RECENZIJA | AudioStorm – The Day I Left [Album]

338
AudioStorm

Ognjen Vuković poznatiji kao AudioStorm je naš producent i DJ koji dolazi iz sunčane nam Podgorice. Nakon debi albuma za Bonzai Music 2015. – AudioStorm nam je pripremio svoj drugi studijski album koji je radio godinu dana. U finoj selekciji progressive i ambiental zvukova “The Day I Left” je sleteo u našu redakciju kako bi ga preslušali i ocenili. Zato u narednih pola sata barem, polako, zavalite se negde, udarite PLAY dugme i prepustite se zvuku i tekstu koji će ovaj članak nositi.

Da bi razumeli prvo zašto je uopšte producirao AudioStorm još jedan album u moru muzike koju nalazimo, on nam je odgovorio:

“Trake sam radio više od godinu dana, dakle od prošlog ljeta. Ovo mi je drugi album, prvi je izašao na legendarni Bonzai Music, 2015. Trake su posebno selektirane, odvajane za album, i u njima se osjeća određena zrelost, moja lična zrelost kao producenta. Pažljivo su birani instrumenti, potrudio sam se da budi kompleksne, da imaju živopisan soundscape, duboke, atmosferične teksture, i posebno odrađene bas linije. U nekim trakama kao što je Firs Empire, sam se poigrao sa 3 različita basa, što je rezultiralo dobrim groovom. Trake su već dobile izvanrednu podršku od Digvida i Nick Muira, a album se šalje Hernanu i Nicku, i kao promo materijal ali i kao demo, pa ću izabrati najbolju opciju za izdavanje. Mogi reći da sam zadovoljan kako prolazi album preview, za sad.”

Album otvara pesma “Antartic Mist” što je zanimljiv odabir imena, pogotovo za nekog ko dolazi iz tople Crne Gore. Međutim uz lagan intro koji podseća na šumove talasa i pucketavo-ehoične melodije, pesma nam daje dobrodošlicu nekako i poziva nas na muzičko putovanje i dalje slušanje. Deep i moody bass linija popunjava suptilno groove koji se razvija baš poput magle, sporo, lagano i bez ikakvih naglih preokreta. Pesma se takođe odjavljuje outrom koji vas ostavlja u misticizmu onoga što treba da sledi.

Druga po redu numera je “Dignity” koja nažalost se ne dovezuje konceptualno na “Antartic Mist”. Bilo bi sjajno da tako jeste. Očekivali smo da će album možda poput Junior Jack-ovog “Trust It” biti u miksu ceo, ali AudioStorm je očigledno odlučio da bude više namenjen DJ-evima nego slušaocima. Sve u svemu “Dignity” diže vibe za lestvicu više i nastavlja sa polifoničnim i ambinetalnim patternima uz quirky momente odajući nam utisak da je stvarno svaki zvuk ovde pažljivo biran.

Treća pesma na albumu “First Empire” nas je podsetila sa svojim groove-om i shakerima na zvuk Ten Walls-a. Pesma drži i razvija tenziju skoro 6 minuta kada vas prosto u jednom momentu prekida sve progresije i vrlo logično pravi mali obrt sa svojim dropom. Prve tri pesme su vrlo slične tematski i vidi se da grade osnovu albuma. Mali perkusivni ukrasi i pozadinske udaraljke u ogromnom reverbu čine ovu pesmu u isto vreme agresivnom ali i opuštajućom. Idealna je za after hours žurke.

Sledeća na pomolu je “Freedom Fighters” koja već uzima maha na albumu, tako da je realno možemo očekivati u setovima artista kao što su Guy J, Nick Muir, Hernan Cattaneo, John Digweed i sličnim. Uz “Pryda” synthove i dropove ranih radova Deadmau5-a kada je radio progressive, AudioStorm osvežava ovde onaj stariji progressive u novom odelu, čineći ovu pesmu idealnom kako za klub, tako i za festival.

Gde može producent da ne nazove “Pride & Honour” pesmu, a da nije iz Crne Gore 😀 “Ponos i čast” ovde zvuče za nijansu laganije od prethodne, ali odiše zanimljivim soundscape zvucima koji iz pozadine ulaze u prvi plan. Cela pesma je totalno hypno i trippy, ali bez većih odskakanja u zvuku. AudioStorm do sad zvuči kao slika “Impresija, rađanje sunca” od Klod Mone-a. Sa finim potezima nanosi zvuke poput slikara četkicom pastelne i nežne boje. Klavir u brejku je priča za sebe koju bi ostavili slušaocu da je otkrije.

Da smo Sebastian Leger – “Revenge of the Nature” bi bio naš pik ovde. Ali pošto nismo, zadovoljićemo se sami sa finom dozom distorzije koji obavija arpeggiator dok gradi bigroom klimaks. Nije nam se skoro desilo da posle 6 preslušanih pesama svaka nam se svidi. Tako i “Revenge of the Nature” opravdava svoje postojanje u ovom albumu koji se u ovom trenutku nastavlja samo sa većom dozom dinamike.

Naš favorit, pred kraj je svakako “Sunset in Khartoum“. Desetominutna vožnja je pravi izlazak, ali izlazak iz svakodnevnih problema, dogodovština i ostalih gluposti. Ova pesma je nekako kruna celog albuma koji zaista pokazuje veliku dozu zrelosti u zvuku AudioStorm-a. Breakdown nas podseća na rane Cafe del Mar momente. Da je ova pesma izašla pre 15ak godina vrlo verovatno bi bila danas classic. Ako želite da čujete ceo album u jednoj pesmi, onda je “Sunset in Khartoum” idealna kao skup svega što je AudioStorm izneo.

AudioStorm - The Day When I Left [ALBUM]
AudioStorm – The Day When I Left [ALBUM]

Za sam kraj “The Day I Left” pesma stavlja tačku na istoimeni album. Ne znamo da li je to zbog prethodne pesme, ili generalno ostalih pesama, ali “The Day I Left” nam je najmanje favorit. Ne zato što je loša pesma, već nekako je “najtanja” u rečenom do sad. Ako je njena ideja da zatvori album, morala bi biti daleko senzacionalnija i emotivnija. Uz chopovane i reverbovane vokale koji ulaze i izlaze dok groove vodi kroz pesmu, The Day I Left je možda jedini minus ovog albuma. Nekako ga je ostavila za kraj nedorečenog.

Sve u svemu ovo je vrlo verovatno jedan od najboljih progressive albuma koji smo čuli ove godine, ne samo kod nas i u regionu, već na klupskoj sceni. Voleli bi da AudioStorm na sledećem albumu iznenadi sa miksovanim albumom i uz pomeranje granica njegovog žanra. Sada je igrao sigurno, ali odlično i ovaj album je prava poslastica za ljubitelje novog i starijeg progressive zvuka.

AudioStorm @Facebook @SoundCloud @Beatport