Kako je propao nezavisan klabing u Srbiji?

1584

Čitajući razne tekstove na temu ponašanja promotera i organizatora velikih događaja, problema spiskova i totalnog odsustva kulture kupovanja ulaznice, a na kraju i očekivanja posetilaca, rešio sam da napišem ovaj tekst u kojem želim argumentovano da prezentujem kako je uticaj velikih, pre svega, duvanskih kompanija, a nešto kasnije i drugih kompanija (proizvođači piva, energetskog pića, itd), zatim konkurencija između nezavisnih promotera uz večiti problem nedostatka novca uticao na nezavisan klabing u Srbiji.

Da se odmah razumemo, analiziraću par značajnih fakotra, njihovu ulogu i doprinos, ali nikako neću zauzimati stav da ne postoje i drugi podjednako važni faktori koji ovde nisu navedeni…

Ovaj tekst nije usmeren ni prema jednoj kompaniji ili pojedincu, zasnovan je isključivo na činjenicama i lako proverljivim tvrdnjama.

KAKO JE SVE POČELO?

U Srbiji intenzivnije aktivnosti u kontroli duvana počele su 2003. godine, a da je 2007. godine doneta Strategija kontrole duvana, koja predviđa niz mera koje su usmerene na snižavanje prevalencije pušenja, sprečavanje početka pušenja i izloženosti stanovništva duvanskom dimu.

Osim restriktivnih zakona koji ograničavaju pušenje u radnim prostorijama, zatvorenim javnim mestima, ugostiteljskim objektima i državnim institucijama do nemogućnosti da se oglašavaju osim u specijalizovanim medijima i na ograničenom broju zakonom dozvoljenih mesta.

Veliki udarac za jednu od najmoćnijih industrija sveta – Duvansku industriju.

Nekako su preko noći ostali bez moćnog oružja koje su koristili punih 85 godina, a to je reklama.

U Srbiji nije dozvoljeno isticanje duvanskih proizvoda, već i bilo kakve oznake njegovog proizvođača u štampanim medijima, na televiziji, niti radiju.

Prva poznata reklama za duvanski proizvod našla se u njujorškom dnevnom listu 1789, kada još uvek nije ustanovljen negativan uticaj cigareta na zdravlje.

Moderno oglašavanje zaživelo je 1920.

Veoma brzo, marketinški stručnjaci pronalaze nov način komunikacije sa ciljnom grupom, a to je organizacija masovnih žurki čiji su budžeti prelazil i 150.000 EVRA po događaju!

O ovoj vrsti promocije i borbe duvanske industrije za profit pisao je nedavno sajt www.businessinsider.com.

Marlboro Philip Morris zurke

Nešto kasnije ovaj koncept usvajaju i proizvođači alkoholnih i energetskih pića, a slede ih nezavisni promoteri i producenti.

Od 2005. godine duvanske kompanije kreću sa organizacijom masivnih događaja u cilju nove strategije promocije i oglašavanja.

Ukratko, suština koncepta je izgledala ovako:

Napraviti masivan događaj/spektakl i iskoristiti sve manje ili više (ne)dozvoljene mogućnosti reklamiranja cigareta. Kompanija daje budžet od 50.000 do 150.000 evra po događaju i nema za cilj da profitira i isplati troškove organizacije već samo da maksimalno iskoristiti sve mogućnosti reklamiranja cigareta.

Menadžment kompanije u saradnji sa svojom event agencijom organizuje, sprovodi i koordinira ceo projekat.

Marlboro Philip Morris zurka
Izvor: nadlanu.com

KONCEPT BESPLATNA ULAZNICA

Milionski budžeti kompanija i kapaciteti angažovanih agencija uveliko prevazilaze mogućnosti nezavisnih promotera i produkcijskih kuća i tu zapravo počinje urušavanje nezavisnog klabinga.

Odjednom se na tržištu pojavljuje tada sasvim nov koncept žurki kod nas.

Desetine masivnih žurki počinje da se organizuje i ne štedi se ni na čemu, naprotiv, sve je preskupo i ogromno.

Lokacije žurki se pažljivo biraju i gleda se da kapacitet bude od 5-10.000 ljudi, uz ozbiljan booking stranih izvođača, megalomansku video i audio produkciju koju je često pratila i ozbiljna scenografija (jedna kompanija je na svom eventu izložila nekoliko formula i trkačkih motora koji su privremeno uvezeni i izloženi kao atrakcija za vreme događaja, a kasnije vraćeni) pa sve do angažovanja gomile promoterki (nekada i više od 100 na samom događaju) koje su danima pred žurku opsedale centar Beograda deleći BESPLATNE ULAZNICE preskupe izrade i zanimljivog dizajna.

Ovaj koncept je uvek pratila ozbiljna marketing kampanja.

Marlboro Philip Morris zurka formula

Sažeto to izgleda ovako – Dobijete sve ovo za DŽ:

Ogroman venue + dobar booking više stranih aktuelnih izvođača + vrhunska audio i video produkcija + nesvakidašnja scenografija = BESPLATNA KARTA!

Pitanje:

Šta u novonastaloj situaciji nezavisan promoter/organizator ili produkcijska kuća novo da ponude ili izmisle i da još naplate kartu za to?!

