Tog sivog i hladnog januara 1993. godine, u jednom podrumu u Francuskoj ulici u Beogradu, tiho i neprimento otvoren je klub koji će mnogima od nas promeniti život. Zemlja nam se pred očima raspala, pucalo se na sve strane, ratište je bilo iza ćoška, a vesti o mrtvim i ranjenim svakodnevne, strah i neizvesnost svuda oko nas.
U tom i takvom Beogradu rađa se klub, Soul Food – ime koje mu je od početka dao osnivač i duhovni vođa Momčilo Moma Janković. Bio je zamišljen kao prostor u kome ćemo svi mi koji nismo pristajali na strahote oko nas, naći utočište u slobodi, muzici, druženju i pozitivnoj energiji koja nam je svima nedostajala. Na prvom mestu bila nam je muzika, pre svega Soul, Funk, Jazz, Hip Hop, House,… Vizuelni identitet osmislio je i realizovao mladi slikar i dizajner koji se tek bio vratio u Beograd sa studija u Firenci, Slobodan Jovanović Coba i koji je svojim plakatima, pozivnicama, slikama na zidovima kluba i estetikom osvetlio prostor u kome će se roditi klub.
Tih dana koji su prethodili otvaranju ja sam se vratio iz Londona sa privremenog rada i usavršavanja, odakle sam doneo mnogo ploča Funk, Soul i posebno Acid Jazza, novog pravca koji je zavladao londonskim klubovima i koji je na pozornicu izveo skrivene muzičke bisere 60ih i 70ih godina. Naše društvo okupljalo se u klubu Omen – na Obilićevom vencu, gde smo puštali našu muziku kojom smo terali negativnu energiju. Moma i Coba su bili redovni gosti, a sećam se večeri kada je moj brat Aki došao u Omen i sav ozaren najavio radosnu vest da je otvaranje kluba u Francuskoj sledeći vikend. Istog trenutka, čitavo društvo preselilo se nekoliko stotina metara niz dunavsku padinu u magični podrum Soul Fooda.
Moma je mali podrum Žitomlina za skladištenje uglja iskopao i napravio lep prostor sa šankom, ozbiljnim miks pultom, ozvučenjem i osvetljenjem i okupio svoje drugare da postave šank. Miks pult je poverio Cobi i pozvao pisca ovih redova da se pridruži. Mikrofon i selekciju sentimentalne (mellow madness) muzike preuzeo je Aki. Uskoro će nam se priključiti braća Marko Glušac i Steva Glušac, Pero Di Reda (DJ Peppe) i Dejan Trkulja (Trle), a povremeno se uključivati i gosti: Željko Kerleta, Vlada Ilijevski DJ Eye, Pookie, Vlada Janjić, Gordan Paunović. Priliku da prvi put stanu za gramofon, zavrte prvu ploču dobili su Milija Aćimović DJ Aćim i Ivan Božinović DJ Ike, koji će iz ovog kluba započeti samostalne karijere kao jahači na pločama.
Soul Food je bio klub u kome se negovala i puštala najnovija i najkvalitetnija muzika koju smo pre svega sami voleli da otkrivamo, slušamo i delimo bez kompromisa i povlađivanja publici. I po tome je klub bio i ostao jedinstven. Kada bi se klub toliko napunio da ne može da se mrda, pristupali bi taktici “humanog etničkog čišćenja”, puštajući spiritual jazz ili dub, čime bi brzo i uspešno raščistili prostor za nastavak uživanja.
Ubrzo je broj posetilaca prevazišao prvobitno zamišljen koncept pa je nastupila potreba za ozbiljnijom organizijom događaja, a posebno kontrolom ulaza pa je taj posao Moma poverio Đorđiju Stajkiću koji je uneo svoju zaraznu energiju u celu priču.
Najjači šank u gradu, bez kompromisa držali su Dimitrije, Gaša, Hina, Bane, Čane, Bilja. O kakvim se asovima radi, najbolje ilustruje to što bi u kritičnim trenucima (kada je DJ bio privremeno sprečen) svako od njih (a posebno brat Gogi Hinić – Hina), mogao da uskoči za gramofone i zavrti muziku tako da niko i ne primeti da je pravi DJ “ostao privremeno van stroja”. Sa druge strane Dimitrije je osim organizacije šanka, svojom kamerom i tajnim kasetofonom – slikom i zvukom zabeležio dragocene trenutke u klubu.
Sa one strane šanka ravnotežu su držali Zija, Kiwi, Ranko Bomestar, Sale Dakić, Damir Miladin, Vlasta Radulović, Nikola Filipović Fiki i Darko, Ivan Lalić Ika, Milan Muki Đurović, Boban Petronić Gipsy, Marijan Kaličanin Maki, Miki MG, Vesna Marjanović, Vladimir Milivojević Ljabana, Zoran Dimi Dimitrijević, Dragan i Dejan Novićević, Vladimir Grgurović Grga, Saša Popović Dr. Čarli, Dr. Mirić, Vladimir Mitrović Glija, Miša i Sandra Milošević, Dejan Stojičić, Sale Đorđević, Miroslav Miki Stojanović, Peđa, Špira LA, Peki Obradović, Milivoje Erić Era, Vladimir Janković Slonče, Stanko Brković, Japanac, Dragomir Milićević Mića, braća Miloš i Nenad Bjegović. Plesni podijum kontrolisali su i pokretima začinjavali: Ana Kaličanin, Vesna i Tina Aleksić, Dijana, Aleksandra Saša Erić, Zvonka Gazivoda, Slavimir Slavke Futro Stojanović, Una, Milica, Dragana, Irina Marković, Magdelena i Ivana, Maja, Srđan Anđelić aka Mjehur Ubica, Sanja Balabanović, Aleksandra Andrejević Aki, Vladimir Pišot, Nikola Niki Slijepčevič, kum Pera, Jasmina Živković Džejs, Jelena Jakovljević, Vera Vukajlović, Kaja Žutić, Mina Mitrović Glogovac, Sloba Miljević,…
Vrata su suvereno kontrolisali Željko, Mićko, Hugo, Toma Crnogorac i trudili se da klub zaista ostane slobodan, bezbedan i zaštićen od nezvanih gostiju.
