. Posebno ako je srednje pečena, sa krompirićima. Osim jeden godine kada sam bio vegeterijanac.
Janez Dolinar: “Šta jedeš kada nisi gladan?”
– Slatkiše. Posebno one koje pravi moja mama. Mada ne dešava se često da nisam gladan.
Krejzi Kure: “O čemu si mislio kada si odlučio da se pridružiš tajnoj organizaciji? Ili te samo plaćaju da nosiš njihove majice? Uglavnom svaka majica koju nosiš ima na sebi neke simbole (BLVCK, pentagrame, piramide,…).”
– Tačno je da sam se pridružio Iluminatima i odlučio da to obelodanim tako što ću nositi njihove stvari. A i stvari su im veoma kvalitetne, uopšte se ne skupljaju pri pranju, čak iako ih perem na 90 stepeni. Nisam stalni član, nego sam zamena za lika koji je svirao klavir u “Eyes Wide Shut”. Očigledno su se Iluminati infilitrilali na elektronsku scenu, a dok ja vrtim oni se deru na Tom Cruise-a što hoće da ugasi žurku. A inače šifra raspoznavanja je i dalje “fidelio”.
Sad ozbiljno, drago mi je da je neko primetio moje majice, jer svi moji prijatelji misle da su smešne. U principu svi ti simboli predstavljaju ono što ja nisam. Čitam mnogo o tajnim organizacijama i te priče su veoma zanimljive. Čak sam naleteo na sajt gde ljudi pričaju da sam u organizaciji “Slobodni zidari”. Nisam, a i da jesam morao bih to da krijem, zar ne? 😉
Damiën Terstall: “Zašto se ne fokusiraš više na mlađe ljude? Mislim da bi tako dobio još više fanova.”
– Ne sećam se kada sam poslednji put radio u staračkom domu. Uglavnom vrtim za mlade ljude, ali istina je da nekad vidim među njima i neku baku, koja je veselija od svih ostalih. Oduševim se kada vidim ljude koje nije briga za godine, nego samo dođu da se lepo provedu i uvek uspeju u tome.
Daniel Castro: “Šta misliš o novim vrstama toalet papira koji mirišu? Go**o je go**o, zar ne?”
– Istina, go**o je go**o. Koristim samo one četvoroslojne, jer ne razumem svrhu dvoslojnih. Uvek saviješ papir još jednom pre upotrebe, tako da sa ekonomske strane gledano je bacanje para, jer dvoslojni papir nije duplo jeftiniji od četvoroslojnog. Da ne spominjem i koliko izgubimo vremena samo da presavijemo dvoslojni papir, a mogli smo da za to vreme pročitamo novine ili odigramo neku igricu na mobu kao što normalni ljudi rade.
Burke Fralic: “Ko je na tebe najviše uticao, ali izvan elektronske muzike? I da li više voliš Star Wars ili Star Trek?“
– Hans Zimmer, on komponuje muziku za filmove. Svaki put kada čujem dobru muziku u filmu, odem na Google i uvek bude Zimmer-ova kompozicija.
Star Wars ili Star Trek? To je kao da treba da odlučim koje dete više volim.
Carlos Prieto: “Koliko traka završiš pre nego što dođeš do one koju bi izdao i šta je to što ti uliva poverenje da baš tu traku izdaš?“
– Nemam neki obrazac po kojem radim produkciju. Nekada mi se traka odmah svidi, a nekada uradim deset da bih dobio jednu dobru. Za produkciju je potrebno vreme, potrebno je sesti i raditi. Produkcija je danas mnogo kompleksnija nego nekada, iako sada imamo mnogo više alata. Ako je ideja dobra, oprema nije toliko važna, a mnogi producenti i dalje rade na staroj opremi. Kada mi na pamet padne dobra ideja, ja je zapišem i pokušam da je rekonstruišem u studiju. Muziku vidim kroz svoja osećanja, a ponekad zapišem i ta osećanja radi kasnije inspiracije. Kada sam poslednji put gledao košarkašku utakmicu počeo sam da razmišljam o tome kako bi bilo kul da semplujem zvuk udaranja lopte o parket i trenera kako se dere na igrače.
