Grotto pripreme za ADE 2023 su počele još u maju mesecu ove godine. Neki bi rekli da je možda previše rano, a neki da je čak i kasno za organizaciju.
Ispostavilo se tačno i jedno i drugo, tako da možemo reći da smo imali dosta sreće i uspeli na vreme da rešimo sve neophodno, uključujući avio karte po nešto povoljnijim cenama kao i smeštaj u privatnom stanu (polu-prijateljska kombinacija), jer su već tada u junu mesecu svi iole „pristupačniji” javni smeštaji u Amsterdamu odavno bili popunjeni. Od strane organizatora smo imali obezbeđen Press Pro Pass koji nam je obezbedio ulaz na konferencije i gotovo svaki događaj (uz par restrikcija).
Došao je i taj oktobar, brže nego što smo mislili, a time i lagano pakovanje i fizičko-psihičke pripreme za sve što nas je čekalo tokom najavljenih 5 dana i 5 noći ADE festivala. Plan obilaženja događaja je uspešno osmišljen, dakle postojao je, iako smo bili svesni da se najverovatnije neće odigrati baš sve kako smo zamislili, ali hajde da vam prepričamo kako je to sve proteklo. 🙂
Sreda je, 18. oktobar, stigli smo u Amsterdam. Očekivano oblačan i hladnjikav dan, pregršt događaja za posetiti u Grotto planeru, a premalo vremena, tako je započeo naš prvi susret sa ADE-om. „Srećom”, prvi dan za nas je bio u znaku samo jednog specijalnog događaja srednje veličine – Tinlicker & Metropole Orkest Live.
Nakon pomalo konfuzne organizacije oko preuzimanja Press akreditacija i odlaska u smeštaj konačno smo mogli da se opustimo i lagano započnemo Amsterdam Dance Event turneju.
Prva stanica nam je bio Black Hole Pop Up Store, jedan manji i simpatičan lokal u kojem su svi koji prate ovaj 25 godina aktivan lejbl mogli da svrate i poslušaju Guest Mix nekog od trance artista koji su se uživo smenjivali za DJ pultom. Merchandise u obliku odeće, knjiga, diskova i ploča su takođe bili dostupni za kupovinu na licu mesta. Nakon kraćeg druženja sa trance ekipom uputili smo se u epicentar prve večeri.
Melkweg muzički prostor je bila lokacija gde je ovaj sjajan Live preformans od strane Tinlicker dua i renomiranog Metropole Jazz-Pop orkestra bio rezervisan. Ova dvorana je definitivno savršen izbor za koncertni oblik nastupa kojem smo prisustvovali. Ideja čitavog koncepta je bio rearanžman poznatih pesama Tinlickera kako bi zajedno sa kompletnim orkestrom svaka kompozicija zvučala osveženo i malo drugačije od onoga na šta smo već navikli u striktno digitalnom obliku.
I zaista su uspeli u tome. Možete pročitati naše utiske i pogledati kako je sve to izgledalo u sklopu Grotto instagram objave ispod:
View this post on Instagram
Bili smo oduševljeni celokupnom večeri, jer za onako nešto je potrebno pripremati se sigurno godinu dana unazad. Svaki takt, vokal, muzičar su bili perfektno sihronizovani, tako da je cela sala ostala bez daha. Ništa nije bilo ni nalik tipičnom DJ nastupu po kojem je ovaj dvojac inače poznat. Između svake pesme postojale su kratke pauze ne bi li se artisti pripremili za sledeću kompoziciju. Ni gromoglasan aplauz publike nije izostao nakon svake pesme tokom ovih sat i po vremena.
Otišli smo zadovoljni, još uvek poprilično sveži i spremni da napunimo baterije za sutrašnji aktivan dan.
Drugi dan, četvrtak, bio je rezervisan za kombinaciju zabave i networkinga koji je isplaniran i posebno koristan za našu koleginicu Ninu koja već neko vreme radi jedan deo PR poslova za „Black Hole Recordings”, kao eksterni saradnik. S obzirom da smo uz Pro Pass mogli da pristustvujemo skoro svakom dešavanju, uključujući i konferencije, odlučili smo da poslušamo intervju sa Blessed Madonnom, koji je vodio Dave Clarke. Pitanja su bila jasno definisana i nadasve jednostavna (iako iskreno to nismo baš očekivali od Dave Clarke-a), ali su odgovori bili vrlo zanimljivi i zabavni.
