Ovo je priča o čoveku i njegovim pločama

239

Prodavnicu Record-Rama osnovao je Paul C. Mawhinney, kolekcionar vinyla. Kada je sakupio više hiljada ploča u svojoj kolekciji otvorio je Vinyl Shop. Mada je za to delom i njegova supruga zaslužna kada mu je postavila ultimatum – ili se reši ploča ili započni posao uz pomoć njih.

Do sredine 90tih, Record-Rama je zarađivala 5 miliona dolara godišnje, a par godina kasnije Mawhinney je stvorio najveću kolekciju ploča na svetu. Takođe je napravio i katalog svih ploča pod nazivom MusicMaster. Onda je prodaja počela da opada i 2003. godine je zarada pala na 500.000 dolara. Ovoliki pad prodaje Mawhinney je opravdao nelegalnom preuzimanju sa interneta, ali i pojavom velikih trgovinskih lanaca koji su ploče prodavali ispod cene.

Njegov put kolekcionara je počeo davne 1951. godine kada je kupio prvu ploču – Frankie Laine – Jezebel. Nakon otvaranja prodavnice je odlučio da zadrži po jedan primerak svake prodate ploče. I tako, malo po malo, do 2003. godine imao je kolekciju od preko 2 miliona ploča, što je duplo više nego što je arhivirano ploča u Kongresnoj biblioteci. Prodavnicu je zatvorio 2008. i za tih poslednjih 5 godina kolekciji je dodao još milion ploča, a procenjuje se da cela kolekcija vredi preko 50 miliona dolara!

Kolekciju je prvi put pokušao da proda 1997. godine. CD Now je tada ponudio 28.5 miliona dolara za kompletnu kolekciju i njemu posao arhivara koji bi mu donosio 100.000 dolara godišnje. Međutim tri nedelje kasnije posao je propao, a CD Now je proglasio stečaj.

U jesen 2002, Mawhinney i Kongresna biblioteka aktivno su razgovarali o prodaji kolekcije. Nisu uspeli da se dogovore zbog nedostatka saveznog finansiranja i poteškoća koje opravdavaju kupovinu korišćenjem dolara poreskih obveznika.

Prema dostupnim informacijama Mawhinney je pomogao u spasavanju karijere David Bowie-ja tako što je uz pomoć prijatelja ponovo izdao album “Space Oddity” 1972. godine, nakon što prvo izdanje albuma 1969. nije uspelo.

2008. godine, Mawhinney je zatvorio radnju i hteo je da proda kolekciju. Pokušao je na sajtu eBay, gde je nakon nekog vremena i dobio pobedničku ponudu od 3.002.150 dolara. Nekoliko dana kasnije, međutim, eBay je ugasio nalog. Mawhinney je kolekciju postavio na eBay ponovo u martu 2008. godine, ali je nije prodao.

Do 2012. godine uspeo je da proda neke delove kolekcije zainteresovanim pojedincima. Ostatak ploča se sada nalazi u mnogobrojim skladištima iz kojih je morao da ih iznese jer ne plaća rentu. Planove za očuvanje arhive pokrenuo je Audio Preservation Fund 2012. godine sa namerom da otvori muzej, online bazu podataka i kupovine pod nazivom The World’s Greatest Music Collection. Pokušaji da se prikupe sredstva za kupovinu kolekcije nisu uspeli, a Audio Preservation Fund i Mawhinney su se razišli.

Zero Freitas by Sebastián Liste/Noor
Zero Freitas / Photo: Sebastián Liste/Noor

2013. godine, prijatelj mu je skrenuo pažnju na oglas u Billboard magazinu: “KOLEKCIJE PLOČA. KUPUJEMO bilo koju kolekciju ploča. Bilo koji stil muzike. Plaćamo VIŠE od bilo koga drugog.” Mawhinney je kontaktirao agenta preko koga je prodaja išla i u jesen 2013. godine 8 šlepera je stiglo ispred skladišta i kolekcija ili ono što je ostalo od nje je otišlo kupcu iz Brazila (São Paulo) Zero Freitasu.

Freitas je 2014. zaposlio 17 ljudi koji su dnevno prebacivali 500 ploča u audio format, a sa tim audio zapisima planira otvaranje online muzeja.