Kada završim traku nikada je ne izdajem odmah. Volim da je pustim da malo odstoji i da je isprobam na par žurki i da vidim kako masa reaguje. Ko zna, možda se u međuvremenu setim još nečega što sam zaboravio da ubacim.
David García González: “Misliš li da je učenje o muzici ili bilo kom drugom vidu umetnosti dobro za razvoj kako mladih tako i društva?“
– Svakako. Mislim da bi škole trebale da nauče kako da otkrivaju talenat kod dece i da ih usmeravaju u tom pravcu, a ne da ih sputavaju kao sada. Sistem školstva bi trebao da bude mnogo fleksibilniji nego što je sada i ne isti za sve. Danas ako je npr. dete talentovano za muziku i svira instrument, ono može da ga svira samo kod kuće i to ne veoma glasno kako ne bi smetao komšijama. Takođe roditelji će verovatno pustiti dete da svira tek posle završenog domaćeg zadatka iako ono nikada neće postati lekar ili nešto drugo. Naravno da svako treba da se školuje i dođe do nekih osnovnih znanja, ali unapređenje talenta je jednako važno. Umetnici su takođe veoma otvorene osobe, pesimisti, žele da svi budu srećni. Međutim na silu terati ljude u umetnost neće doneti ništa dobro.
Christopher Maryan: “EDC 2012. Mislim da je to godina kada je oluja prekinula festival. Vrteo si posle Green Velvet-a i razvalio si. Set ti je trajao samo jedan sat, ali meni se činilo kao da je prošlo tri. Čim si završio poslao sam drugu poruku: ‘A trećeg dana Bog je stvorio UMEK-a lol’. Misliš li da si morao da oduvaš sa setom, jer si znao da se oluja sprema? Još jedno pitanje – na kraju tvog seta masa te je ovacijama pozdravila, a onda se crna senka nadvila nad tobom. Da li je to bio Paskal?“
– Sećam se te oluje. Šteta za festival, publika je bila odlična. Nije bio Paskla, verovatno je bio moj menadžer koji je pokušavao da skloni opremu sa bine u rekordnom roku. Drago mi je da ti se svideo set. Nisam namerno pokidao sa muzikom, jednostavno to pokušavam da uradim svuda, jer se svaki nastup računa. Ali čudno je kako ljudi drugačije reaguju na tvoju muziku – nekima je to bio moj najbolji set, a neki su otišli razočarani i nikada više ne bi platili da me opet čuju.
David García González: “Šta misliš o svetskom migracionom problemu? Misliš li da muzika može da probije sve barijere?”
– Mislim da Zapad ima obavezu pa pomogne svim izbeglicama. Prvo, jer smo svi ljudi, nebitno ko je koje boje kože, religijskih uverenja ili iz kog dela sveta dolazi. Svi smo isti. Nije mi jasno zašto su ljudi toliko uplašeni od onih koji traže spas. Jeste li videli slike Damaska? Tamo je nemoguće živeti i naravno da će ljudi bežati. Ja bih prvi gledao da spasim svoju porodicu i sebe i samo bih se nadao da ću pronaći neke dobre ljude tamo negde.
Drugo, Zapad je sve to i započeo. Više mi je muka od propagande i veštački izazvane panike. Tužno je to što se ljudi vrlo lako uplaše i lako njima manipulišu radi nekih većih ciljeva. Zatim tu je i pohlepa, koja je glavni uzrok svih problema u svetu. Plašim se da muzika ne može to da promeni. Demokratija nam je dala mogućnost da kontrolišemo svoje živote, ali mlade ljude ne interesuje da se uključe u izgradnju bolje budućnosti za sebe. Nije teško izreći svoje mišljenje, ponekad, zar ne?
Blažka Groznik: “Možeš li da opišeš kako se osećaš dok gledaš nas techno manijake kako skačemo, vrištimo i provodimo se dok slušamo bitove koje tvoja mašta proizvodi?”
– To osećanje je neopisivo. Mislim da su svi DJ-evi navučeni na tu “drogu”, nebitno koliko dugo su na sceni. Sada kada razmišljam o tome ne bi bilo ni fer od nas da ne budemo svesni toga svaki put. Ponekad zaboravimo da uživamo u ovome, ali samo moramo da se setimo koliko sreće imamo jer se bavimo tako dobrim poslom.
UMEK @Official Site @Facebook