Pošto smo i to iskusili, uputili smo se do privatne koktel žurke za Black Hole zaposlene, artiste, medije i partnere. Kako Nina radi već 8 meseci za ovu izdavačku kuću, bilo je neizbežno da provedemo par sati na na ovom mestu, popijemo par pića, pojedemo preukusan ketering koji se služio ceo dan i popričamo malo sa ljudima iz industrije. Lepo organizovana, privatna žurkica gde je laganiji Progressive fazon vrteo njihov odabrani DJ. 🙂
Odmah nakon toga se desila još jedna veoma zanimljiva poseta koja nam je bila u planu – „Armada” izdavačka kuća. Armin van Buuren je tokom 10 sati snimao i prenosio njegov A State Of Trance Radio Show Live, u svom studiu. Došli smo na poslednja 2 sata i uživo gledali kako jedan proces snimanja radio emisije izgleda – produkcija, konverzacija između artista, vođenje programa i sve to uz brdo fanova koju su bili u studiju tik pored Armina i đuskali uz aktuelna izdanja.
Armin je naravno poslednjih sat vremena bio za mix pultom, ubrzao tempo i vrteo raznolike stilove, od Uplifting Trance-a, preko Tech Trance-a, pa sve do malo komercijalnijeg zvuka.
Sve u svemu, lepo iskustvo stajati pored tako velikog imena kao što je Van Buuren koji je sve vreme bio nasmejan, prizeman i jako zabavan.
Veče ne bi bilo kompletno da nismo otišli na pravu festivalsku žurku, a ovom prilikom smo odabrali „DGTL Records” događaj. NDSM Warehouse je lokacija koja je poprilično udaljena od centra, a pogotovo od našeg smeštaja i trebalo nam je dosta vremena da stignemo od Armade do tog hangara. Oko ponoći smo došli na lokaciju i imali smo šta da vidimo, ogromne redove u kojima su stajali ljudi koji su kupili karte za ovaj događaj. Čekalo se po minimum sat vremena kako bi ušli da čuju Bicep i Dixon-a, zvezde večeri.
Srećom, ovde nam je Pro Pass dosta pomogao, jer je postojao poseban ulaz za one koji su dali malo više novca za ceo ADE, uključujući i naš press. Da ne zaboravimo da spomenemo da je na svakom većem događaju potrebno bukirati i ormariće (locker-e) za čije korišćenje je bilo potrebno izdvojiti od 7 EUR do 15 EUR. Sumanuto, zar ne? Ali izbora nema, hladno je i svi nosimo jakne i kapute tako da smo bili „primorani“ da dajemo novac za ovako nešto.
Kako god, došli smo na sam početak Bicep seta i ovaj dvojac je u svom specifičnom i modernizovanom fazonu već uveliko „palio“ publiku, a hala je bila i više nego solidno puna. Uz Bicep prepoznatljiv stil, tu je bilo i dosta elektro breakbeat momenata koji su uglavnom sjajno zvučali sve do jednog trenutka kada je ovaj duo počeo previše da eksperimentiše.
Tada smo odlučili da prošetamo do drugog stejdža i zatekli Massimiliana Pagliaru i oduševili se House zvukom uz koji su apsolutno svi zatečeni na danceflooru đuskali. Sjajna i opuštena atmosfera uz jako lep muzički vibe.
View this post on Instagram
Kako je došlo vreme da na glavnoj bini nastupi naš omiljeni DJ te večeri – Dixon, jako brzo smo se vratili na istu da ga čujemo. Možemo samo reći da je čovek ODUVAO! Ređao je savršene trake na savršen način od početka do kraja. Taman je to falilo da žurka bude kompletna. Nakon Dixonovog seta uputili smo se ka smeštaju, jer smo već fino zaglavili, a treba preživeti još naredna 3 dana i 3 večeri.
Nakon 5 sati spavanja dočekao nas je novi dan, petak, verovatno najluđi po pitanju događaja koji su se nanizali u našem kalendaru. Bilo je apsolutno nemoguće da posetimo sve što smo zamislili, jer je bilo dosta poklapanja koja su nas pored kišovitog vremena dodatno frustrirala. Hteli smo da odemo na nekoliko događaja koji su se dešavali u slično vreme, a pošto je to bilo neizodljivo izbor nam je u toku večeri spao na veliku Love Land Paradise žurku sa Jamie Jonesom, Hot Since 82-om i na nešto intimniju Lost Miracle žurku sa Sebastien Legerom i Roy Rosenfeldom.
