Intervju sa Markom Nastićem pred Apgrade 2022

93
Marko Nastic by Marko Edge

Serijal kojim najavljujemo Apgrade 2022, zatvaram razgovorom sa Markom Nastićem.

Pomenuo je čak četiri albuma koja uskoro objavljuje, pričao kako slavi rođendan od kada je tata i koje su mu omiljene “igračke” u studiju!

Pre skoro dvadeset godina sam ga upoznao u BIGZ-u na skejtu. Vozio se kroz staru štampariju i pre nego je postala epicentar naše andergraund kulture. Danas ga srećem po Dorćolu, sada je na sklopivom biciklu, verovatno ide da pokupi ćerku iz škole. Ali, nije se mnogo promenilo. Energija je ista u svakom “E desi“, kao i vikendima – bilo najvećim domaćim žurkama ili kada radi “preko“.

Ćao Mare,

Sa malim zakašnjenjem, SREĆAN ROĐENDAN!

Ako sam dobro razumeo po postovima na mrežama, proslavio si ga u Hrvatskoj na jednoj interesantnoj konferenciji. Kako je to prošlo?

“Hvala puno na čestitkama. Moram da priznam da se proslava mog rođendana u poslednjih osam godina poprilično promenila. Naime, od kada mi se rodila starija ćerka, kojoj je rođendan tri dana pre mog, septembar je u našoj porodici mesec proslave koja traje skoro deset dana, naročito kada se pogodi da sam za rođendan na nekom gigu, pa ga slavimo tek kada se vratim, kao što je to bilo i ovog puta.

Sve je počelo već u utorak prošle nedelje, sa dečijim piknik rođendanom, a ja sam morao da putujem već sutradan, gde su mi divna ekipa iz Croatia Beach Music Conference-a, Noa Beach Club-a i BSH Events-a pripremili iznenađenje i proslavu. Umor nije uticao na to da sa Alexom Kennonom i Petrom Dundovim sutradan razgovaram na panelu na temu ‘So, you’re an artist?’. Pokušavali smo da ostalim učesnicima, svako iz svog ugla, približimo kako izgleda jedan dan DJ-a koji pored toga što putuje, nastupa u klubovima, posvećuje vreme porodici i producira, i koliko mu vremena zapravo zaista oduzima rad u studiju, ali i koliko taj kreatvini proces upotpunjuje.”

Osim što si vrsni izvođač, ti neprestano i praviš novu muziku. Šta se ovih dana novo kuva u tvom studiju?

“Najsvežije sto je izašlo je ‘Rakija 005’ u saradnji sa jednim od najtalentovanijih producenata sa Balkana, Meneom, koja je po feedbacku koji dobijam od distribucije skoro sold out, za manje od mesec dana.

Meni veoma interesantno i drago izdanje, je Various Artist, vinyl only izdanje, na ‘666 recordings’ labelu, Lena Lewisa, čije produkcije sam fan još od 2000ih.

Svako ko bi da dođe do mojih ploča, pored online shopova može da svrati u Beogradu u ‘Yugovinyl’ u Cetinjskoj 15 kao i u ‘Balkans Vinyl’ u Balkanskoj 36, gde se pored mojih novih, nalaze i starija izdanja.

Ono što sledeće dolazi, i zbog čega sam jako srećan je izdanje koje će izaći na labelu jednog od mojih najboljih prijatelja, Sama Thalmanna aka Okaina. Dve trake koje sam uradio sa Milovanom Stojanovićem + remix, a ovo me naročito raduje, jer mi je demoe vraćao toliko puta, da sam mislio da se neće desiti nikada. Ali me je to i motivisalo, jer koliko god to nekome može da zvuči obeshrabrujuće, mene je u stvari nateralo da radim još više i ovo je znak da sam na dobrom putu. Njegov label zaista gotivim, kao i njega kao producenta, i njegovo mišljenje mi zaista znači.

Nakon toga, takođe izdanje za mog velikog prijatelja, na čijem labelu sam već izdavao, Ray Okpara, ‘Ama Recordings’, EP sa 4 trake, koji je bio pomeren zbog korone, ali će uskoro ugledati svetlost dana.

Ne znam dokle više da nabrajam, ali ne mogu, a da ne spomenem, iako će mozda zvučati ludo, četiri gotova albuma na čekanju.

Meni trenutno na prvom mestu, album sa Anom Ćurčin, za koji ste možda do sad već i čuli. Snimamo ga već četiri godine, ali se zbog obostranih obaveza nisu poklopile kockice ranije. Mogu slobodno da kažem da je ovo jedan od većih i ozbiljnijih projekata na kojima sam radio, i trebalo nam je oboma puno hrabrosti da izađemo iz svojih zona komfora.

Takva je situacija bila, da sam za vreme korone imao viška vremena, i snimio sam album sa Boškom Balošem, zatim treći sa Layziem i kao grande finale prvi Marko Nastić album.

