Kada govorimo o novoj generaciji regionalne elektronske scene, jedno ime se izdvaja posebnom dinamikom, tehničkom preciznošću i unikatnim muzičkim backgroundom. Lubnya je bubnjarka i DJ-ica iz Mostara čija je strast prema muzici prisutna još od ranog detinjstva, a ta ritmička podloga oseti se u svakom taktu koji danas plasira iza pulta. Od 2020. godine, ona aktivno osvaja publiku i gradi status jednog od najuzbudljivijih i najoriginalnijih novih glasova u savremenoj elektronskoj muzici.
Njen prepoznatljivi muzički potpis ne poznaje striktne granice — Lubnya se suvereno kreće kroz žanrove kao što su Detroit techno, breakbeat, hypnotic techno, ali i afrobeat, progressive house i dub techno. Svaki njen nastup pažljivo je osmišljeno zvučno iskustvo u kojem ritam postaje čista emocija, vođena dubokom intuicijom i sirovom strašću prema zvuku.
Ove godine, njen talenat i autentičnost će ispuniti plesni podijum na jednoj od najatraktivnijih lokacija u Garden of Dreams univerzumu, kultnom Krovu Svjetlosti, deleći binu sa rumunskim virtuozom Prikuom.
Pred dolazak i nastup na Garden of Dreams Festivalu 2026, razgovarali smo sa Lubnyom o žanrovskoj evoluciji, važnosti Garden platforme za umetnike iz BiH, te o tome kako planira hipnotisati sarajevsku publiku visoko iznad užurbanih gradskih ulica.
Tvoji setovi su poznati po neverovatnoj fluidnosti i nepredvidivosti. Kako izgleda tvoj proces traženja muzike u eri hiperprodukcije, gde pronalaziš one trake koje imaju dušu i koje mogu promijeniti energiju na podijumu u sekundi?
Muzika me uvek pronađe pre nego što ja pronađem nju. Kada čujem traku koja ima dušu, osetim je i kroz telo, kao lagani udar negde iznutra. Kao da te neko na sekundu izbaci iz ravnoteže. E, to su zapravo momenti koji menjaju energiju na podijumu u sekundi. I duboko verujem da publika uvek prepozna kada ti stvarno veruješ u ono što puštaš.
Nikada ne jurim kvantitet. Kopam i tragam za trakama svuda, i uvek u potrazi čekam taj osjećaj – onaj koji te malo protrese, malo omekša. I u momentu kada takve trake puštam na podijumu, ako sam ga ja stvarno osetila, publika će ga osetiti još jače.
View this post on Instagram
Sviraš na različitim formatima događaja. Koliko tebi lično arhitektura prostora i okruženje diktiraju selekciju i način na koji komuniciraš sa publikom? Da li više uživaš u intimnim klubovima ili na velikim Open Air binama?
Činjenica je da prostor diktira i govori određene stvari pre nego što pustim ijednu traku. Osećam ga kroz zvuk, kroz način na koji se ljudi kreću, kroz energiju u zraku. I svaki prostor nosi svoju čar i jednako se veselim svakom.
U intimnim klubovima volim ići dublje, sporije graditi priču, ostaviti mesta tišini između kickova, pustiti emociji da se uvuče pod kožu. To su oni momenti kad se sve malo zamagli i ljudi se izgube u sebi. Na Open Air varijantama dolazi sasvim druga verzija mene, slobodnija, šira, gotovo filmska. Kao da dišeš zajedno sa nebom. Ne bih rekla da više volim jedno ili drugo, samo su to dva različita jezika kojima pričam istu priču.
Ako uporediš svoj zvuk od pre nekoliko godina i ovaj koji živiš danas, šta se ključno promenilo u tvojoj percepciji elektronske muzike? Koje su to nove nijanse i žanrovi koji te danas najviše inspirišu?
Pre nekoliko godina bila sam više fokusirana na groove i tehničku stranu. Ne tražim više savršen groove nego trenutak koji te pogodi negde u dubini, i ostane tu još dugo nakon seta. Danas me više zanima emocija i narativ. Moj zvuk je postao mekši, ali i hrabriji. Nikada se nisam pridržavala granica žanrova. Volim sudare. Volim se igrati i mešati stvari koje na papiru možda ne idu zajedno, na primer nešto nežno pa odjednom sirovo, nešto melodično pa potpuno razbijeno. Inspiraciju nalazim u kontrastima, između tame i euforije. Tu se, po meni, događa magija.
Domaća publika važi za jednu od najenergičnijih, ali i najzahtjevnijih u regionu, jer prepoznaje iskrenost za pultom. S kakvim emotivnim narativom i kakvom „tajnom municijom” stižeš na ovogodišnji Garden of Dreams Festival?
Uvek dolazim sa nečim što još nije do kraja objašnjeno ni meni, tako da bih rekla da je to više osećaj nego plan. Na nastupe ne dolazim da impresioniram, nego da se povežem, i smatram da publika to uvek može osetiti kod DJ-a kog sluša. U zadnje vreme me vuče napetost između nežnog i sirovog, kao kad se nešto gradi i samo čekaš trentak da pukne. Volim kad set diše, kad ima prostora, pa onda iz tog prostora nešto iskrsne i pogodi te jače nego što si očekivao. Ne oslanjam se na sigurne stvari, više volim igru s muzikom koja ima karakter, čak i ako nije „očigledna”.
Na ovogodišnji Garden stižem baš sa takvom energijom: malo misterije, malo topline, malo haosa,… Ali sve nekako povezano. Kao san koji ne želiš prebrzo da se završi.
Festival ove godine slavi zajedništvo, snove i povezivanje kroz muziku. Kada bi tvoj predstojeći set mogao poslati samo jednu jedinu poruku ljudima na podijumu, kako bi ta poruka glasila?
Ako nešto želim da ostane sa ljudima nakon svega, to je osećaj da su stvarno bili tu. Da su na par sati zaboravili sve što ih vuče van tog trenutka, i samo pustili sebe da osete. Muziku. Prostor. Jedni druge.
Ne mora biti sve glasno. Nekad su najjači oni tihi momenti kad se samo pogledaš sa nekim i znaš da ste na istoj frekvenciji.
Lubnya @Instagram
Naslovna fotografija: Lingographer