Giegling – dnevnik ljubavnika!

901
Giegling

Giegling je naša priča, nešto slično dnevniku“, kako kaže Konstantin, vlasnik i urednik kuće. “Ovo je priča o prijateljstvu, istraživanju života, pravljenja greški, zaljubljivanju.” Kao ideja rođena u studentskom baru tokom sredine 2000ih, u gradiću gde je vladala potpuno luda i pozitivna atmosfera, nekolicina studenata umetnosti počela je da stvara nešto što će danas biti znano kao lejbl koji je uspeo da dostigne sam vrh prestiznog sajta Resident Advisor i time postane sinonim za kvalitet. A i kako ne bi, gomile pozitivne energije, nasmejanih ljudi na ulici, svetla atmosfera, ljubav na sve strane. Nije ni čudo da su posle zatvaranja bara u kojem su dobili potrebnu motivaciju i prostor, odlučili da urade omaž klubu i zahvale se na neki način. Mesto koje im je dalo vetar u leđa da svoju energiju i kreativnost pretoče u nešto magično. Naslućujete li kako se zvao bar?

Šta je ovom kolektivu pošlo za rukom (sem zvanja najuspešnijeg lejbla 2014. po prestiznom RA). Konstantin kaže da ovaj kolaž muzike, fotografije, koristeći se umetničkom estetikom čini mnogo više. Misteriozna atmosfera, ideja koja je uspela elegantno da spoji suptilnost i rejv, ljubav i energiju. Pokazali su da prefinjenost može da koegzistira sa andergraundom. “Mi tako shvatamo esenciju uglednog rejva.” Konstantin dodaje da je u Gieglingu jako bitna anarhija, “outside of the box” način razmišljanja, nesavršenstvno, jer nije stalno lepo biti savršen, fuzija džeza i panka. I naravno – raditi ono što vas čini srećnim. Kada su pravili događaje u Gieglingu, u klubu u sred parka, njihov osećaj provoda nije bio vezan za drogu i “teranje”. Tu je bilo prisutno sve što bi moglo ljude da oslobodi, motiviše i začara. Čak su imali jednu sobu u kojoj su imali džez orkestar koja je primala 10oro ljudi. Klub je bila zona u kojoj si mogao da se osetiš slobodnim, da doživiš osećaj pripadanja zajednici. Ta zajednica je dočaravala toplinu doma, gde god da odeš. Uvek magično: “Ako ostanete dovoljno dugo, postoje stvari koje mogu da se dese u svesti koje ni na koji drugi način ne možete osetiti. Ljudi traže nešto ako izađu. Nije samo zabava, nije samo provođenje vremena sa prijateljima, iako je ovo važno, u pitanju je traganje za određenim osećajem.” Nakon zatvaranja bara 2008. godine, nisu želeli da izgube taj osećaj pa su ga pretočili u nešto što se može jednostavno opisati kao… Magija. Kako izgleda ta magija?

Muzika u kojoj se izgubite, ne znate da li da plačete ili da se smejete. Detinjasto, prosto ali prelepo. “Možda je Giegling jedno melanholično dete sa odličnim smislom za humor“, kaže vlasnik etikete. I to dete je produkt jedne ljubavi, jer sva muzika koja izlazi na etiketi je u potpunosti rađena u okviru porodice. Kad ih pitaju da im objasne koncept Gieglinga, oči im se zacakle, nasmeju i krenu. Dustin, pomalo hrabro, ali čvrsto verujući da je Giegling esencija uživanja u zalasku sunca: “Pomalo melanhlično, veoma emotivno“. Konstantin dodaje kroz smeh, ma koliko njemu filozofski zvučalo da je to nematerijalan odjek osećaja prisustva sa pravih ljudi u pravom vremenu. Nešto za šta vredi živeti. Za njih je ključna stvar ovaj osećaj koji postoji negde daleko. Dalje od klasičnog principa zadoljstva koji opisuje elektronsku muziku. Ne odlazak na mesta gde dolazite čisto da se provedete i izdivljate. NE NE! Klabing nije čisto zadovoljstvo koje se može prevesti u terminima seksa radi sexa, hrane radi hrane, pića radi napijanja. NE! To nije odlazak u zabavni park! Muzika je religija. “Za mene je to nešto mnogo više – kao odlazak u crkvu. Kad idete da tražite lek za dušu”, dodaje glava porodice. Ljubav u mraku, plač kroz blaženstvo. Vera koja vodi ka prosvetljenju.

Ako postoji neko muzičko telo odakle bi mogli da dobiju kritike, to su onda microhouse i dub techno, čije uticaje pokrivaju u svojoj etiketi. “Imamo veliko poštovanje za lejblove kao sto je Perlon, koji su uspeli toliko dugo da zadrže svoj koncept svežim i da toliko traju. Mislim da je kod nas velika razlika, jer naše su stvari malo otvorenije i ranjivije”, priznavajući da je njihov početak bio blisko vezan za microhousa. Isečci džeza, izvučeni semplovi horna i lagane drum’n’bass perkusije čine da sve izgleda prizemno, prirodno, i ljudski, daleko od microhousa iz prošlosti. Kako Konstantin kaze: “Mislim da je interesantan aspekt što se tiče lejbla to što većinu stvari koju mi izvučemo su nesavršene, nekako super realistične. Nešto što ste već odradili kod kuće, ili ste mogli da uradite, ili ste oduvek želeli da uradite. Sve u svemu, sve se vrti oko ritma i bluza.” Tužna atmosfera koja okružuje lejbl, takođe objašnjava jednu od svrha lejbla. Možete čuti dela plača danskog princa, ili dubinu i prašnjavost u kojoj su se poigravali,  opalo lišće svuda oko vas. Možete čuti i džez, i hip hop, nežne vokale, osnovni topli analgoni osećaj koji zvuči ozbiljnije od njegovih prethodnika. Postoji smirenost i ljubav u ovoj produkciji koja je isto postojala u gruvu Wiemara.