Klub je odmah privukao ljude slobodnog duha, kojih je tih godina u Beogradu bilo dosta i koji su imali prirodnu želju da se sklone, saberu i udruže u nekom prostoru, daleko od ratnog požara i sveprisutne bede i sivila. Muzičari, glumci, slikari, pisci, studenti, radnici, sportisti, pustolovi svih boja našli su svoj drugi dom u podrumu zgrade u Francuskoj ulici br. 6, u kome smo provodili gotovo svaki dan.
Verovatno prvi i jedini klub koji je imao svoju sopstvenu fonoteku, koju je uspostavio i uporno obnavljao Moma, donoseći nam ploče iz Beča, na bazi informacija koje smo dobijali iz isečaka Straight No Chasera, DJ Maga, što je tada bio neverovatan poduhvat. Veliku pomoć i podršku dugujem Željku Kerleti koji mi je iz Londona slao najnovija izdanja soul, funk, jazz i latino muzike. Svima nama je ovo bila dragocena i neophodna infuzija, kako bi mogli da iz večeri u veče puštamo najbolju i najnoviju muziku sa svih meridijana.
Sećam se kada sam pustio prvi jungle sa kasete (još uvek nismo imali ploče koje su tada bile prava retkost obzirom da je žanr bio potpuno nov), a publika u trenu stala, jer nije znala šta da radi uz ovaj ludi ritam. Nešto kasnije iz Londona počinju da mi pristižu prve ploče trip-hop, jungle, drum’n’bass, a publika (uključujući i osoblje) ostajali preneraženi nepoznatim zvukom, tako da mi je čak i Moma (u šali naravno) sakrivao ploče, kako bih skratio set.
Ubrzo smo počeli da pozivamo i goste iz inostranstva, drugare disk džokeje, muzičare, pa su tako tamo gostovali Patrick Forge, Kev Beadle, Slam DJ’s, specijalni gost Roy Ayers, a od domaćih bendova tu su stasali: Plejboji, Confused, Exstasi u kojima su svirali Ogi Radivojević, pokojni Nebojša Zulfikarpašić Keba, Rale, Škopi, a dragi i redovni gosti bili Milan Mladenović, Antonije Pušić Rambo, Goran Ljuboja Trut, Miško D’boy Mihajlovski,… I po tome je Soul Food bio i ostao jedinstven klub u istorji Beograda, bio je mesto u koje su muzičari dolazili da slušaju muziku, uživaju i upijaju zvuke i energiju.
Ponedeljkom klub nije radio, ali nas to nije sprečavalo da se i onda nalazimo, a sestre Stajkić – Suzana i Marija donele bi svoje posuđe, špagete, povrće i đakonije i zakuvale svoje nezaboravne pašte – da bi događaj ubzo postao poznat kao Gastro Dizastro, popodnevno druženje uz divnu hranu, piće i naravno, muziku.
Energija koja se stvarala u samom klubu daleko je prevazilazila prostor u kome je nastajala, pa su počela gostovanja, a prvo je bilo legendarno putovanje u Niš na poziv našeg drugara Dejana Gavrilovića Gavre, sa gostovanjem na lokalnim televizijama i klubu Lucifer. Klub je tog vikenda bio zatvoren, a svi zaposleni, disk džokeji, čuvari šanka, ljudi na vratima i najverniji članovi seli u vozila i krenuli put grada na Nišavi. Gostovanje je ponovljeno i naredne godine na bazenima van grada. Ostalo je istorija.
Klub je zatvoren leta 1996. godine, sa velikom žurkom na Adi Bojani koja je trajala nedelju dana. Nakon zatvaranja kluba mnogi članovi će se raseliti po svim meridijanima, a neki otići gore na nebo. Mi koji smo ostali nastavili smo svojim putem, ali još uvek čuvamo plamen i puštamo muziku koju volimo, prenoseći energiju novim, mlađim generacijama.
Vremena su se za ovih 30ak godina promenila, one zemlje u kojoj je nastao naš Soul Food više nema, a Beograd je danas neki sasvim drugi grad. Ipak iz energije Soul Fooda nastaće neka nova mesta kao što su Industrija, Bitef Art Caffe, Plastic, Mladost, Ludost, Gajba, Joker, Supermama Joint, 20/44, Strogi Centar,…
Na ovom mestu sećamo se svih divnih ljudi koji su dali svoju energiju a više nisu sa nama: Marka Glušca, Dragana Đukića Đuke, Draška Uzelca, Kiwija velikog, Svetomira Pajića Kiwija, Marije Mace Kecman Filipović, Nebojše Kebe Zulfikarpašića i svih dragih nam ljudi koje nisam stigao da pomenem, a ostaju u našim srcima, nek im je večna slava.
Iskreno izvinjenje svim dragim ljudima koje nisam stigao da pomenem, ali koji znaju koji su i koje se nadam da ponovo vidim uskoro.
Tekst: Vladimir Đelić DJ Chile
Fotogrfije: Press Promo