INTERVJU | LAG – Vrlo mi je bitno da ne izdam sopstveni integritet u muzičkom stvaralaštvu

448
Lag-intervju-grotto-cover
  1. Za početak reci mlađim čitaocima šta se krije iza umetničkog imena Lag i šta te je inspirisalo da izabereš muziku kao karijeru?

Lag je moj gejmerski nik iz mlađih dana. Ja sam zapravo hteo drugačije da se zovem i da odvojim svoj gejming personaliti od muzičkog i dok sam se premišljao kako da se nazovem – fotograf je već napravio dizajn za moje prvo EP izdanje (Stutter EP na Singularity-u) na kom je pisalo „Lag“. To je to, gotovo. Dok se overthinker prenemagao, čovek mi zapečatio sudbinu.

Što se tiče karijere – tu isto nisam zapravo odlučio da imam karijeru u svetu muzike. Iz velike ljubavi prema muzici odlučio sam da se jednostavno bavim njome uz budistički pristup (šta bude, biće). Drugim rečima: sada mi ide i drago mi je da su okolnosti takve da mogu da živim od muzike. Onog trenutka kada budem morao da pravim nešto što nije stvoreno iz ljubavi, čisto da bih održao svoju trenutnu karijeru – neću dvaput razmišljati o tome da promenim profesiju. Vrlo mi je bitno da ne izdam sopstveni integritet u muzičkom stvaralaštvu, kao i da ne izneverim svoju iskrenu i beskrajnu ljubav prema muzici. Već sam nedavno citirao Mike Skinnera pa zašto ne bih opet: „I came to this world with nothing, And I leave with nothing but Love, Everything else is just borrowed.“

  1. Dosta se pričalo o tome kako je nemoguće živeti u Srbiji od svoje umetnosti? Kakav je tvoj stav na tu temu? Da li trenutno živiš od muzike ili imaš pored DJ karijere i svakodnevni posao?

U poslednjih nekoliko godina sam živeo prevashodno od DJinga i produkcije. Ipak, moram napomenuti da sam isto tako najviše nastupao po inostranstvu. Onih koji žive isključivo od domaće scene je malo i klanjam im se na uspehu!

  1. Koliko znamo skoro sve tvoje pesme su na našem kao što suMašinaNemirKontrolaPromaja itd. – zašto si se odlučio na taj potez s obzirom da stranci teško mogu da izgovore ili zapamte takve nazive?

Postoje dva razloga za ovo:

Prvi razlog je to što me je uvek nerviralo svojatanje i „prevođenje“ autentičnog proizvoda na druge oblasti i jezike. Samo kad pogledam domaći rep na primer: uvek mi je više ležalo kada kroz tekst osetim ja ga je pisao neko sa našim jezikom na umu, da je iskoristio unikatan potencijal svojstven samo našem tonalitetu govora, zvučnosti reči, domaćem slengu i referencama – nego kada čujem nekoga da kanališe američki rep jer mu se sviđa to što su oni izgradili i smislili, pri čemu se moć i iskrenost nekako uvek izgube u prevodu. Ovo se odnosi i na elektronsku muziku i scenu: Slovaci su uvek imali svoju unikatnu scenu i većina naziva traka im je na slovačkom, Nemci – svojstvena scena, nazivi na nemačkom itd. U suštini sviđa mi se ideja da imamo našu, samo našu scenu i da radimo na njoj, i radije bih da imamo takav odnos nego da imitiramo tuđe scene i da se dodvoravamo stranoj publici nazivima, muzikom, ponašanjem…

Drugi razlog je više romantične prirode i nema veze nisakakvom ideologijom ili filozofijom već je lični trip koji mi je došao sa izdavanjem prve ploče (tada su i krenuli nazivi na “naškom”). Nekada, pre nego što je internet bio razvijen, svaka sredina imala je svoj mali svet koji je stvarao muziku i pravio žurke na sebi svojstven način. Globalizacija i standardizacija koja dolazi sa njom nisu bili u svom punom jeku pa je svaka od ovih scena imala svoje unikatne propuste i otkrića svojstvena njima koja su i muziku i vajb na žurkama činili posebnim i neponovljivim iskustvom. Nekako se trudim da kanališem taj vajb i kroz svoje stvaralaštvo: pre svega kroz produkciju (dobar deo vremena pravljenja trake mi odlazi isključivo na dodavanje muzikalnih „nesavršenosti“), zatim kroz DJing (uvek ću radije rizikovati grešku ako to sa sobom nosi šansu da stvorim nešto magično, radije nego da sviram „siguran“ set koji je isti kao i svi drugi sigurni setovi sigurnih DJeva), pa na posletku i na završnom delu stvaralaštva (radije bih da ime moje pesme bude moje, makar ga stranci teško izgovarali, nego da vijam nešto što je, eto, okej svima, a zanimljivo nikome).

  1. Nedavno si napisao tekst na OnlyClubbing portalu o odnosu stare i nove škole prema muzici i zašto takozvana stara škola ponekad baci “hejt” ili “kritiku” na konto mlađih. Zar se ne sećaš da su naši eminetni DJ-evi današnjice kao što su Kristijan Molnar i Ilija Djoković nekada bili početnici sa još nerazvijenim ukusom? Posebno na RUR forumu na kom si i ti bio. Ko odlučuje rano u fazi jednog mladog artista da li će on zaista pronaći svoj put ili ne?

