Zašto nema smisla pisati loše o klabingu?

1911

Već duže vreme pokušavamo da napišemo neki smislen tekst pored svih PR vesti, klasičnih “pogodite ko nam dolazi” najava, “kako da ne volimo (upiši popularno DJ ime ovde)”, manje-više dobrih house i techno traka i slično. Celo naše “novinarstvo” se svelo na nekoliko zanimljivih recenzija, intervjua, lepih i smešnih slika, itd. Čak ni serija tekstova “Kako funkcioniše klabing” ne daje baš pravu dubinu osim one površne.

Opet, svi nekako učestvujete u klabingu – bilo da ste promoter, DJ, klaber ili prosto osoba koja voli da posećuje žurke zbog nekih drugih faktora (suprotnog pola, droge, društva itd), ne možemo da se otrgnemo činjenici da smo svi zajedno u tom sosu!

Kao primer za dalju analizu uzećemo najsvеžiju nama žurku, nastup Black Coffee-a u Hangaru prošlog četvrtka. Nešto što smo očekivali sa velikim oduševljenjem nakon njegovog seta na EXIT-ovoj Dance Areni ove godine.

Od celog tog očekivanja (pa možda i prevelikog), jer je prvobitno to trebalo da bude zatvaranje svima nam drage Barutane, desilo se XY nepredvidih stvari. Kazaćemo namerno “nepredvidih“, iako su na emotivnom nivou loše stvari – ako gledamo iz perspektive klabera koji je dao pare za kartu da u nečemu uživa.

Ako bi postojala kakva lista loših stvari vezano za tu žurku, onda bi sigurno izgledala ovako:

  • Žurka nije u Barutani, pod otvorenim nebom, uz izlazak sunca na kraju, već u mračnom i hladnom Hangaru, što ne aludira na zatvaranje letnje sezone.
  • Akustički gledano Hangar je kao crkveno zvono, te skoro nijedna pesma ne zvuči kako inače trebalo da zvuči.
  • Šetavši po celom hangaru kako bi našli “sweet spot” za zvuk, skapirali smo to da je jedino dobro mesto kod DJ-a koji ima monitore i slušalice (mada pitanje je i koliko su oni referentno čuli).
  • Stavljati u warmup DJ-eve da rade po sat (i kusur) vremena i da pritom ne vrte približno sličnu muziku koju vrti headliner je nezahvalno, kako prema DJ-evima, tako i prema headlineru. Da li mislite da jedan Pookie (sada deo sastava IDQ) sa 20+ godina iskustva ili Kristijan Molnar koji je poznat po all nighter-ima zaslužuju nešto više od sat i sat i 15 minuta? Kakvu priču oni mogu tu da kažu?
  • VIP koji je više chat room nego prostor za slušanje muzike, uz nedovoljno pristupačan šank i običan toi-toi wc u kom se očigledno ne osećate VIP jer morate da čekate i da se gurate kao i bilo ko na žurci.

Propusti su svakom iskusnijem klaberu (koji je malo proputovao, a ne samo izlazio kod nas) očigledni – ali zašto onda zapravo nisu bitni!? 

Zato što: pod 1) u celoj toj papazjaniji od posla uvek ima propusta i pod 2) ukoliko se individualan osećaj kod ljudi poboljšalo za barem 1%, onda se računa više nego sva naša analitika dobrih i loših stvari zajedno. To naravno ne znači da ne treba skrenuti pažnju svakom ko je uključen u organizaciju žurke na neke ključne stvari, ali u suštini bi trebalo da se zapitamo šta je nama bitno, ako znamo šta je organizaciji bitno.

Pre nego što odgovorimo šta je nama bitno, evo par stvari koje su bitne organizaciji:

  • Zaraditi novac i ne biti u minusu.
  • Biti dovoljno muzički glasno, a ne dovoljno muzički jasno.
  • Ispoštovati sve zaposlene i sponzore.
  • Održati žurku bez incidenta.
  • I opet zaraditi novac i ne biti u minusu.

Da se razumemo, većina promotera ne sedi kod kuće i ne razmišlja o tome koji custom made sound system bi trebalo da se pripremi za tog i tog izvođača, jer pola njih ne znaju ni šta ti DJevi konkretno vrte zato što se oslanjaju na svoje asistente i DJ-eve. Uz sve to oni se, naravno, vode digitronom tako da svako ime koje vidite kod nas više puta u godinu-dve znači da dobro prodaje karte. Tako da nema smisla da kukate na Deboru, Solomuna, Ninu Kraviz i ostale jer bi ih i vi doveli da možete. Retki su promoteri na sceni koji istovremeno zapravo žele da prvi PROMOVIŠU neki zvuk i neki koncept – već više prate trendove koji se menjaju u svetu i koji se PRODAJU.

Sve ovo nije ništa novo, zar ne? To postoji u mnogim granama industije, a posebno ugostiteljstva, stoga hajde da se vratimo na pitanje šta je nama bitno?

Ako možemo da konsultujemo našu samu svest i par istorijskih podataka – da li su vaše prve žurke na kojima ste se fenomenalno provodili imale “savršenstvo akustike” uz selekciju na kojoj bi i Laurent Garnier pozavideo? Ne?

