Jedan od najpoznatijih slučajeva zloupotrebe generativne veštačke inteligencije u muzičkoj industriji dobio je sudski epilog. Michael Smith iz Severne Karoline osuđen je na 18 meseci zatvora zbog višegodišnje šeme u kojoj je koristio AI-generisane pesme, hiljade lažnih naloga i automatizovane botove kako bi veštački povećavao broj streamova i izvlačio milionske iznose iz sistema tantijema.
Smith je ranije priznao krivicu za jednu tačku optužnice za conspiracy to commit wire fraud, a sud mu je, pored zatvorske kazne, naložio i da se odrekne više od 8,09 miliona dolara.
Slučaj predstavlja jedan od najupečatljivijih primera kako se spoj generativne AI tehnologije i automatizovanog streaming manipulisanja može pretvoriti u ozbiljnu finansijsku prevaru.
Kako je funkcionisala šema?
Prema federalnim tužiocima, Smith je godinama gradio sistem zasnovan na ogromnoj količini veštački generisane muzike i armiji automatizovanih naloga.
Šema je, prema optužnici, počela još oko 2017. godine.
Tokom narednih godina Smith je generisao i distribuirao stotine hiljada pesama, a zatim koristio automatizovane naloge da ih neprekidno streamuju na platformama kao što su Spotify, Apple Music, Amazon Music i YouTube Music.
Cilj nije bio da muzika dođe do stvarne publike, već da se napravi privid ogromne slušanosti.
Botovi su reproducirali pesme u takvom obimu da su generisali milijarde lažnih streamova, a svaki od tih streamova doprinosio je isplatama iz zajedničkog royalty sistema platformi.
Tužioci su tvrdili da je upravo na taj način novac koji bi inače bio raspoređen stvarnim izvođačima i vlasnicima prava završavao kod Smitha.
Do 10.000 botova istovremeno
Obim operacije bio je ogroman.
Prema podacima koje su objavili američki mediji pozivajući se na dokumentaciju tužilaštva, Smith je u pojedinim fazama koristio sistem koji je mogao da upravlja hiljadama botova, a vlasti su procenile da je u određenim periodima aktivno mogao da koristi i do 10.000 botova istovremeno.
Automatizovani nalozi korišćeni su tako da simuliraju normalno ponašanje korisnika i distribuiraju streamove preko velikog broja pesama i naloga.
Cilj je bio da se izbegne detekcija.
Umesto da jedna pesma dobije neprirodno veliki broj streamova, sistem je omogućavao da se ogromna količina reprodukcija rasporedi na veliki katalog AI-generisanih traka.
Na taj način operacija je mogla da izgleda kao niz legitimnih malih izvođača sa realnom publikom.
Milioni streamova, ali bez stvarne publike
Jedan od najupečatljivijih primera koji su tužioci naveli odnosio se na april 2023. godine.
U tom periodu Smithova muzika je, prema podacima iz istrage, ostvarila oko 80,9 miliona streamova na YouTube Musicu u jednom mesecu.
Poređenja radi, mediji koji su analizirali slučaj navode da je kompletan katalog Taylor Swift na istoj platformi u tom periodu imao višestruko manje streamova.
Ta razlika jasno pokazuje razmere automatizovanog sistema.
Problem je bio u tome što iza tih desetina miliona reprodukcija nisu stajali pravi slušaoci.
Umesto fanova, muziku su slušali botovi.
Više od osam miliona dolara za oduzimanje
Smith je u martu 2026. priznao krivicu za zaveru radi izvršenja wire frauda.
U okviru sporazuma prihvatio je i obavezu da se odrekne 8.091.843,64 dolara, koliko je sud utvrdio kao iznos povezan sa prevarom.
Pojedini izveštaji procenjuju da je kroz različite tokove šeme tokom godina mogao da generiše i veće ukupne prihode, ali je iznos od nešto više od 8,09 miliona dolara onaj koji je formalno vezan za forfeiture.
Na kraju je osuđen na 18 meseci zatvora, uz dodatni period nadzora nakon odsluženja kazne.
AI nije bio kriminalni deo priče
Slučaj je posebno važan jer vrlo lako može biti pogrešno predstavljen kao „čovek osuđen zbog AI muzike”.
To nije ono što se dogodilo.
Sama činjenica da je Smith koristio veštačku inteligenciju za generisanje muzike nije bila osnov za osudu.
Krivični deo priče odnosio se na lažne streamove, botove, lažne naloge i izvlačenje novca iz royalty sistema kroz obmanu.
Drugim rečima, AI je bio alat koji mu je omogućio da brzo proizvede ogromnu količinu sadržaja, ali je prevara nastala tek kada je taj sadržaj povezan sa automatizovanim lažnim slušanjem.
To je važna razlika u trenutku kada AI-generisana muzika postaje sve prisutnija na streaming servisima.
IFPI: streaming fraud ima ozbiljne posledice
Nakon izricanja presude, International Federation of the Phonographic Industry (IFPI) poručio je da slučaj šalje jasnu poruku da streaming fraud predstavlja krivično delo sa ozbiljnim posledicama.
Organizacija je istovremeno naglasila da represija sama po sebi nije dovoljna.
Pored procesuiranja počinilaca, industrija mora da nastavi da razvija sisteme za otkrivanje i sprečavanje lažnih streamova pre nego što dođe do isplata.
U tom kontekstu sve veći značaj imaju alati koji analiziraju obrasce slušanja, poreklo streamova, ponašanje naloga i druge signale koji mogu da ukažu na automatizovanu manipulaciju.
Streaming platforme pred sve većim izazovom
Problem nije ograničen samo na jedan slučaj.
Streaming servisi se već godinama suočavaju sa botovima, kupljenim streamovima, lažnim izvođačima, manipulacijom plejlistama i distributerima koji ne uspevaju uvek da prepoznaju sumnjiv sadržaj pre objave.
Generativna AI tehnologija dodatno smanjuje barijeru za proizvodnju ogromnih kataloga.
Neko kome su ranije bili potrebni meseci da napravi stotine pesama danas može da generiše veliki broj audio fajlova za veoma kratko vreme.
Ako se tome doda automatizovano slušanje, nastaje model koji može da napadne samu ekonomiju streaminga.
Zbog toga će slučaj Michael Smith gotovo sigurno ostati važan presedan u raspravi o tome kako muzička industrija treba da reaguje na kombinaciju AI sadržaja i digitalne prevare.
Jedna od prvih velikih presuda nove AI ere
Smithov slučaj neće zaustaviti streaming fraud, ali predstavlja važan signal.
Veštačka inteligencija omogućava bržu proizvodnju muzike, ali istovremeno povećava mogućnost zloupotrebe kada se poveže sa automatizovanim sistemima i lažnim nalozima.
Granica je, međutim, jasna.
AI-generisana muzika sama po sebi nije ono zbog čega je Smith završio u zatvoru.
Presuda je stigla zato što je taj sadržaj koristio kao osnovu za sistemsku manipulaciju streamovima i izvlačenje miliona dolara iz platformi i royalty sistema.
U industriji u kojoj se svaki stream računa, slučaj pokazuje koliko će autentičnost slušanosti postati važno pitanje u godinama koje dolaze.