Za sada ne znam timeline kojim će albumi izlaziti, ali je trenutni fokus i sa nestrpljenjem iščekujem album sa Anom.”

Često sarađuješ sa mlađim kolegama. Kako dolazi do toga? Prilaze ti sa svojim trakama ili drugačije upoznaješ nove na sceni?

“Nekako osećam potpuno prirodno da se ljudi da sa sličnim interesovanjima privlače i upoznaju. Nekada zna da bude šarmantno, a nekada potpuno spontano, kao i samo jednostavan e-mail. Još 2002. godine kada sam imao prvu breakthrough ploču ‘Devil In My Pants‘, potpisao prvi ugovor i dobio agenta, ta internacionalna scena me je malo smekšala, s obzirom na to da sam došao iz veoma tvrdog Beograda, gde su ljudi primorani i naviknuti da gledaju samo sopstvene interese. Tamo me je sačekalo nešto potpuno drugačije, što mislim da ovde i dalje fali, a to je pre svega menadžment koji je na Balkanu veoma slaba karika, međusobna podrška među artistima i zajednički interes. Ja to ovim mlađim generacijama i pokušavam da prenesem, jer na kraju dana ovo je i igra strpljenja, koje njima u nekim momentima fali.”

Dosta se priča o tome da li je neophodno da DJ bude i producent. Kakav je tvoj stav o tome i šta misliš o pojavi “ghost producenata” nekih velikim izvođačima?

“Ovo može da zvuči sad kao neka izlizana priča, ali ja sam zaista imao početak na ovoj sceni dosta ranije od ostalih, (pričamo o 97/ 98. godini) i pored toga što nisam bio novčano situiran, bio sam muškarac koji dolazi iz Srbije, što nije bila nimalo zavidna pozicija. Ja sam u to vreme bio već veoma dobro istreniran DJ, što znači da sam već tada puštao na tri gramofona u isto vreme, jer sam imao specifičnu tranziciju miksa, i nisam hteo samo da puštam trake, kao što ih puštam kod kuće dok preslušavam ploče, već sam radio na nekom svom stilu miksovanja. Tada sam skapirao da je jedini način u to vreme da napreduješ dalje, jer socijalne mreže nisu postojale, bio da praviš sopstvenu muziku, a moram da priznam da me tada ta ideja nije oduševljavala. Vremenom sam zaista zavoleo produkciju, trebalo mi je puno vremena da se sve slegne, i to je neprekidan proces učenja. Ironija svega ovoga je da se DJ-evi proslavljaju na trakama ljudi koji sede godinama u studiju i ne dobijaju ni zrnce popularnosti, a da nema tih traka ne bi bilo ni DJ-eva.

Nije na meni da sudim, živimo u takvim vremenima, da ljudi po svaku cenu hoće da budu nešto što nisu, dal’ to bili lažni lajkovi i followeri, lažna tužna životna priča ili čak i lažna muzika. Svi na kraju dana znamo šta je zapravo istina kad se upale svetla u klubu i dođemo svojim kućama, a najbitnije je da smo srećni u svojoj koži. Moram da priznam da znam par vrhunskih ghost producenata, i često razmenjujemo trikove iz studija, čak znam i trake koje volite, ko ih je zapravo radio, but it’s all business baby!”

Poslednji put sam tvoj studio video još dok je bio u BIGZ-u. Kako sada izgleda setap?

“Šta da ti kažem, pozvan si da dođes da vidiš 🙂

BIGZ je bio moj treći studio, i to je bio jedan jako uzbudljiv period. Bilo je dosta momenata kada se rad u studiju pretvori u žurku, pa i nismo toliko produktivni. Sve u svemu bila je odlična ideja i ekipa. Studio sam delio sa Dejanom Milićevićem, i u isto vreme je tu bila kancelarija gde sam imao dvoje zaposlenih i barem još dvoje, troje stažista, koji su radili na projektu labelova ‘Recon Warriors’, ‘Recon Light’ i ‘Traffica’. Iako smo imali stvarno lepe godine provedene zajedno, mislim da smo se prerano desili kao ideja. Još uvek smo bili mladi i zeleni, tražili smo se, i da bi nešto uspelo sve glave moraju da budu u istom fokusu i da imaju isti cilj. Mi smo zapravo svi i imali isti cilj, a to je da budemo uspešni DJ-evi, što se kosilo sa samim biznis planom.

Kada sam studio preselio kući, iako mi je oduzelo dosta vremena, to je bio neki nov početak za mene, i mislim da sam dosta napredovao.