Da ne budu samo prve žurke – da li je generalno bilo koja žurka na kojoj ste se ikada proveli imala sve tehničke parametre uz maksimalno ispoštovane i podešene parametre kao što su zvuk, svetlo, udobnost, atmosfera, muzika, flow večeri, energija, emocija, koje vam je sa jedne strane obezbedio promoter – Ne?

Zašto je to tako, a opet svi mi imamo večeri za pamćenje? Zato što ako bi mogli da citiramo jednog momka koji je baš na toj Black Coffee žurci ostao sam do kraja: “prvi put mi je bilo divno na žurci iako sam bio sam do kraja, iako sam odbio 2 ribe koje su me muvale, iako se nisam drogirao, niti se napio – kao što sam do tad umeo”.

Da iskristališemo njegovu misao – u VEĆINI SLUČAJEVA to kako ćete se VI PROVESTI isključivo zavisi samo od VAS! Stavimo sa strane sad požar na žurci ili neku nesreću ne-dao-Bog suština rejva, žurke, matinea (nazovite kako god hoćete) je u VAMA!

VAU! Očigledno je, ali nije nam očigledno kao i momenat da vam mi pišemo da trenutno dišete ili da vam kuca srce ako obratite pažnju na to (obratite pažnju na sekund kako dišete i da li osećate kako vam srce kuca).

Malo je jasnije sada?

Za provod treba biti otvoren za sugestiju! Jer ako ste došli nadrkani i želite da budete nadrkani ili vas je neko nadrkao te večeri – nema te logistike i DJ-a koji će vas oraspoložiti ako ste to odlučili da vam sve to sada smeta.

I to je vrlo verovatno problem u svima nama. Kada odlučimo da nam je nešto sranje – to je de facto sranje, to ne može da bude “nije loše” ili “onako” ili “zaista sam se prijatno iznenadio da će biti sranje, a bilo je jedno od najboljih večeri mog života”. Ne, dragi naši – to se ne dešava, već je nešto sranje ili nije! I tako gledamo stvari svakodnevno, kao da su crno-bele, kao da sivog ne postoji, a zapravo je cela klupska scena siva. Od toga da promoteri možda neželjeno podržavaju upotrebu teških droga, alkohola i cigareta (iako sami možda to ne konzumiraju) do uticaja političkih stranaka u klabingu, pa do toga da su prve žurke u svetu pravile najbolji vajb sa krš zvukom, krš produkcijom i čak krš DJ-evima i pod nelegalnim uslovima.

Ko bude imao prilike da nabavi knjigu “HOW NOT TO RUN A CLUB” od basiste New Order-a i Joy Divison-a – Peter Hook-a, treba obavezno da pročita poglavlja gde su ljudi dolazili u novu Haciendu, sa produvanim zvukom, visokim plafonom i prozorima koji su treštali. Iz nedelje u nedelju su ti ljudi dolazili tu. Nisu SIGURNO dolazili tamo jer im je usluga bila dobra, štaviše šank im je bio jedan od gorih jer nije bio funkcionalan. Nisu dolazili čak ni zato što se međusobno gotive jer na primer pankeri i pripadnici gay populacije su provodili vreme na istom mestu, a na ulici bi se “poubijali”. Bez obzira na sve to Hacijenda je opet izazvala kulturnu revoluciju u Evropi kroz ludi “Madchester” kako su tada zvali Mančester.

Tako smo i mi shvatili da nema smisla pisati o tome šta je sve loše u klabingu jer uvek postoji loše i uvek ima propusta. Ako hoćete da pogledamo širu sliku mnogo je lošeg u samom društvu, pa kako da očekujemo da nam je klabing uređen?

Zato zadržimo se na tome šta je dobro, a dobro je bilo ovog vikenda to da su ljudi ipak čuli drugačiji zvuk tj. emociju na Black Coffee žurci. Otupeli smo malo od techna i zaboravili da DJ setovi mogu da zaređaju i više vokalnih stvari uz koje može da se i peva i da se pleše. Zaboravili smo da je Carl Cox zatvorio space sa obradom Angie Stone “WIsh I Didn’t Miss You Anymore” koju smo ovde objavii, a ne Oxio-ovom “Domino” ili nekom random instrumental/techno trakom.

I to je ono što Grotto ekipa misli da nam više fali u našem klabingu. Podsećanje na dobre stvari i na stvari koje ćemo da pamtimo trezni, ne samo odvaljeni od života – jer suština klabinga je oduvek bila u miru, ljubavi, jedinstvu i poštovanju, ali pre svega u NAMA SAMIMA! I to nikada ne smemo zaboraviti!

Možda ovaj tekst neće ništa ništa promeniti i možda vi sami nećete hteti da se potrudite da vidite te stvari iz ove perspektive. Neki će ga share-ovati, neki lajkovati, drugi pak pljuvati iza leđa i pa možda čak i hejtovati, ali sve to nije bitno jer će naša politika ovde ostati ista – For The Love Of House! <3 

p.s. Potrudili smo se da vam obezbedimo nekoliko video klipova i album sa fotkama sa spomenute žurke, gde smo se inače odlično proveli, kako bi vam preneli delove atmosfere ukoliko niste bili u mogućnosti da budete prisutni. VIDEO PLAYLIST | PHOTO ALBUM

Photos: Jelena Simonovic