Lost Miracle je ipak presudio na kraju, pretežno zbog lokacije na kojoj se nalazio, a i znali smo da sa ovom ekipom gotovo pa sigurno neće biti greške, muzički gledano. Na glavnom stejdžu su Leger i Rosenfeld radili b2b DJ set i tvrdimo da su savršen tandem, a imali su i odličan Warm Up za koji je bio zadužen Simon Vuarambon, kao i sjajan outro set koji je izvrteo Eli Nissan.
View this post on Instagram
Celo veče je bilo u Progressive znaku, uz sjajnu muzičku gradaciju. Lokacija u okviru koje je ova žurka bila smeštena je Arena Hotel, zaista hotelska zgrada od čijih nekoliko prostorija je napravljen klub sa 2 stejža i galerijom. Onako, ušuškana kućna atmosfera, uz dosta starije ekipe koja tačno zna koga je došla da sluša i zbog čega. Mnogo osmeha, plesa i random upoznavanja.
Dok su Ledger i Rosenfeld nešto laganije vozili publiku na glavnom stejdžu, sporedni manji stejdž je bio rezervisan za malo brži Progressive koji sadrži i Trance elemente i sjajnog DJ Antrima (između ostalih) koji je energičnije vozio kroz noć. Nismo mogli da se odlučimo koji stejdž nam je bio bolji na kraju večeri. Svakako smo sa osmehom završili 3. dan ADE-a.
Opet uspešnih 5 sati spavanja, buđenje, hrana i lagano putovanje ka doku, gde nas je čekao brod kako bi se ukrcali na UV žurku u režiji WATT ekipe, organizovanu od strane Paul Thomasa, idejnog tvorca ove Progressive etikete, koja je u poslednjih par godina doživela toliko ekspanziju i podršku od strane najvećih imena koja predstavljaju ovaj zvuk.
Nažalost, Trilucid duo koji je bio deo originalnog Line Up-a je zbog privatnih problema morao da otkaže nastup, pa su Paul Thomas i Fadi aka Das Pharaoh (inače vođa primarnog label-a pod kojim stoji UV, FSOE) puštali zajedno duže nego što je bilo planirano. Ne možemo da se žalimo, svih 5 sati koliko je plovidba trajala bila je čista uživancija, iako je napolju padala kiša i duvao jak vetar. Odlična i raznovrsna muzika koja upada u progresivni koš u kombinaciji sa Melodic Techno i Trance momentima je bila savršeno umiksana kako bi publika bila na nogama sve vreme. Iako veoma teško dostupne i sa ograničenom slobodom kretanja ove žurke na brodu su zaista nešto posebno!
View this post on Instagram
Plovidba je u nekom momentu morala da se završi, a mi smo otišli da prezalogajimo nešto pre nego što nastavimo putešestvije.
Nakoh večere i druženja sa ekipom, opet smo imali problem da donesemo odluku gde idemo dalje te večeri. Gotovo da smo već čvrsto isplanirali (par meseci unazad) da odemo na dugo čekanu Anjunadeep žurku dok nam se u glavu nije „ubacio“ Maceo Plex sa svojim petočasovnim setom u okviru „Audio Obscura” žurke. S ozbirom da nam je ADE do tog momenta uglavnom bilo u znaku Progressive House muzike, a svakako volimo Maceo Plexa, prelomili smo i odlučili da ipak odemo u RAW fabriku i slušamo Maceo-a i Raxon.
Nismo očekivali da će žurka biti smeštena u takoreći garaži samog prostora, imajući u vidu da postoje 2 bine od kojih je jedna novooformljena samo za ADE. Šta da kažemo za prostor – dosta zanimljiv underground, mračniji, momenat, sa ultra niskim plafonima, uz možda malo i klaustrofobični vajb za one koji imaju problem sa tim. Recimo da je nalik nekom pravom Techno ili Minimal klubu većih dimenzija, samo u festivalskom izdanju. Sreća pa je prostor veoma širok i da se muzika dobro čuje gde god da se nalazite. Jedina mana su po nama ti jako niski plafoni, jer ukoliko niste na barem 10 metara od bine, nećete videti ništa osim svetla (na kraju tunela :D).
