Goran Parađina, poznatiji kao Reblok je jedan od retkih producenata koji je svojim tech house groove-om uspeo da osvoji Beatport Top 100 liste u nekoliko navrata i da izda za etikete kao što su King Street Sounds, Suara, BEEF Records, Blockhead Recordings, Italo Business i mnoge druge. Nedavno je remixovao i Dennis Ferrer-a i Roland Clark-a usput potpisujući izdanja za Witty Tunes, Audiophile Deep, Noexcuse Records i Estrada Records. Uhvatili smo Gorana u pauzi između studijskih sesija i pitali ga o tome da li može da se živi od muzike, šta priprema za 2016. i koji zvuk je sledeći mainstream zvuk. Uživajte!
1. Ćao Gorane, ti si jedan od retkih producenata koji je izdavao za velike etikete kao što su Suara, King Street Sounds, BEEF Records i druge, a sa druge strane možemo reći da retko gde možemo da te čujemo. Zašto je to tako?
Ima par razloga i ja mislim da je jedan od njih da sporo sve to putuje do konzumera bez obzira što je tu internet, ali usled hiper produkcije previše je muzike i ja garantujem da dosta ljudi koji su i čuli za mene iz Srbije ne znaju da sam ja odavde. Mnogi mi to govore u poslednje vreme. Druga stvar je u tome što sam se ja od starta fokusirao da uradim nešto na globalnom nivou tako da se nikad nisam cimao ni najmanje u Srbiji kao što se i vidi (iz moje pristutnosti ovde). Treća stvar je u tome što nisam bio egzistencijalno ili materijalno ugrožen da sam morao da radim na procenat u klubovima od pazara ili kako to već sad ide, tako da sam tu stepenicu preskočio. Čak i neka najveća imena današnjice su mi rekla da ne treba uopšte da se fokusiram na domaću scenu gde god da živim iz razloga što kad se probiješ „preko“ automatski postaješ popularan i u svojoj zemlji tako da “jednim udarcem dve muve“ rešavam i generalno mislim da je bolje ovako nego obrnuto s’ tim što u Srbiji da si ne znam koliko popularan ti ništa ne znači bilo gde „preko“… koga briga… to je bilo 90ih da kad si popularan u svojoj zemlji pročuje se za tebe i preko iz jednog razloga… zato što je to tad sve bilo u povoju i bilo je jako malo DJ-eva… Garantujem da 70% tih imena koja rade duže od 15 godina da su krenuli kada i ja ne bi nikad dostigli tu „slavu“ kao što je imaju sada.
2. Nastupao si u Meksiku i po Južnoj Americi gde si nakon par gigova ostao par meseci tamo – kako se to desilo?
Nakon LP Albuma na Italo Business etiketi koja je tada bila u nekom srednjem rangu i imala dosta dobar uticaj u Južnoj Americi dobijao sam rekvestove 2 meseca nakon izlaska albuma i par rekvestova za gig u Rusiji koje sam odbio zbog nekih razloga tada. Poklopilo se i da sam devojku tada imao iz Meksika koja je dolazila u Srbiju tako da sam u Meksiku posle turneje ostao kod nje par meseci i putovao kroz celu zemlji da vidim prirodne lepote :).
3. Kao vrlo produktivan producent – koji je tvoj princip rada i nabroj nam neke svoje omiljene VST-ove koje koristiš?
Pošto već radim 6 godina pod pseudonimom Reblok mogu vam reći da sam prve 4 godine uvek počinjao trek sa basslinijom, jer mi je to generalno kičma svakog treka, i ako nemam bassliniju ne krećem ni da radim ni ritam sekciju ni sintove, a sada počinjem uvek sa sintom nekim pa kasnije dorađujem sve ostalo. Ne znam ni sam zašto se to tako obrnulo, ali trenutno mi prija. Koristim Waves plug-inove eq, kompresore, itd, a od VST-eva: Sylenth, Synth1, Sytrus (Native VSTi iz FL-a).
4. Šta je za tebe precenjeno na klupskoj sceni, a šta potcenjeno?
