Sam Paganini je jedno od onih imena koje već godinama ima težinu i u underground klubovima i na velikim festivalima. Italijanski DJ i producent izgradio je karijeru kroz izdanja za Plus8, Cocoon i Drumcode, a trake poput „Rave” učinile su ga stalnom referencom kada se priča o modernom techno zvuku.
Nije samo veliko ime, već autor sa jasnim identitetom
Kada domaća publika čuje ime Sam Paganini, najčešće se prvo pomisli na „Rave”, na gusti groove, na mračni peak-time pritisak i na one setove koji ne zavise od trenda, već od kontrole prostora. I upravo je tu suština njegove važnosti. Sam Paganini nije izvođač koji je preživeo jednu eru techna, već autor koji je uspeo da poveže više generacija klupske muzike: od kasnih devedesetih i ranog crossover uspeha, preko velikih techno labelova, pa sve do sopstvenog izdavačkog identiteta kroz JAM. On DJ, muzičar i producent elektronske muzike iz Italije, dok njegova zvanična biografija potvrđuje da je vlasnik labela JAM i jedno od retkih italijanskih imena koje je pod sopstvenim imenom objavljivalo za Plus8, Cocoon i Drumcode.
Na sceni ima mnogo izvođača koji imaju nekoliko viralnih traka, ali znatno manje onih koji imaju jasan autorski potpis i kontinuitet. Paganini spada upravo u tu drugu grupu: njegova muzika nije zasnovana samo na energiji, već na ideji kako groove treba da radi u klubu, kako napetost treba da raste i kako set treba da se gradi tako da telo reaguje pre nego što razum stigne da analizira šta se dešava. Zato njegovo ime i dalje ima težinu i u velikim festivalima i u ozbiljnim klupskim prostorima. Zvanična biografija navodi njegove nastupe u klubovima kao što su Berghain, Fabric, Amnesia, Cielo i Fabrik, kao i na festivalima poput Awakeningsa, Time Warpa, Sonusa, Tomorrowlanda i Ultra Miamija.
Početak priče: od bendova i instrumenata do DJ pulta
Iako ga danas gotovo svi prepoznaju kao techno izvođača, njegov odnos prema muzici nije počeo u klubu, već mnogo ranije. U jednom starijem intervjuu navodi se da je još sa 15 godina svirao bubnjeve, gitaru i klavijature u različitim rock bendovima pre nego što ga je DJ-ing potpuno povukao. Taj podatak je važan zato što pomaže da se razume zašto njegova produkcija često deluje „muzički” čak i kada je vrlo funkcionalna za dancefloor. Kod Paganinija ritam nikada nije samo metronomska sila; u njegovim trakovima gotovo uvek postoji osećaj kompozicije, dinamike i aranžmanskog luka.
Ta rana instrumentalna pozadina kasnije se spojila sa fascinacijom elektronskom scenom, a naročito sa estetikom labelova koji su definisali evropski i svetski techno. U razgovoru za DMC World, Paganini kaže da je kao mlad kupovao svaki vinyl sa Plus8 ili Plastikman logom i da mu je izdanje za Richieja Hawtina predstavljalo ostvarenje sna. To nije nebitna anegdota, već ključ za razumevanje njegove karijere: Sam Paganini nije došao do velikih labelova slučajno, već je do njih stigao kao autor koji je od početka znao kakav zvuk želi da gradi i gde želi da pripada.
„Zoe” je bio prvi veliki signal da se pojavljuje ozbiljno ime
Šira priča o Samu Paganiniju praktično ne može da počne bez „Zoe”, trake koju je objavio pod aliasom Paganini Traxx. Njegova zvanična biografija „Zoe” označava kao prelomni trenutak još od 1996, dok Official Charts beleži da je singl 1997. stigao do 47. mesta na UK Singles Chart i do 3. mesta na Official Dance Singles Chart. Drugim rečima, mnogo pre nego što je postao sinonim za moderan techno groove, Paganini je već imao međunarodni proboj i pesmu koja je uspela da izađe iz uskog klupskog kruga.
„Zoe” pokazuje da Sam Paganini nikada nije bio autor jednog formata. Danas ga publika uglavnom vezuje za tvrđi, mračniji i direktniji techno, ali njegov razvoj nije linearan. On nije neko ko je od prvog dana pravio samo peak-time muziku. Naprotiv, njegova karijera od početka pokazuje spremnost da pređe granice uskog žanrovskog očekivanja i da pronađe melodiju ili motiv koji mogu da žive i van usko definisanog klupskog trenutka. Upravo zbog toga njegova kasnija techno faza ne deluje kao puka rutinska proizvodnja, već kao svesno izgrađen identitet.
Plus8, Cocoon i Drumcode nisu samo reference, već potvrda statusa
Kada se govori o Samu Paganiniju, često se samo nabrajaju labelovi na kojima je objavljivao. Međutim, kod njega ta lista zaista nešto znači. Richie Hawtin ga je 2011. doveo na Plus8 kroz „Cobra” EP, a Sam je kasnije i sam objasnio da je upravo posle tog izdanja upoznao Adama Beyera, koji je tražio novu muziku i na kraju objavio njegov „Prisma” EP na Drumcodeu. Uz Plus8 i Drumcode, tu je i Cocoon, za koji je objavio „Body To Body” EP. To su tri imena koja nisu važna samo zbog prestiža, već zato što predstavljaju tri različite, ali ključne linije razvoja savremenog techna.