View this post on Instagram
Mi smo ipak morali da se proguramo napred, blizu bine, ne bi li videli i malo usnimili DJ-eve dok nastupaju. Raxon je zagrevao masu prvih 2 sata i uradio je tako savršen Warm Up set da smo bili oduševljeni i sa nestrpljenjem iščekivali da čujemo šta će Maceo da nam predstavi tokom narednih 5 sati.
E sad, tu sledi naše blago razočarenje. Macea pomno pratimo i slušamo već dobrih 14 godina unazad i znamo vrlo dobro kako inače vrti muziku i šta sve ume i može da priredi publici koja ga sluša. Međutim, okvirno, poslednje 2 godine često ima neke muzičke poluispade i takoreći „na silu odrađene” setove. U prvih sat i po vremena seta uvezao je sve što verovatno i ne bi smelo da se uveže, odlazio je često i u previše komercijalni zvuk, malo spuštao pa dizao publiku i konstantno nekako zbunjivao – flow nije postojao.
Tek nakon 90ak minuta je uhvatio neku nit i normalu gde je set kretao da dobija neku poentu i pravi tok. S obzirom da je puštao skoro 5 sati te večeri nismo želeli da se forsiramo i ostajemo do kraja. Ne možemo znati kako je izgledalo poslednjih sat i po vremena njegovog seta, ali se nadamo da je bilo dobro i da je bar nastavio onako kako je druga trećina zvučala, dok smo još uvek bili prisutni.
View this post on Instagram
Naš generalni zaključak do tada: Raxon 10, Maceo 6. Odlazimo da spavamo ne znajući gde ćemo sutra, jer nam je planirana plovidba sa našim miljenikom Guy J-em „otpala” zbog trenutne situacije u Izraelu, gde Guy nije mogao da se pridruži ADE-u i WATT žurci ove godine, na opštu žalost svih onih koju su kupili karte…
I dalje neizmerno tužni zbog toga i shvatajuću da definitivno ne možemo da odemo na Audio Obscura žurku u poznatom LOFT-u (zbog jako malog kapaciteta samo oni koju su kupili karte na vreme ovde mogu da prisustvuju) odlučujemo se da odemo na nešto gde sigurno nećemo pogrešiti. To je naravno Eelke Kleijn i njegova Days Like Nights žurka. Veče smo započeli na istoj lokaciji kao prethodni dan (što je bilo jako čudno s obzirom na zvuk koji nas čeka) sa Miss Monique koja je vrtela svoj, nama lično ne baš toliko omiljen, Melodic Techno fazon, uz nekoliko finiih Progressive izdanja koje je provukla (na našu radost). Naravno, poslednjom trakom u setu isplanirano je napravila kvalitetnu uvertiru za jednog od najcenjenijih producenata današnjice, sa novom trakom Jorisa Voorna „You & I”.
View this post on Instagram
Eelke Kleijn je od prve trake oduševljavao publiku koja je sve vreme đuskala uz osmeh. U svom tročasovnom setu se prošetao kroz različite House podžanrove na tako lagan i diskretan način, kako samo on ume. Ovog puta smo bili u backstage-u tako da smo imali i bolji pogled na publiku i reakcije iste, pa imamo i kadrove iz tog ugla. 3 sata za ovog čoveka je premalo, zar ne? Vreme je brzo prolazilo, a mi, iako umorni, đuskali smo non-stop jer je Eelke tačno znao način na koji se radi ovaj „posao”. Možemo reći sjajan završetak ADE-a i ako pitate Ninu svaki ADE treba da se završi sa ovim čovekom. Na našu sreću „Days Like Nights” žurka je trajala do 23h tako da smo mogli da se vratimo u smeštaj u dogledno vreme i fino naspavamo.
View this post on Instagram
Sve u svemu, jedno jako lepo iskustvo, skupo uistinu, stoga ne baš pristupačno svima. Imamo osećaj da ćemo se uskoro ponovo družiti, sledeće ili neke druge godine – nebitno je ali vidimo se opet zasigurno. Do tada, naš je savet svim zaljubljenicima u muziku da ako ikako možete posetite ovaj hram elektronske muzike, skupljate novac na vreme i bukirate ovaj festival čim pre. Cene u Holandiji nisu za šalu a da li je ADE vredan? Po nama apsolutno jeste! A na vama je da prosudite.
Featured Photo: ADE
