Prvog jula 1979. godine Sony je u Japanu predstavio uređaj koji će promeniti ne samo način slušanja muzike već i svakodnevne navike čitavih generacija. Bio je to TPS-L2, prvi model kasetofona koji će svet ubrzo upoznati pod imenom Walkman.
U vreme kada se muzika uglavnom slušala preko kućnih stereo-sistema, gramofona i radija, Walkman je ponudio nešto potpuno drugačije – mogućnost da svoje omiljene albume ponesete sa sobom. Muzika više nije bila vezana za dnevnu sobu, automobil ili klub. Mogla je da prati svaki korak, vožnju gradskim prevozom, trening ili putovanje.
Muzika je prvi put postala zaista lična
Prvi Walkman bio je prepoznatljiv po plavo-srebrnom kućištu, kompaktnom formatu i laganim slušalicama. Nije imao zvučnik, niti mogućnost snimanja, zbog čega su čak i pojedini ljudi unutar kompanije sumnjali da će publika prihvatiti uređaj namenjen isključivo slušanju muzike.
TPS-L2 je imao dva priključka za slušalice, pa su dve osobe istovremeno mogle da slušaju istu kasetu. Posebno dugme, poznato kao „hotline“, utišavalo je muziku i aktiviralo mikrofon kako bi korisnici mogli da razgovaraju bez skidanja slušalica.
Ipak, njegova najvažnija funkcija bila je mnogo jednostavnija: Walkman je svakome omogućio da napravi sopstveni, privatni zvučni prostor usred javnosti.
Od sporog početka do globalnog fenomena
Početak nije odmah nagovestio budući uspeh. Sony je do kraja prvog meseca prodao svega oko 3.000 primeraka. Kompanija je zato organizovala demonstracije na ulicama Tokija, omogućavajući prolaznicima da sami stave slušalice i iskuse stereo-zvuk u pokretu.
Kada su ljudi jednom isprobali novi način slušanja, interesovanje je počelo naglo da raste. Walkman je tokom osamdesetih prerastao iz tehnološke novine u modni detalj, statusni simbol i jedan od najprepoznatljivijih proizvoda svoje generacije.
Popularnost uređaja pomogla je da slušalice postanu deo svakodnevnog života. Šetnja gradom uz omiljeni album, pravljenje pažljivo odabranih mikstejpova i razmenjivanje kaseta postali su važan deo muzičke kulture tog perioda.
Uređaj koji je najavio budućnost muzike
Walkman se kasnije razvijao zajedno sa formatima na kojima se muzika čuvala. Kasete su nasledili CD-ovi, MiniDisc, digitalni fajlovi i streaming, ali osnovna ideja ostala je ista – omiljena muzika treba da bude dostupna bilo gde i u bilo kom trenutku.
U tom smislu, prvi Walkman može se posmatrati kao kulturni prethodnik Discman uređaja, MP3 plejera, iPoda i današnjih pametnih telefona. Tehnologija se promenila, ali navika koju je Walkman popularizovao nije: stavljamo slušalice, biramo muziku i stvaramo sopstveni soundtrack dok se krećemo kroz grad.
Četrdeset sedam godina nakon predstavljanja prvog modela, Walkman ostaje mnogo više od starog kasetofona. On predstavlja trenutak kada je muzika prestala da bude vezana za određeno mesto i postala potpuno lično, prenosivo iskustvo.