Sam Paganini je jedini italijanski izvođač koji je pod sopstvenim imenom objavljivao za Plus8, Cocoon i Drumcode. To je više od kurioziteta. To govori da je Paganini uspeo da bude dovoljno autentičan za različite techno škole, a opet dovoljno jasan da svuda ostane prepoznatljiv. Za publiku u Srbiji, koja je godinama navikla da prati i čvrsti techno i house/techno hibridne forme, to znači da Sam Paganini nije jednodimenzionalan booking, već izvođač čija karijera ima dubinu i kredibilitet.
„Rave” je razlog zbog kog ga zna i publika koja ne prati techno opsesivno
Ako postoji jedna traka koja je Sama Paganinija definitivno izgurala iz okvira cenjenog producenta u prostor globalno prepoznatljivog imena, onda je to „Rave”. Pesma je uzeta sa LP-ja Satellite postala instant klasik i više od dva meseca bila broj jedan na Beatport Techno listi, a više od godinu i po zadržala na ukupnoj chart listi. Kada je 2022. izašao remix koji su uradili Adam Beyer i Layton Giordani, „Rave” je postala najprodavanija traka te godine.
Ali razlog zbog kog je „Rave” ostao relevantan nije samo statistika. Ta traka radi ono što retko koja techno pesma uspeva: dovoljno je sirova i hipnotička za klub, ali ima motiv koji publika odmah pamti. Zbog toga je postala deo šire klupske kulture, a ne samo DJ alata. Sam i sam u novijim objavama opisuje „Rave” kao vrhunac svoje karijere, ali je zanimljivo da kasnije u intervjuima jasno kaže da nikada nije želeo da pravi „Rave Part 2”. To je odlika ozbiljnog autora. Umesto da do kraja života reciklira sopstveni najveći hit, Paganini je nastavio da gradi katalog koji pokazuje širinu i promenu.
Albumi najbolje pokazuju da Sam Paganini nije samo DJ-tool producent
Ko Sama Paganinija poznaje samo kroz singlove, propušta možda i najbolji deo njegove priče. Njegova zvanična diskografija na sajtu navodi četiri ključna studijska albuma: Satellite iz 2014, Zenith iz 2017, Reflections iz 2020. i Light+Shadow iz 2021. Upravo kroz te albume vidi se koliko je njegov zvuk širi od jednostavne etikete „dark techno”. Satellite donosi ono što mnogi fanovi i danas smatraju njegovim klasičnim periodom, sa trakama poput „Rave”, „Lotus”, „Dusty” i naslovne „Satellite”. Zenith je ujedno prvi full-length na njegovom labelu JAM, čime je pokazao da želi i potpunu autorsku kontrolu nad sledećom fazom karijere.
U intervjuu za We Rave You, Paganini objašnjava da je Satellite bio savršena slika zvuka tog trenutka, ali i da mu je dosadno da koristi istu zvučnu ideju u dve trake, zbog čega svaki novi album počinje od nule. U istom razgovoru kaže da je Zenith nastavio tu logiku, dok je Reflections, sniman tokom lockdowna, zamišljen kao introspektivan album koji nije pravljen za dancefloor. Zatim dolazi Light + Shadow, koji je podeljen na dve polovine — dnevnu i noćnu — kao metaforički odnos svetla i tame. Sama struktura nam govori da se u „light” delu nastavlja refleksivna, emotivnija linija, dok se u „shadow” delu vraća direktnije klupskom impulsu.
To je možda i najbolji dokaz zašto Sam Paganini ima toliku težinu. Neki producenti ostanu zarobljeni u formuli koja radi. On očigledno ne želi to. Njegova karijera pokazuje da može da napravi veliki festival/club anthem, ali i album za pažljivije, noćno slušanje. Za publiku koja zaista voli elektronsku muziku, a ne samo vikend-hype, upravo je ta širina najzanimljiviji deo njegove diskografije.
Zašto ga morate čuti uživo
Najkraći odgovor glasi: zato što kod Sama Paganinija postoji ravnoteža između kredibiliteta i neposrednosti. Njegove trake imaju dovoljno karaktera da ih poštuju ljudi koji duboko prate techno, ali i dovoljno jasnu fizičku energiju da ih oseti publika koja možda ne zna sve kataloške brojeve i label istoriju. To je redak spoj. Na jednoj strani imate autora koji je prošao kroz Plus8, Cocoon i Drumcode i kasnije izgradio sopstveni label; na drugoj imate producenta koji je napravio jednu od najprepoznatljivijih techno traka poslednje decenije i nije ostao zarobljen u toj jednoj formuli.
Za našu publiku postoji i dodatni razlog. Naša scena tradicionalno dobro reaguje na izvođače koji znaju da spoje groove, napetost i emotivni naboj bez preterivanja. Sam Paganini pripada upravo toj liniji izvođača. Njegova muzika nije sterilna, ali nije ni jeftino agresivna. Ona ima težinu, ali i disciplinu. Zato njegovi setovi ne deluju potrošno ni posle više godina, i zato njegovo ime i dalje zvuči kao booking koji nosi događaj, a ne samo kao još jedna stavka na plakatu.
Sam Paganini u Beogradu
View this post on Instagram
Sam Paganini će nastupiti u Beogradu, u klubu Kran, u subotu 18. aprila. Domaću DJ podršku pružiće Ilija Đoković i Commissar Lag. To je odlična prilika da jednog od najprepoznatljivijih italijanskih techno autora čuje upravo u prostoru u kom njegov zvuk može da dođe do punog izražaja. Karte možete kupiti na ovom linku.