Kada sam počinjao ideja mi je bila da radim sve analogno, ali niko mi nije rekao koliko je to zapravo komplikovano i koliko je dugačak proces. Mada, malo sam i ja zakomplikovao, jer nisam hteo samo da jammujem analogno već sam u isto vreme hteo da radim i mix i preliminarni master, što je poprilično ambiciozan task. Kada si već ostvaren DJ i uđeš u nešto novo gde ne vidiš odmah rezultate, osećaš se demoralisano. Ali svaki novi dan i vreme provedeno radeći u studiju donosi napredak i nove inspiracije. Novi studio je došao skoro u isto vreme kada i prvo dete, i moram da priznam da su mi deca nepresušan izvor inspiracije.

Da ne nabrajam sve mašine koje imam, a da barem približno imate sliku kako mi izgleda setup, ukratko, zvuk mi je baziran na ritam mašinama 909 i 808, a isto tako volim da radim sa samplerom Pioneer SP16, jer njegov matrix me podseća na stare trackere, na kojima sam pravio prve trake 90ih. Što se tiče sintisajzera glavno mesto zauzima PRO 2, zatim Digiton, Korg MS2000, kao i modular koji je veoma bitna stavka. Što se tiče sekvencera najviše koristim Circlon i Squid.”

Easy Tiger mnogo je više od klupske večeri. Ispričaj nam nešto više o tom zabavnom projektu.

“Easy Tiger ima istoriju koja je počela jos za vreme legendarnog kluba Tube, kada je bila i prva žurka. Nakon toga je usledio Easy Tiger festival u Domu Omladine, da bi se pored standardnih klupskih večeri razvio u vinyl only record label. Easy Tiger je nastao iz moje želje da zvuk koji volim i koji vrtim prenesem na dancefloor i na vinyl. Iako nije sve uvek išlo po planu, zadnje dve godine je dobilo konkretniji oblik, jer pored večeri u Beogradu, dobili smo rezidenturu u slovenačkom klubu K4. Ideja je da postanemo regionalni, da promovišemo mlade artiste iz regiona koji vrte/produciraju underground house i techno, kao i da damo šansu DJ-evima koji nisu toliko poznati u ovim krajevima. U isto vreme da slušaocima damo priliku da čuju nešto novo i da prošire vdike, jer imam osećaj da zadnjh par godina živimo u nekom bubble-u koji nam je nametnut, i da promoteri podilaze publici, a ja nekako i dalje smatram da je zadatak organizatora da publici pruži i pokaže nešto novo, da ih na neki način edukuje. Ova kultura je iznikla iz undergrounda, i bila je neki vid bunta protiv tadašnje popularne muzike. Danas mi se čini da je je elektronska muzika kod nas trenutno na nekom svom vrhuncu i da se dosta popularizovala, što je dovelo do toga da na ovu scenu dosta utiču i imaju znatno više prostora ljudi koji nisu naslušani ove muzike. Sa Easy Tigerom se trudimo da slušaocima pružimo jedan zaista muzički kvalitetan doživljaj, jer smo zbog dobre muzike svi i tu, a ja lično i dalje volim da istražujem i privlači me taj underground sound.”

Kada si i promoter neke žurke, u kojoj meri je to dodatno opterećenje – ili ti je možda tada lakše?

“Iskreno, najlakše mi je kada radim negde gde ne poznajem toliko ljudi, sa aerodroma odem u hotel, večera, odradim jedan dobar set i nastavljam dalje. Biti promoter je jedan mnogo težak posao, i nema puno ljudi hrabrosti da to radi. Ja se stvarno divim svim promoterima, a naročito u našoj zemlji, jer znam sa kakvim se problemima susreću i koliko je teško izneti jednu žurku. A kad pogledamo i drugu stranu, realno na našoj sceni, a verovatno i na svetskoj, veći je broj ljudi koji hoće da budu DJ-evi, tako da nam u startu manjka organizatora, PR-eva, producenata, novinara i svih onih ljudi koji su potrebni da bi sistem funkcionisao.”

Apgrade je bio na maloj pauzi. Da li očekuješ da će ovaj biti jači nego svi prethodni?

“Ja sam veoma zahvalan svaki put kada me Vlada Janjić pozove, jer je on jedan od mojih prijatelja uz koje sam rastao i koji je dosta uticao na izgrađivanje mog muzičkog stila, a visina ovog eventa me poprilično motiviše da dam svoj maximum.”

Apgrade 2022 Full Line Up

Definitivno je pauza učinila svoje, pored toga line up je odličan i nadam se da ste svesni kakvo je pravo zezanje rezervisano za petak!

VIP ulaznice za Apgrade 2022 su skoro rasprodate, i regularnih je ostalo vrlo malo. Ukoliko želite da budete deo klupskog događaja koji definiše domaću kulturu, požurite do neke biletarnice, velike knižare ili uzmite ulaznice preko sajtova Cooltix.rs, Gigstix.com ili Tickets.rs.

Intervju: Vojkan Bećir
Featured Photo: Marko Edge

Prethodni tekstMirko & Meex: Domaća klupska scena više ne postoji [Perspektiva intervju]
Sledeći tekstNovi singl novosadskog dvojca Vantiz – “Recovery”