Šta se desi kada reditelj ne želi glumu rejva — već pravi rejv, sa ljudima koji taj svet žive godinama? Upravo to je uradio Óliver Laxe u filmu Sirāt, naslovu koji je ušao u trku za Oscar sa nominacijama za Best International Feature Film i Best Sound.
Za potrebe filma, Laxe je okupio stotine pravih rejvera da učestvuju u scenama besplatne žurke, a snimanje se pretvorilo u višednevno iskustvo u kojem je, po njegovim rečima, muzika trajala danima.
Prava party atmosfera, ne filmska imitacija
U intervjuu za Interview Magazine, Laxe objašnjava da su organizovali stvaran rejv i da su svi znali da se snima — ali muzika nije stala danima, dok nisu osetili da imaju dovoljno materijala.
The Guardian dodatno pojašnjava kako su mu sami rejveri rekli da je za autentičnost ključno da muzika ne prestane tri dana — što govori koliko je produkcija išla daleko da uhvati pravu kulturu klabinga umesto stilizovane verzije.
Lokacija: pustinja u Maroku, rejv kao deo radnje
Prema više izvora, ključne scene su snimane u pustinji u Maroku, gde film prati oca i sina u potrazi za nestalom ćerkom (Mar/Marina), dok rejv kultura postaje pozadina i katalizator njihove potrage.
Ovaj okvir Laxe koristi kao nešto više od estetike: rejv je prikazan kao prostor zajednice, ali i mesto u kojem se otvaraju teme eskapizma, ranjivosti i granica tela (i ega).
Ko je puštao muziku u filmu?
Jedan od DJ-eva pozvanih da svira u tim party scenama bio je Sebastian Vaughan, poznatiji kao 69db, povezan sa Spiral Tribe free party konceptom — detalj koji je dodatno učvrstio kredibilitet onoga što gledamo na ekranu.
Drugim rečima: ovo nije filmski rejv sa generičnim zvukom u pozadini — već pokušaj da se uhvati specifična energija i kontinuitet scene.
Film će prvo biti prikazan u Engleskoj počev od 27. februara, a onda slede i svetske premijere.