Preko noći su zbrisani mnogi promoteri od strane nelojalne konkurencije koja čak nije imala za cilj da direktno zaradi novac već da promoviše duvanske proizvode koristeći rupe i slabosti u zakonu.

ANALIZA KONKURENCIJE

Analizom svih učesnika na tržištu dobićemo jasnu sliku sa kakvim resursima i kapacitetima su raspolagali.

Podelićemo ih u 2 grupe:

1. KOMPANIJA I EVENT AGENCIJA

2. PROMOTERI/ORGANIZATORI

I. KOMPANIJE I EVENT AGENCIJE

1. Kompanija na godišnjem nivou projektuje višemilionski budžet samo za ovakve svrhe. Budžet za organizaciju jednog događaja kretao se od 50.000 do 150.000 evra.

2. Kompanija uvek ima minimum 2-3 marketing/event agencije koje realizuju ceo projekat .

3. Agencije su uglavnom neke od poznatijih i dobro situiranih koje posluju već deceniju i opstaju zahvaljujući raznim političkim i drugim uticajima, tako da klijentu nude i određenu sigurnost.

4. Prosečna agencija zapošljava u proseku oko 50-150 ljudi i retko ima potrebu za angažovanjem free lance saradnika, tako da ima minimalan trošak na projektu, jer već poseduje ljude koje plaća na mesečnom nivou i, naravno, koristi ih i za sve druge projekte koje agencija realizuje.
Pored ljudskih resursa, agencija poseduje i kompletnu infrastrukturu.

5. Kompanija i agencija imaju samo za cilj da u okviru događaja maksimalno isforsiraju brend na sve moguće dozvoljene ili manje dozvoljene načine, bez ikakvog osvrta na profit samog događaja.

II. PROMOTERI/ORGANIZATORI

1. Pored same realizacije događaja, promoter često mora da osmisli i određeni koncept koji posle pakuje u formu projekta i onda kreće na nekoliko poznatih sponzorskih adresa u nadi da će od sponzorstva pokriti određeni deo troškova.

2. Budžet uvek skroman i jako ograničen, a maksimalno opterećen.

3. Većina stvari i ljudi je “outsource” varijanta i honorar free lance saradnika koji radi na projektu okvirno mesec dana, iznosi od 300-400 evra, što je otprilike prosečna mesečna plata, s tim što ukoliko projekat ne ostvari finansijsku dobit, promoter mora da nadoknadi manjak iz ličnog budžeta.

4. Većina ne poseduje stalnu kancelariju i neophodnu infrastrukturu što povećava troškove projekta.

5. Promoter, normalno, ima za cilj da ostvari finansijsku dobit na događaju što su mnogi bukvalno shvatili pa neretko imamo neprijatne situacije sa raznim likovima koji sebe nazivaju promoterima ili organizatorima i na razne načine zloupotrebljavaju ovu profesiju.

6. Bez budžeta, pritisnuti nelojalnom konkurencijom BESPLATNIH masivnih događaja, promoteri kao i posetioci (bar većina njih) usvojili su najgoru osobinu – BESPLATNA KARTA!

ZAKLJUČAK

Nesporno se vidi da je uticaj velikih duvanskih kompanija uveo neka nova pravila i standarde u kojima se mnogi nisu snašli.

Besplatna karta kao jedna od posledica ove situacije, definitivno je najgora moguća zaostavština tog perioda.

Borba za posećenost i uspešnost događaja danas otišla je toliko daleko da mnogi promoteri podele free 2000-3000 ulaznica i na taj način, svesno ili ne, ohrabruju posetioce da uopšte ne razmišljaju o kupovini karte.

Naravno, posetilac uvek ima maksimalna očekivanja, te uz besplatnu kartu podrazumeva dobar prostor, kvalitetan zvuk, odličan program i niske cene pića.

S druge strane, najezda raznih likova bez biografija koji sebe nazivaju promoterima dovela je do toga da zaista svašta neprijatno možeš da vidiš i doživiš.

Kako god, takvo stanje i takav način funkcionisanja je neodrživ i zbog toga se svuda u Evropi i svetu karta za klub, festival, žurku veoma dobro naplaćuje!

Autor: Nikola Paunović

PODELI
Prethodni članakSatnica Apgrade Weekend-a 2016!
Sledeći članakSuperstarovi Slater, Sims i The Advent za 16 sati techno maratona
Grotto
Grotto je prva srpska “house” internet zajednica, osnovana 2005. godine kao forum oko kog su se okupljali ljudi koji poštuju house zvuk. Sama reč “grotto” zapravo znači “pećina” (ital.) i ovde predstavlja jedan underground pokret koji je kroz klub osnovao ex-admin, Rem. Njegova vizija je bila da na jednom mestu privuče što više ljubitelja pravog house zvuka. Klub je promenjen, ali ta ideja i dalje je nastavila da živi… Iz nje se upravo rodio Grotto – ultimativni muzički web portal i forum! Naša misija je obrazovati i oplemeniti mlade ljude (ili barem one koji se tako osećaju) kroz jedno kvalitetno muzičko putovanje sa puno dobrih vibracija!