Ryan Crosson, jedna od nauticajnijih figura savremene elektronske scene i vlasnik planetarno poznate izdavačke kuće Visionquest nastupiće u petak, 29. aprila, u novosadskom klubu Tunnel. Noć iza zidina Petrovaradina nosiće ime etikete Little Helpers koja već duže vreme pleni pažnju srpske publike, dok će Someone Else, jedan od njenih osnivača otvoriti veče. Organizacija Public P, odgovorna za brojne događaje na severu zemlje, uključujući i ovaj, poverenje publike stekla je dugogodišnjim radom zbog čega danas uživa status jedne od najboljih u Srbiji. Ulaznice se rezervišu putem Facebook stranice kluba Tunnel, po jedinstvenoj ceni od 600 dinara. Prethodno rezervisane ulazice, posetioci potom plaćaju i preuzimaju na ulazu u klub. Kapacitet je ograničen na samo 150 mesta zbog intimne atmosfere i komocije svakog gosta.
Someone Else, je pod uticajem rodnog grada Filadelfije zašao duboko u svet muzike i zajedno sa svojim prijateljem po imenu Butane stvorio jedinstvenu etiketu posvećenu B strani, Little Helpers. „Male pomoćnike“ takođe krasi njihova funkcionalnost gde se izdanja mogu koristiti kao pomoćni „alat“ i kao samostalna traka tokom DJ seta ili nastupa uživo. U intervjuu sa njim smo imali prilike da saznamo više o njegovom životu u Filadelfiji, radu za prestižni magazin XLR8R, kao i koncept njegove izdavačke kuće koja će biti predstavljena u petak u klubu Tunnel.
Kako je Filadelfija uticala na tvoj muzički ukus?
– Ranije, bio sam više inspirisan muzikom iz Nemačke, Velike Britanije i drugde. 90-tih, radio sam u prodavnici ploča pod nazivom 611 Records. Od tog trenutka, postao sam inspirisan Filadelfijom. Ipak, „Fili“ je uvek bio grad fanka i soula. Ali mnogo house i techno DJ-eva me je tamo inspirisala – većina njih su dobri stari prijatelji, kao što su Josh Wink, Rob Paine, Nigel Richards, Carl Michaels, Pete Moss, King Britt, Sean Thomas, Willyum, između ostalih. Fili zvuk mi je dozvolio da naučim da komuniciram sa dubljim zvukom- nečim sa dosta duše i emocija, nasuprot nekog sranja koje zvuči dobro jednom i onda se baci u đubre. Vajb Filija mi je pomogao da shvatim šta je bezvremena muzika. Ali isto tako, moja porodica je iz područja Filadelfije. Ja sam odrastao u muzičkoj porodici. Moj otac je bio u nekoliko polu-uspešnih rok bendova, i moj deda (tatin otac) je bio profesor muzičkog u gimnaziji i takođe svirao malo sa bendom Bill Halei & His Comets.
Kako su minimal i techno došli u tvoj život i šta te je navelo da ih zadržiš?
– Tokom većeg dela 90-ih, bio sam u raznim indie rock bendovima – pre svega, u bendu Flowchart. Često su nas upoređivali sa Stereolabom i My Bloody Valentine. Tokom vremena, rok bend je polako evoluirao u više elektronski sastav. Tako sam počeo da prihvatam elektronsku muziku, ali veoma sporo. Kada je reč o elektronskoj muzici uopšte, bio sam u početku zanesen EDM-om brojnih umetnika poput Aphex Twin, Boards of Canada, Squarepusher i sličnih. I tokom tog istog vremena, radio sam u prodavnici ploča i imao sam pristup svim najnovijim techno i house izdanjima. To je jednostavno bio logičan nastavak priče. Gubio sam razum u novim zapisima koji dolaze od Matthew Herbert-a, Ricardo Villalobos-a, Akufen-a, G-man-a, i mnogih drugih. Tada sam shvatio da je „techno“ zaista pravi „EDM.“ Shvatio sam da je to zaista bila „Inteligentna plesna muzika“ uz koju se stvarno može igrati. I onda sam otvorio etiketu pod nazivom Tuning Spork sa Jay Haze-om i Bjoern Hartmann-om. I to je bio početak „nekog drugog“ (Someone Else). Nekoliko godina kasnije, otvorio sam Foundsound i Unfoundsound etikete sa Miskate-om i Fusiphorm.
Kao povremeni novinar magazina XLR8R, možeš li objasniti šta je bio tvoj posao?
– Da budem iskren, nisam nikad uživao puno u tome. Pisao sam za mnogo časopisa, novina, veb stranica, čak i AOL. Ali plaćalo je račune. Mada mi je dosadno bilo. Uvek sam se osećao kao da sam još uvek bio na koledžu, a imao sam termin zbog papira, pa sam morao da ispunim rok. A onda su krenula odugovlačenja bez potrebe. Do poslednjeg minuta. Baš kao na koledžu. Bio sam zagrejan za novinarstvo dugi niz godina, dok ga nisam zvanično napustio 2007. godine. Nisam imao nikakvih problema da obezbedim honorarni posao, jer mislim da sam bio neka vrsta hodajuće muzičke Wikipedie tada.
Šta misliš da je važnije u pesmi – kvalitet proizvodnje ili ideja?
– Za mene, te dve stvari su jedno te isto. Jedno ne može pravilno da opstane bez drugog.
Kako gledaš na činjenicu da DJ-evi više vremena posvećuju svom imidžu nego muzici?