Slažem se sa svime što si rekao, ali tekst nije bio o tome da matorci očekuju od mladih da imaju razvijen i definisan ukus. Tekst je bio o tome da se u internet komunikaciji i jazu između generacija neke stvari koje matorci rade pogrešno shvaćene kao hejt i optor promenama koje dolaze sa vremenom, a ustvari je sušto upozoravanje na neke stvari koje je ta generacija već prošla i osetila da su opasne po ono što svi volimo. Pre nekih 12-13 godina desio se krah koji je skoro potpuno slomio scenu i vrlo lako se može desiti nešto takvo opet ako ne budemo zajedničkim snagama čuvali ono što imam – matorci mudrošću, mladi energijom! 🙂

  1. Nedavno si uradio pesmu “Mašina” za Propaganda Moscow i set za DJ Mag – možeš li nam reći nešto više  o pesmi i setu i koja je ideja iza oba stvaralaštva?

Kao neko ko je odrastao igrajući video igre na netu, ja sam prosto oduševljen koliko mi prija muzička saradnja sa braćom Rusima (ko igra Dotu zna o čemu pričam). Puštao sam muziku dvaput u Moskvi i oba puta mi je bilo sjajno, upoznao sam i združio se sa dosta DJeva i producenata sa njihove scene (Nikita Zabielin i Stef Mendesidis su među poznatijima), snimao sam podcast za braću iz Quintessence-a, a sada sam izdao i za Propaganda Moscow, lejblu na koji od prvog izdanja odlepljujem koliko mi se sviđa. Dobri su kuratori, dobri su promoteri, sve profesionalno rade od početka do kraja, a kada je posao obavljen – znaju dobro da se zezaju. Milina za sarađivati!

Što se mixa za DJ Mag tiče – ponudili su mi da uradim Fresh Kicks mix posle mog izdanja sa Rebekom. Odlučio sam da je to dobra prilika da predstavim jedan unikatan zvuk koji dolazi sa ovih prostora te sam snimio mix sačinjen od izlomljenog tehna koji potiče iz Slovačke i ex-Yu država. Kada je redakcija primila mix i intervju odlučili su da “apgrejduju” celu priču na ekskluzivniju “Recognise” seriju mixeva – seriju koju retko izbacuju i koja se pojavila u samo nekoliko navrata ove godine. Enivej, odrastao sam znajući da su DJ Mag i Mixmag najveći časopisi u svetu klubske muzike na svetu. Mogu reći da je mi je ispunjen dečački san bio videti svoje ime svetu oba ova magazina (review sekcija u Mixmagu i mix za DJ Mag) i to u razmaku od samo mesec dana.

LAG intervju 2018

  1. Kako je došlo do saradnje sa Rebekom?  

Rebekina muzika se meni odavno jako svidela jer je u moru producenata koji su se u to doba trudili da naprave nešto što zvuči kao da pripada Berghajnu – pravila nešto što zvuči kao da pripada njoj. Prvo sam besomučno puštao njenu muziku, zatim sam joj pisao kada sam primetio da redovno pušta neke moje trake, pa smo se družili par puta u Berlinu i na drugim lokacijama pre zajedničkih nastupa. Moram da priznam da sam prvih par druženja imao totalni brain freeze što mi se dešavalo samo kada se pojavim ispred ljudi čiji mjuz jako cenim i poštujem – Dave Clarke, Surgeon i DJ Pete.

Jednom prilikom mi je jednostavno predložila da napravimo Split EP i eto meni radosti. Da stvar bude zanimljivija, svako je uradio jednu originalnu numeru pa smo jedno drugo remiksovali na istom izdanju. Retko zabavan projekat.

U svakom slučaju, ploča je tek izašla a već je završila u Mixmagovom Cover mixu, i to ju je pustio niko drugi do Objekt, Mixmagov DJ godine. Ja srećan!

  1. Za kraj, reci šta planiraš za 2019. i šta bi voleo da vidiš više na domaćoj klupskoj sceni u 2019?

Uh, nadam se da će biti dosta dosta izdanja budući da sam baš vredan bio ovde godine. Nadam se i gomili nastupa, kako pred stranom tako i pred domaćom publikom. Voleo bih da ponovim turneju po Americi, a ne bih se bunio ni da posetim daleku Aziju, čisto da im kredom ubeležim “dokle je Srbija” i da pogledam partiju Starcrafta u Seoul-u. I naravno, da upoznam Takkyu Ishinoa, ako je nekako moguće!

Na domaćoj sceni bih voleo da vidim pre svega više mladih producenata, a zatim više producenata koji se ne trude da udovolje drugima i da imitiraju uspešne, već koji veruju u svoje ideje i istrajavaju u stvaranju nečeg njihovog, unikatnog i neponovljivog. Što bi rekao čika Skinner: “Everything else is borrowed”. 🙂

LAG @FACEBOOK