Pojava i širenje takozvane popularne muzike sredinom prošlog veka značajno je izmenila svet u kom živimo jer su muzičari kritikovali društvo, a njihovi fanovi su pokretali kulturne i stvarne revolucije. Međutim, današnje muzičke zvezde pevaju hitove koji ne govore ni o čemu, a često i nemaju nikakvog smisla. Da li nas napada loša muzika?
Mnogi istraživači veruju da sve gluplji tekstovi na listama najslušanijih pesama nisu posledica nekih spontanih promena u društvu, već da su upravo oni jedan od razloga zbog kojih živimo sve gore.
Naučnici presudili
„Nedavno objavljena naučna studija potvrdila je ono što je očigledno – tekstovi pesama popularnih muzičkih žanrova postali su neverovatno glupi i svakog dana su sve gori. Samo pre deset godina tekstovi pesama na Bilbordovim top-listama bili su na intelektualnom nivou deteta od 10 ili 11 godina, a sada su na nivou deteta od sedam godina. Zašto se to dešava i zašto se situacija samo pogoršava? Jasno je da nije reč o slučajnosti, već o sistematskom širenju pandemije antiintelektualizma. S obzirom na to da šest korporacija kontroliše više od 90 odsto svetskih medija, a 80 odsto plejlista na radio-stanicama je skoro identično, jasno je da slušanje besmislenih pesama nije izbor, već je nametnuto“, tvrdi Kler Berniš, novinar i publicista.
Bez individualnosti
Publicista i urednik portala Infowars Pol Džozef Votson kaže da su tekstovi popularnih pesama danas sve gluplji i da se to namerno radi.
„Pad kvaliteta nije subjektivno mišljenje, već je rezultat naučnih studija španskih naučnika koji pokazuju da su stihovi u poslednjih 60 godina postali znatno besmisleniji, pesme imaju sve manje reči, a sve više njih se ponavlja. Posebno su glupi tekstovi najpopularnijih pevačica kao što su Bjonse, Ledi Gaga, Keša i Niki Minaž. Dok je grupa Pink Flojd 1980. stigla na prvo mesto top-lista govoreći o problemu nametanja autoriteta od strane države u pesmi „Another Brick in the Wall“, pesme Niki Minaž ne govore ni o čemu i jedini razlog što postoje je da pevačica snimi spot u kom mrda zadnjicom“, tvrdi Votson. On dodaje da sve pesme zvuče isto, kao i da individualnost i originalnost ne postoje.
„Muzičari više nisu ti koji pišu pesme, već iza njih stoje isti autori i isti producenti. Većina pesama na top-listama su delo samo četiri producenta, a kompjuterski algoritmi se koriste da se proveri koja pesma može postati hit. Zato sve zvuči isto. I nekad je bilo pesama koje nisu govorile ni o čemu, ali danas uopšte ne postoje pesme koje se bave bilo kakvom ozbiljnom temom. I to nije slučajno, već je deo projekta elite i uspostavljanja novog svetskog poretka“, kaže Votson.
Publicista Ronald Bejli tvrdi da iza čitave industrije popularne muzike stoji takozvana elita.
„Kad sam kao radnik u muzičkoj industriji, počeo sam da istražujem kako se donose odluke. Otkrio sam zastrašujući nivo laži i sistem koji želi da kontroliše mase. Tada sam video način na koji muzika može da utiče na ljude i kako se ljudima šalju poruke putem muzike. Naučno je dokazano da muzika menja ponašanje ljudi jer se i melodija i tekstovi pamte prilično nesvesno. Upravo zbog toga elita koristi muziku da bi kontrolisala ljude i zaglupela ih do tog nivoa da može da se uspostavi novi svetski poredak „– kaže on.