Evo još jedne strane lejbla, ona koja trampi razigranost i mladost i microhouse za misteriju, otkrivanje, i duboki dub techno. Zajedno sa ljudima kao sto je Vril stvaraju nešto što se može nazvati “sveto zvučno iskustvo”, jer je Vril poznat po tome što je ulagao svoje srce i dušu u svaki događaj. To je možda predstavljeno baš u STAUB seriji, koja je lansirana sa Vrilovom prvom trakom. Svako STAUB delo nosi brojeve i ime po okultnim slikama, oštar zaokret od prirodnih slika koje opisuju prethodna izdanja. “Moja muzika je inspirisana spritualnošću, mašinama, i osećajem techna, a ne “razmisljanjem ili ugledanjem” na techno” kaze Vril. Njegov zvuk je ustoljen nacrtima Basic Channela i brojnih pratilaca, ali postoji nešto mistično, osećaj dodira sa nekog drugog sveta u njegovoj produkciji koja ga izdvaja iz družine. Za Vrila, “minimalizam” je minimaliza u terminima Stiva Rajha (Steve Reich) ili Terija Rajlija (Terry Riley): prigušeno, duboko, smršeni akordi koji izgledaju kao da se rotiraju beskonačno u njegovim delima, sila repeticije koja ih ispunjava hipnotišućim kvalitetom.

 

Od prvog izdanja do sad izdavačka kuća je radila na sebi uporno i sa ljubavlju, stvorila je velike uspehe. Radeći na svojim artistima koji su sama srž ovog rekvijuma posvećenom mestu koje ih je nadahnulo, ubrzo su imali više muzike nego što su znali šta da rade sa njom. Giegling je raznoliki kolektiv pretočen u porodicu: “Imamo arhitekte, vizuelnu komunikaciju, muziku i medijske studije, tako da je to baš plodno za ljude koji ne žele da idu u Berlin, to su specijalni ljudi i specijalni vajb“. Stvoreni su Forum (brat lelbl okrenutiji ka techno zvuku) i Traumprinz (etiketa posvećena njihovom najistaknutijem clanu Prince of Denamrk). Dizajni za cover su stigli od strane dugogodišnjih prijatelja kuće, Schaarly i Christoph Laurisch. Kažu da je za STAUB (nemački za prašinu) seriju korišćena prava prašina. Toliko o autentičnosti. Dustin kaže da je ta serija iz 2012. povezana sa Majanskom apokalipsom. “Prašina koju smo koristili za prvi kontigent je došla od prašine iz kuće“, odnoseći se na kuću iz parka gde su počeli. “Uspomene“, govoreći o tome melanholično. Da bi bili potpuni, njihov vizuelni identitet mora biti odličan. “Cela poenta dub techan je beskonačnost i o granicama nauke i melanholičnim uticajima sreće – i sve je to u ovoj seriji. Želeli smo da držimo STAUB pomalo misterioznim – želeli smo da napravimo staru knjigu ili arhivu nečega što biste našli u prašini, nešto odakle pojma nemate odakle doalzi“, gde Konstatnin objašnjava da kad čujete sve trake shvatićete o čemu se radi i kakvog smisla imaju. U pocetku Vrilova muzika zvuči herojski, ali kasnije je samo šum, statika, prašina. Sada STAUB krug je gotov, Giegling je počeo sa novim techno i elektronika etiketom FORUM, u kojoj će dozvoliti melodijama više prostora za igru, za razliku od “prašine”. “Ateq, Prince Of Denmark i Vril imaju muziku koja je techno, ali se ne bi se uklopila u STAUB, tako da smo stvorili novi lejbl za naše umetnike, kao i platformu za nove koji će doći, koji bi mogli da uživaju u svom zvuku“, kaže Konstantin. To je mesto gde možemo da izdajemo naše omiljene gostujuće umetnike, dodavajući: “Nadam se da će plod rada koji izbacimo na tržiše imati određenu vrednost – mislim, idalje je to kapitalistički sistem gde prodajemo proizvod, ali ima i slične vrednosti koja se množi kroz to. Možda je disfunkcionalan – ali nadamo se da će imati mnogo više srca nego posao.

Kakao objasniti Giegling u jednoj rečenici? Sem… Sve je u sanjanju, kao kad bi Petar Pan živeo na ovum svetu. Volite i budite voljeni, prenose vam Gieglin sanjari.

Giegling @Facebook @Official Site

Love n Light
Apok

Prethodni tekstGROTTO INTERVIEW: Tijana T
Sledeći tekstGROTTO INTERVIEW: Felver
Grotto
Grotto je prva srpska “house” internet zajednica, osnovana 2005. godine kao forum oko kog su se okupljali ljudi koji poštuju house zvuk. Sama reč “grotto” zapravo znači “pećina” (ital.) i ovde predstavlja jedan underground pokret koji je kroz klub osnovao ex-admin, Rem. Njegova vizija je bila da na jednom mestu privuče što više ljubitelja pravog house zvuka. Klub je promenjen, ali ta ideja i dalje je nastavila da živi… Iz nje se upravo rodio Grotto – ultimativni muzički web portal i forum! Naša misija je obrazovati i oplemeniti mlade ljude (ili barem one koji se tako osećaju) kroz jedno kvalitetno muzičko putovanje sa puno dobrih vibracija!