Najviše potcenjeno je zdravlje kod touring DJ-eva od strane njih samih, jer svi misle da se ono samo po sebi podrazumeva što je daleko od istine, a najviše precenjeno – vinyl i etikete koje izdaju vinyl-e iz prostog razloga što je to postalo stvar prestiža, jer da bi izbacili jedan vinyl i platili neki bezvezni sleeve i da odradite PR za takvo vinyl izdanje trebaće vam oko 1200 evra sa najmanjim brojem kopija (250-300). Jako mali broj ljudi ima mogućnost za tako nešto u svetu, a u Srbiji da i ne govorim.
5. Znamo da imaš dosta izdanja uskoro koja treba da izađu – da li bi nam rekao šta sve uskoro izlazi?
EP od tri trake na Witty Tunes-u, Remix za Rub A Dub-a na Estrada Records-u, jedna traka na Noexcuse Records-u, EP od dve trake na Audiophile Deep-u i jedna traka na vinyl only izdanju od dobro poznate etikete čije ime još ne smem da otkrijem (zbog uslova vlasnika etikete).
6. Tvojih top5 traka su…
- Ion Ludwig – Harnas Rythm
2. Okain – Forward
3. Slok – Runaway
4. DJ Ali – Park Your Mind
5. Zeitgeist – Freak My Body
7. Da li može samo od produkcije da se živi?
7. Može od „ghost produkcije“, a od same produkcije za sebe da se radi ne može definitivno, jer je opala digitalna prodaja skroz.
8. Ko po tebi trenutno „kida“ kada je u pitanju produkcija i sound design?
Trenutno mi je najnapetiji Okain pa iO (Mulen), Julien Sandre, Shonky, Dyed Soundorom, Ion Ludwig,… Uglavnom francuski producenti.
9. Šta fali domaćoj klupskoj sceni da bi bila bolja?
Domaćoj sceni fali jedno 80% više producenata i da od tih 80% bude 20% onih koji nisu generični što je esencijalno. Od ovih koje imamo trenutno su 80% tech house, bilo da je komercijalniji oblik ili neki prividni underground. I redukcija DJ-eva za jedno 80% koji su tipa weekend DJ-evi, a preko radnih dana frizeri, kozmetičari, itd haha. Jer generalno oni zauzimaju slotove u klubovima i rade free čak i sami sebi plaćaju put nekad i time obaraju cenu ljudima koji se stvarno cimaju „full on“ sa tim poslom. Da sumiramo – dakle da imamo više producenata kvalitetnih imali bi i bolju scenu, jer da od njih 50 samo 5 izda svaki na po jednoj jakoj etiketi i da se udruže možda bi se nešto i desilo, a ovako nema šta da se desi kad jedan te isti Pera/Đoka pušta 8 puta mesečno u Srbiji ili još gore u istom klubu.
10. Da li misliš da je EDM propao i koji je po tvom mišljenju naredni „popularni“ žanr?
Koji je sledeći komercijalni popularni žanr baš i ne pratim, ali tipujem na „Future House“ šta god to značilo. A što se tiče undergound pravac je definitvno „Offbeat House“ iliti kako ga mnogi zovu „dub-tech“. Mada ne moram biti u pravu to je samo moje viđenje situacije.
11. Hvala ti Gorane na tvom vremenu i da li za kraj imaš nešto da poručiš našim čitoacima? 🙂
Mogu da poručim da prave kompromise ako misle da se bave muzikom makar prvih par godina, inače teško da će izdati svoju muziku bilo gde, jer svaka etiketa ima svoj “ukus i pravac“, pa kad se probiju nek rade šta stvarno vole… Mnogi će reći da je ovo pogrešno, ali oni lažu i oni su radili kompromise ako su iole mislili da žive od muzike. Na kompromis ne mislim da pređete na komercijalnu muziku nego da pređete preko svog ega i prilagođavate se etiketama dokle god ne “eksplodira“ vaše ime… onda radite šta god želite 🙂 Ovo važi za one koji nemaju drugare koji su vlasnici jakih etiketa, da se razumemo.
Reblok @SoundCloud @Facebook @Beatport @Instagram @Twitter