– Pa, u ovom društvu, šta da očekuješ? Naravno, ovo je neizbežno. Da budem iskren, većina više „poznatih“ i dobro plaćenih DJ-eva nema mnogo muzičkog talenta. Oni su poznati zbog imidža koji propagiraju i stvaraju sliku kako bi mogli da plate velike pare njihovim menadžerima da ih dobro predstave. To je neizbežno kada jednom andergraund scena prestane da bude andergraund, dok u međuvremenu i dalje održava poseban odvojeni andergraund pokret. Naravno da je uvreda za nas „prave“ umetnike, oni koji zapravo muziku smatraju umetnošću i onih koji zapravo samo prave muziku, za razliku od onih koji plaćaju nekog drugog da napravi muziku za njih, što se dešava sve više i više ovih dana – dobro plaćeni šupci i dive se fokusiraju samo na njihovu sliku i izbor muzike za DJ setove, dok u međuvremenu plaćaju druge umetnike da proizvode numere za njih kako bi zadržali svoje karijere visoko na površini. Ali, s’ druge strane, ako smo pravi umetnici, onda manje plate umetnika ne moraju uvek da budu problem. Gledaj na to ovako: Šta je to toliko andergraund u muzici da je čini andergraundom? Šta je drži da ostane „kul“ i „sveža“ i „nova“? Na neki način, pravim „podzemnim“ umetnicima trebaju ti trendovi šabana u modi kako bi bili „kul“ i „ispod radara“. Bernie Sanders i Ralph Nader ne izgledaju tako zanimljivo kada nema Donald Trampa ili Džordž Buša. Jin i Jang. Ako ste pravi umetnik, ako ste Jin, uvek će vam biti potreban Jang kako bi bili Jin. U suprotnom, onda je sve samo jedan veliki Jang – u tom slučaju muzika bi bila mrtva i linearna.
Koja je ideja iza Little Helpers etikete?
– Butan i ja smo otvorili Little Helpers uglavnom na osnovu zaključanih gruvova koje čine petlje od četiri deonice na gramofonima, kako bi se koristili kao „DJ alat“ dok idu u krug non-stop, kao večna petlja. Želeli smo da napravimo digitalnu etiketu koja nudi tragove koji spadaju negde između jednostavnog, groovy DJ alata i samostalne trake. Nešto između ta dva. Ali, to nije bilo samo to. Takođe smo bili inspirisani B2 trakama na vinilima, kao što je dub. Na primer, Butan i ja smo često svirali afterpartije sa torbom vinila. I ponekad su ti DJ setovi trajali i po osam sati. Kada imate samo jednu torbu ploča, očigledno je da ćeš ostati bez numera za igru. To je kada počneš sa kopanjem za B2 trakama sa kojima si manje upoznat- zgodnim dub trakama sa dobrom petljom, tragovi koji ne rade ništa sem što snabdevaju podijum opojnim gruvom. Dakle, Little Helpers nikada nije trebala da bude o bombastičnim trakama sa strane A. Nikad o pomami koji traje samo nekoliko nedelja. Želeli smo da to bude više o funkcionalnosti koja je potrebna DJ-u – bilo da se koristi za nadogradnju nečega ili kao samostalna traka, i mi smo želeli da ovi tragovi budu bezvremeni, za razliku hitova sa A strane. I to donekle podseća na B2 dubove iz prošlosti.
Možeš li nam reći nešto o Atom & Eev projektu?
– Atom & Eev je projekat sa mojom ženom iz Srbije, poznatijom kao Alex Monster. To je uglavnom vokalni projekat gde ona i ja pevamo. Uradili smo par projekata za etikete kao što su Get Physical i Minim.all, ali se nadamo da ćemo uraditi mnogo više u budućnosti. Bili smo previše zauzeti kako bi nastavili ovaj projekat, jer je sa mnom stalno trudna i mora da doji sve vreme.
Živiš u Srbiji već nekoliko godina. Možete li nam reći svoj stav o našoj muzičkoj sceni?
– Pa, to zaista zavisi od toga o kom srpskom gradu pričamo. Već sam svirao u mnogim gradovima Srbije. Većina njih ima sasvim različite vibracije. Na primer, nikad nisam imao dosta specijalnih osećanja u Beogradu. Ali i mali gradovi poput Crvenke i Sombora mogu imati veoma posebnu energiju. Ali, iz mog iskustva, video sam neke od najinteresantnijih događaja u Novom Sadu. I ne mislim samo u odnosu na ostatak Srbije, mislim u odnosu na celu Evropu. Energija nekih od ovih događaja, mnogi nastali zahvaljujući organizaciji Public P, je toliko jaka da sličnu nisam video u Evropi već 10 godina. Ljudi u Srbiji zapravo dolaze na događaje isključivo zbog muzike. Ovih dana u Nemačkoj, ljudi idu na događaje kako bi bili moderni i kul. Ovo je nekada bila normalna stvar i u drugim delovima sveta. Ali u Srbiji, još uvek je tako. I ja sam zahvalan zbog toga. To prija. A žurke su često veoma jake sa energijom – gde su svi na istoj talasnoj dužini – gde su svi na zabavi kao jedan. Ne vidim to često kada sviram u drugim delovima sveta ovih dana.
Ovog vikenda ćeš nastupiti u novosadskom klubu Tunnel sa Ryan Crosson-on. Šta misliš o njemu i njegovoj muzici?
– Poznajem Ryana više od 10 godina, i nisam čuo ni jedan loš DJ set od njega. On je veoma inteligentan momak. I on je takođe Little Helpers umetnik. Dakle, dovoljno je.
